Iako je centar pun tokom letnjeg perioda, neretko se može čuti da u baštama kafićima sede isti ljudi, a da ima onih iz perifernih delova grada koji na glavni gradski korzo ne „provire“ mesecima, starije generacije i godinama. Tumačenja su razna – od toga da nemaju potrebe da dolaze u centar do toga da nemaju „krupne novce“ za izlaske. Obišli smo nekoliko lokacija u gradu u nameri da proverimo da li je 200 dinara dovoljno da se priušti malo zadovoljstvo.
Sa tim parama opcije su razne – možete popiti kafu, kombinovati je sa limunadom, pojesti četiri kugle sladoleda, kokice, a možete i kombinovati sendvič i limunadu. Takođe možete svratiti i u prodavnicu suvenira, i kupiti neki manji predmet, kao simboličan poklon.
„Drugarice i ja volimo da šetamo, i da posećujemo kafiće. Često dolazimo na popodnevnu kafu, i provedemo nekih sat – dva vremena. S obzirom na to da smo studentkinje i da još uvek ne radimo, gledamo da kombinujemo u sklopu mogućnosti koje trenutno imamo. Poslastičarnice su nam takođe privlačne, jer tu za dve stotine dinara možete da pojedete kolač ili sladoled, da popijete nes kafu, kiselu vodu, limunadu. Dosta naših drugara ranije nije htelo da dolazi, misleći da im za to treba para koliko i za izlazak, ali su promenili mišljenje kada smo im rekle koliko mi potrošimo. Naš centar je zaista lep, i prijatan je, možda bi mogao biti još lepši. Volela bih da je sličan Novom Sadu, i da to ne bude samo jedna ulica“, kaže nam Danica, jedna od dve devojke koje smo zatekle u bašti poznate poslastičarnice.
U popodnevnim časovima, možete susresti i dosta majki sa malom decom. Prema rečima nekolicine, nema baš puno sadržaja koji bi manju decu zainteresovali, ali improvizacija je uvek tu.
„Rado dolazim sa decom u centar grada, i slažem se sa koleginicom da ima izbora za dve stotine dinara. Dok su bili manji, najviše su tražili i radovali se kokicama i sladoledu, pa i sada često kupimo porodične kokice koje su 150 dinara. Naš izbor su ili poslastičarnica, ili sladoled kraj fontane, za nas troje je dovoljno dve stotine dinara. U neposrednoj blizini možete kupiti i pecivo „forneti“ za tu sumu novca, i to u dovoljnoj količini da zavarate glad dok ne stignete kući. Neretko možete pronaći i sendviče po ceni od 80 dinara, tako da za njih dvojicu platim 160 dinara, i to se takođe uklapa u tu sumu. Kada suprug i ja dođemo sami, takođe se možemo uklopiti u dve stotine dinara, ukoliko smo naravno došli da popijemo kafu, ili kiselu vodu. Znam da sve ovo zvuči sitno, ili premalo, ali vidite da ipak može nešto za malo para. Smatram da je kvalitetnije provesti vreme u šetnji centrom sa decom, ili kraj fontane, nego ostati kod kuće i verovati da je za lepo popodne potrebno puno novca“ – rekla nam je Ivana A.