Prolećne kulture su u srednjem Banatu ove proizvodne godine zauzele oko 140.000 hektara. Poljoprivrednici su najviše sejali kukuruz i suncokret, a nešto manje soju i šećernu repu. I proizvođači i stručnjaci zadovoljni su ovogodišnjim rodom. Očekuje se da prinos kukuruza bude preko 10-12 tona po hektaru. Prosečan ostvareni prinos suncokreta na ovdašnjim njivama je oko 3,7 tona po hektaru, rečeno je na Danima polja koje je organizovala Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin.
Na oglednim poljima Poljoprivredne sturčne službe Zrenjanin kod Zlatice, uprkos prilično visokoj temperaturi, tokom pre podneva okupio se značajan broj proizvođača i stručnjaka. Dan polja prilika je da se svi oni sretnu na jednom mestu i da razmene iskustva. Jednoglasna ocena učesnika skupa je da su vremenske prilike i ostali uslovi koje smo imali tokom godine pogodovali prolećnim kulturama.
Suncokret je ovog proleća posejan na nešto većim površinama nego ranijih godina i zauzeo je oko 45.000 hektara.
„Žetva suncokreta je počela veoma rano, još pre 10. avgusta. Nikada nije zabeleženo da je suncokret ovako rano skidan. Na većini parcela je posao obavljen. Što se tiče prinosa svake godine tu ima velikih odstupanja u zavisnosti od parcele do parcele. Tako i ove godine imamo njive gde su prinosi 3-3,5 tone po hektaru. Najčešći zabeleženi prinos je oko 3,7 tona po hektaru. Mada postoje i parcele gde je prinos i preko četiri tone. Bez obzira na veliku količinu padavina na suncokretu nisu zabeležene značajnije štete od bolesti. Gubitka prinosa je bilo jedino tamo gde je suncokret presušen, gde je vlaga bila od pet do sedam procenata. Problem je što i na pojedinim njivama imamo neujednačeno sazrevanje. I to je ono što malo otežava izbor pravog momenta žetve“, kaže Zorica Rajačić, rukovodilac savetodavne službe PSS Zrenjanin.
Očekuje se prinos kukuruza veći od 10 tona
I dok je posao na suncokretu pri kraju, proizvođači se tek pripremaju za žetvu kukuruza. Stručnjaci procenjuju da bi prinos kukuruza trebalo da bude preko 10-12 tona po hektaru.
„U regionu srednjeg Banata kukuruzom je ove godine posejano oko 83.000 hektara. Očekuje se zaista dobar rod ove kulture. Kada kažem dobar rod, mislim da će biti iznad proseka u odnosu na veći broj godina. Imali smo izuzetno povoljne uslove za razvoj prolećnih useva. Bilo je dovoljno toplote i vlage. Usevi su brzo prolazili kroz različite faze razvoja. Zbog toga su cvetanje i oplodnja nastupli kod pojedinih hibrida već krajem juna, početkom jula – pri optimalnim temperaturama. To su sve razlozi koji nam daju za pravo da opravdano očekujemo dobre prinose. Berba kukuruza zavisiće od otpuštanja vlage iz zrna. Potrebe biljaka za vodom su zadovoljene zbog čega bi dobro došao jedan period bez padavina. Pri sadašnjim temperaturama počelo je sazrevanje i otpuštanje vlage. Očekujemo da će se kukuruz uskoro skidati sa njiva. Pogotovo najraniji hibridi“, objašnjava naša sagovornica.
Soja i šećerna repa zauzimaju male površine u regionu srednjeg Banata.
„I ove kulture su imale dosta povoljne uslove za razvoj. Čekamo da vidimo šta će biti do kraja. Za soju bi značilo kada bi temperatura još malo pala, bar za ove kasnije sorte koje još nalivaju zrno. Ranije sorte su u fazi zrelosti“, dodaje Rajačić.
Cena suncokreta se još ne zna
Zadovoljstvo ovogodišnjim rodom ne kriju ni poljoprivrednici. Međutim, kao i svake godine razočarani su cenama kojima se spekuliše.
