Vukosava Popović – emotivno podsećanje kroz dragocen komadić istorije

U Narodnom muzeju u Zrenjaninu održano je veče posvećeno Vukosavi Popović pod nazivom „Sećanje na Vukicu“, a u okviru izložbe „Naša Vukica“ koja je u toku.

Ovo izuzetno veče prožeto raznim sadržajima, živim sećanjima i emocijama otvoreno je interpretacijom njene omiljene pesme „Kroz ponoć nemu“. Uvodnu reč dali su autori ove izložbe istoričar dr Filip Krčmar i Dejan Vorgić kustos Narodnog muzeja. Nakon prezentovanja podataka iz bogate biografije i projekcije filma „Vremeplov kroz muzeje“ svoje emocije  o Vukosavi Popović evocirali su oni koji su imali sreću i čast da je lično upoznaju ili sa njom rade.

Vukicin izuzetan trag u kulturnoj i drugim sferama života grada Zrenjanina

Vukosava Vukica Popović je bila  istoričarka umetnosti, dugogodišnji kustos Umetničkog odeljenja i beskompromisni borac za kulturno-istorijsko nasleđe Zrenjanina .

Vukosava Popović (foto: http://www.muzejzrenjanin.org.rs/sr/)

Vukosava Popović rođena je 1919. godine u učiteljskoj porodici. Osnovnu školu zavrpila je u Osijeku, a srednju u Beogradu. Nakon 2. Svetskog rada upisuje istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Spletom okolnosti i problema njeno studiranje je potrajalo 15 godina, a za to vreme 5 godina je provela i u Sarajevu gde je radila je  kao upravnik Doma kulture i biblioteke. U maju 1960. dolazi u Zrenjanin gde je u Narodnom muzeju primljena na mesto rukovodioca umetničkog odelenja. Od tada počinje njena blistava karijera koja je trajala duže od 20 godina. Objavila je preko 100 publikacija, novinskih članaka, kataloga, stručnih radova na širok dijapazon tema. Radila je kao kustos, viši kustos i kustos-savetnik, a završila je i 4 specijalizacije od kojih 3 u Rumuniji. Prvu specijalizaciju sprovela je u mestu Kluž gde je proučavala tamošnje srpske spomenike i zaoštavštinu Srba u Rumuniji. Obilazila je crkve i manastire vredno popisujući svaki detalj koj će kasnije pretočiti u obimnu studfiju „Srpski spomenici u Rumuniji“. Nakon odlaska u penziju ostal je aktivna i kroz razne publikacije se borila za kuturnu baštinu. Za svoj rad primila je mnogobrojna priznanja, između ostalih i Oktobarsku nagradu Grada Zrenjanina 1965. godine, nagradu Matice Srpske itd.

Vukica je ostala je upamćena i po borbi za očuvanje „Bečkerečke ćuprije“

Komadić lokalne istorije na filmu

Tokom ove večeri prikazan je i film iz serijala „Vremeplov kroz muzeje“ iz arhiva TV Beograd sniman 1975. godine u Zrenjaninu u kojem se pojavljuje i Vukosava Popović. Kao i kod drugih sličnih dešavanja kada se rade istraživanja prošlosti i samo pojavljivanje ovog filma u javnosti (TV Beograd dozvolila je zatvorenu projekciju samo za ovu priliku) desilo se spletom srećnih okolnosti i slučajno – kaže Filip Krčmar. Na početku priprema za ovu izložbu mi nismo ni tražili bilo kakav film, niti smo znali da postoji. Znali smo da je ona volela da se javlja i uključuje u radio program gde je pričala o  umetnosti, muzejima itd. tako da smo u početku zapravo tražili neki audio zapis.

Maja Marković

 – Zahvaljujući Maji Marković koja danas živi u Beogradu došli smo do podatka da postoji film u kom se pojavljuje Vukosava Popović. Stupili smo u kontakt sa scenaristkinjom Vesnom Jezerkić i film je na ovaj način posle gotovo 45 godina ugledao svetlost dana. Film je zaista dragocen komadić lokalne istorije kakav retko viđamo, a u njemu pored Vukice vidimo i neke druge poslenike kulture iz tog vremena – naveo je Krčmar u uvodu projekcije.

Film je režirao Milan Jelić (Moj tata na određeno vreme, Kad budem mrtav i beo, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Grlom u jagode…).

U filmu se u delu snimanom u Narodnom pozorištu pojavljuje i Prvoslav Zakovski kojeg su učesnici tribine srdačno pozdravili

Izložbom koja je u toku se obeležava trostruki jubilej: stogodišnjica Vukičinog rođenja (1919–2019); pedesetogodišnjica njene izložbe Velikobečkerečki slikarski ateljei, koja je postavila nove standarde u lokalnoj muzeološkoj praksi; te naposletku, pedesetogodišnjica rušenja Bečkerečke ćuprije, kojoj se Vukica hrabro suprotstavila, pružajući otpor gradskim vlastima i stavljajući sebe u središte jedne od najvećih afera u posleratnom Zrenjaninu.