Miša Hromčik – avanturista, bajker, otac četvroro dece, vlasnik Auto škole Euro Start, veliki humanista, čovek velikog srca uvek spreman da pomogne znanima i neznanima… ostvario se i kao pisac knjige, svojevrsnog dnevnika motocikliste na putu od Zrenjanina do Afrike.
Simpatičnog naziva „Od banatske paprike do severne Afrike“, knjiga se čita bukvalno u jednom dahu. Imaćete osećaj da ste seli na motor i prokrstarili od Srbije do Afrike zajedno sa autorom pomenutih redova.
– Ideja da napišem knjigu je zapravo potekla od mojih prijatelja, koji su mi posle nekoliko putovanja predložili da to jednog dana obavezno uradim. Ja sam po nekim forumima počeo da pišem putopise. Oni su veoma pozitivno ispraćeni od strane čitalaca, a par godina posle toga, „pala“ je odluka da sve to stavim i na papir. Možda ova knjiga jednog dana bude čista egzotika, jer su mlađe generacije upućene na neke druge stvari – kaže Miša Hromčik za Ilovezrenjanin.
Postoji izreka da je čovek u potpunosti ostvaren ako postane roditelj, napiše knjigu i zasadi drvo. Da li ste uspeli da uradite sve tri stvari?
– Znam za tu izreku! Uspeo sam sve tri stvari da uradim i srećan sam zbog toga. Pre svega zbog toga što sam otac četvoro dece. Napisao sam knjigu i mnogo mi znači što će nešto ostati iza mene. A drva sam zasadio nebrojeno mnogo, jer je moj prvi posao bio u jednom privatnom rasadniku u Zrenjaninu – uz osmeh priča Hromčik.
Kakve su reakcije iskusnih bajkera, a kakve ljudi koji nemaju motor, a maštaju o takvim putovanjima?
– Na moju žalost, više mi se javilo ljudi, koji nemaju motore, nego bajkera (smeh). Oni koji voze motore verovatno sada nemaju vremena za čitanje. Verovatno će zimi, kada parkiraju motore, sesti da je pročitaju. Reakcije su generalno veoma pozitivne. Jedna prijateljica mi je rekla da čitajući knjigu uspela da uđe u jedan sasvim novi svet za nju. To mi je potvrda da sam uspeo da na pravi način prenesem svoje avanture čitaocima. Evo, pre par minuta sam dobio poruku iz Podgorice, par knjiga sam poslao za Nemačku…
Knjigu ste napisali potpuno sami, iako se nikada ranije niste bavili pisanjem?
– Na žalost, moja nastavnica srpskog jezika nije više među živima, pa ne mogu da joj odnesem knjigu… Počelo je sa tim putopisima. Konsultovao sam se tada sa prijateljicom, koja je proferosica srpskog jezika i književnosti, koja mi je rekla da je to dosta dobro. To me je ohrabrilo da nastavim dalje. Naravno, angažovao sam lektora, bilo je tu sitnih popravki, ali knjigu sam napisao potpuno sam.
Da li je za putovanje do Afrike bilo potrebno mnogo novca?
– Ne. Najvažnija je volja. Sva moja putovanja su „low cost“. Najvažnije mi je da vidim nove predele, upoznam druge ljude i njihovu kulturu. Nije mi bitno gde ću spavati – da li je to hotel od 5 zvezdica ili iznajmljena soba. Dešavalo se često da mi ne naplate smeštaj. Pristojan smeštaj sam nalazio u proseku svaki drugi ili treći dan i tu operem veš i sredim se malo… Najveći benefit su nova poznanstva i prijatelji, koji su mi ostali prijatelji i danas. Na primer, imam druga u Sloveniji, koji ima ključeve od moje kuće u Zrenjaninu i ja imam ključeve od njegove kuće u Ljubljani.
Koje situacije možete da izdvojite sa svojih putovanja?
– Najopasnija situacije je kada su u Fesu, u Maroku, pokušali da me opljačkaju. U poslednjem momentu sam shvatio šta se dešava i uspeo da izbegnem situaciju, koja je mogla tragično da se završi. Sa druge strane, lepih situacija je bilo jako mnogo. Video sam mnoge lepe predele, prešao 200.000 kilometara na motoru i obišao 30 zemalja. Ipak, moram da kažem da su Srbija, Bosna i Hrvatska najlepše zemlje. Mi stremimo ka svetskim metropolama ili Kanarima i Tenerifama, a mnogo ljudi nije svesno da žive pored neverovatnih prirodnih lepota.
Koja Vaša putovanja nisu stala u knjigu?
– Ajaooo… Ima mnogo toga! Knjiga predstavlja dnevnik putovanja u Maroko. Ostalo je mnogo putovanja, koja imam napisana u elektronskom obliku. U zavisnosti od uspeha ove knjige, možda jednog dana napošem novu knjigu. Na primer, interesantna je moja panevropska tura: Srbija – krajnji sever Holandije – jug Španije i nazad. Interesantna je i prva „Balkanska tura“, koju sam vozio 2010. godine. Išli smo motorima do Hilandara, pa posle toga obilazili Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hrvatsku. To je bilo putovanje četvorice prijatelja, puno anegdota i interesantnih situacija. Mislim da bi to bilo veoma zanimljivo čitaocima.
Koliko Vam je bitna podrška porodice?
– Podrška porodice je ključna stvar. Ako vas neko ispraća na put bez blagoslova, onda ste opterećeni negativnim mislima i celo putovanje gubi na lepoti. Ja sam imao sreće da sam u oba braka imao žene, koje su razumele tu moju želju za putovanjem.
Koje putovanje je sledeće u planu?
– Upravo sam predao papire za vizu za Iran. Ako sve bude u redu, ovog meseca ću krenuti na taj put. Pre dve godine smo supruga Maja i ja dobili vize, ali smo par dana kasnije saznali da je Maja u drugom stanju. Odložili smo put, jer nismo hteli ništa da rizikujemo. Ovoga puta sam dobio blagoslov od nje da putujem sam. Iran je moja velika želja. To je jedna od najstarijih civilizacija i zemlja veoma gostoljubivih ljudi. Moji prijatelji iz Holandije, Nemačke i Hrvatske su mi rekli da bi vrlo rado ponovo putovali u tu zemlju.
PROMOCIJA KNJIGE IZAZVALA VELIKO INTERESOVANJE
Knjiga „Od banatske paprike do severne Afrike“ je doživela promociju u Lion Pub – u, koji je te večeri bio dupke pun. Miša Hromčik je pozdravio mnogobrojnu publiku, ispričao kako je knjiga nastala i pročitao neke od najzanimljivijih delova.
Tom prilikom je naglasio da od prodaje knjige ne želi nikakvu zaradu, već da će kompletan novac otići u humanitarne svrhe. Hromčik je odrastao u hraniteljskoj porodici i upravo zbog toga je njegov humanitarni rad usmeren ka deci, kojoj je pomoć veoma potrebna. Zrenjanincima je najpoznatiji po organizaciji humanitarne akcije pod nazivom „Moto Deda Mrazevi“.
Knjigu možete poručiti direktnim kontaktom sa vlasnikom putem njegove fb stranice. Cena knjige je simboličnih 500 dinara.
.gif)
.gif)