„Ove godine sam sejao žito, kukuruz i suncokret. Što se tiče kukuruza prezadovoljan sam. Sejao sam 10 lanaca i koristio sam domaće „ultra“ sorte. Prinos će biti dobar, ali koliko tačno još ne znam. Očekujem da počnem da skidam kukuruz oko 10. septembra. Ja ga ne skidam kombajnom, nego beračem, onako u klipu. Kukuruz ostavljam za svoje potrebe pošto imam stoku. Zbog toga meni nije ni važna kolika će biti cena, mada čujem da neće biti nešto visoka. Suncokret sam, takođe, sejao na 10 lanaca. Zadovoljan sam prinosom, ali ne i cenom. Još ne znamo kolika će ona biti. Deo roda suncokreta ću menjati za sačmu, a deo ću prodati. Sada se priča o ceni od oko 28 dinara, a da bi se isplatila ova proizvodnja suncokret bi trebalo da košta oko 35 dinara“, kaže Boža Bojanić, poljoprivrednik iz Aradca.
Ova godina je potvrdila još jednom koliko su padavine značajne za prolećne useve
Isto mišljenje ima i Radoslav Berar iz Melenaca.
„Očekujem dobar prinos kukuruza od preko 10 tona po hektaru. Njive sam đubrio stajnjakom, a bacao sam i fosfor i 120-130 kilograma uree po jutru. Za dobar rod kukuruza presudna je bila kiša. Jer ja sam sve ostalo uradio kako treba. Ispoštovao sam plodored, primenio sam punu agrotehniku, kao što radim i svake godine. Još jednom se pokazalo koliko su padavine važne za prolećne kulture. Koristio sam domaće hibride, jer već godinama unazad koristim te hibride i zadovoljan sam. Da bi se ova proizvodnja isplatila kukuruz bi trebalo da bude najmanje 17-18 dinara sad na početku. Veći deo roda ću zadržati, a manji ću prodati“, objašnjava Radoslav Berar, poljoprivrednik iz Melenaca.
„Osim kukuruza sejao sam i pšenicu i suncokret. Suncokret je odlično rodio, imao sam prinos od preko 3,5 tona po hektaru. Suncokret sam predao lokalnoj firmi u Melencima, ali ga još nisam prodao. Čekamo da vidimo kolika će biti konačna cena, jer se sada priča o ceni od 28 do 30 dinara. Ja bih voleo da bude bar na nivou od prošle godine“, dodaje naš sagovornik.
Proizvođači više veruju domaćim hibridima
Poljoprivrednik Slavko Šešlija će među prvima skinuti kukuruz sa svojih parcela.
„Ove godine smo sejali soju i kukuruz, a mi malo radimo i povrće – pasulj. Kada je reč o kukuruzu zadovoljan sam. Na jednom potezu nismo imali dovoljno kiše i to baš prema Lazarevu, ali sve u svemu godina je za kukuruz bila prava. Primenili smo punu agrotehniku, usevi su na vreme nađubreni i tretirani, nismo imali korova. Kukuruz smo sejali na nekih 6-7 hektara. Koristili smo domaće hibride, jer ja više u njih verujem nego u strane. Ipak, su oni ovde nastali, ovde rastu, prilagođeni su ovoj klimi… Očekujem prinos od preko 10 tona po hektaru. Berbu krećemo već sutra, jer je kukuruz zreo. Deo roda ću prodati, a deo ću zadržati. Cenu još ne znamo, pretpostavljam da će biti 15-16 dinara, a trebalo bi da bude bar 20“, kaže Slavko Šešlija, poljoprivrednik iz Ravnog Topolovca.
„Što se tiče soje, ona je odlična. Rane sorte su već zrele i mislim da ćemo ih skidati za vikend. Kasnije sorte su još zelene. Očekujem prinos oko dve tone po jutru. Cena bi trebalo da bude najmanje 40 dinara da bismo imali neku zaradu. Sada se priča o ceni od 36-37 dinara“, dodaje naš sagovornik.
Stručnjaci kažu da bi parcele već trebalo da se pripremaju za setvu uljane repice. Nakon žetve koja im predstoji, poljoprivrednicima sledi i odabir i priprema parcela za setvu ostalih ozimih useva.
.gif)
.gif)
