Gotovo da nema dela grada, ulice, parka, dvorišta u kojem nema razbacanih plastičnih kesa. Neretko ih viđamo i kako vise po granama drveća. Ljudi ih u većini slučajeva ne bacaju tu namerno, ali dovoljno je da zaduva vetar i da se kese iz kontejnera „presele“ u prirodu. A u prirodi mogu da ostanu i po 1.000 godina, koliko im je ponekad potrebno da se razgrade. Podaci pokazuju da svaki stanovnik Evropske unije godišnje upotrebi oko 500 takvih kesa. Istovremeno svaki stanovnik Srbije dnevno u proseku upotrebi sedam kesa. Na godišnjem nivou to je oko dve milijarde. Kako bi se smanjilo korišćenje plastičnih kesa, u našoj zemlji je pokrenuta inicijativa da se one naplaćuju.
Statistika pokazuje da se jedna kesa u proseku koristi svega dvadesetak minuta. Međutim, štetne posledice nakon upotrebe i odbacivanja kese u prirodu mogu da budu veoma velike. Ponekad, za životinje čak i fatalne. Zbog toga se razmatraju načini koji će dovesti do smanjenja upotrebe plastičnih kesa u Srbiji. Neki trgovinski lanci u Beogradu su već počeli da naplaćuju ove kese. Cilj je da podstaknu potrošače da koriste cegere ili korpe od prirodnih materijala. O ovoj inicijativi razmišljaju i trgovine koje posluju u Zrenjaninu.
Besplatne kese se neracionalno troše
“S obzirom da je jasno da će naplata kesa uskoro postati i zakonska obaveza i mi se pripremamo i tražimo rešenje koje će biti prihvatljivo i za kupce i za nas. Bitno je naglasiti da nije problem što su kese besplatne, jer to je samo dodatna usluga našim potrošačima, a svaki normalan trgovac voli da ugodi svom kupcu. Problem je što se besplatne kese potpuno neracionalno koriste, pa onda vidite ona mora kesa po rubovima gradova. Jednostavno, ako nešto nema cenu, onda se prema tome ponašamo rasipnički”, kaže Goran Kovačević, direktor i vlasnik kompanije Gomex.
“Mi, kao maloprodajni lanac, svesni smo svog uticaja na generisanje otpada, iskorišćene ambalaže i drugih zagađivača, a to su sve pitanja sa kojima se savremeni svet na razvijenim tržištima bori i koja ni nas ne zaobilaze. Iako potrošači, uglavnom iz ekonomskih razloga, u velikoj meri već sada recikliraju (ponovo koriste) potrošačke kese, kao uostalom i PET boce i druge vrste ambalaže, sav taj otpad na kraju ipak završi na našim deponijama. Spremni smo da kao privrednici i sastavni deo društva pokažemo odgovornost za iznalaženje trajnog rešenja problema koje ostavljamo u nasleđe generacijama koje dolaze. PerSu marketi kao ponosni član DTL-a (Domaćeg trgovačkog lanca) sprovešće zajedničku odluku o naplati potrošačkih kesa, s ciljem smanjenja njihove potrošnje”, kažu u kompaniji PerSu.
Napata plastičnih kesa u Zrenjaninu do kraja 2018.
Kada bi tačno mogla da počne naplata kesa u Zrenjaninu, još se ne zna. Ali, se svakako očekuje tokom ove godine. U beogradskom trgovačkom lancu koji je sredinom aprila krenuo sa ovom merom, cena jedne kese je 2 dinara.
“Misim da je realno da svi trgovački lanci počnu sa naplatom kesa u drugoj polovini ove godine. Potrebno je da se prethodno naprave određene organizacione pripreme kako bi izbegli eventualne zloupotrebe prilikom prodaje. Takođe, mislim da je nužno i da se poboljša kvalitet kesa kako bi se omogućilo višekratno korišćenje i olakšala reciklaža”, smatraju u Gomex-u.
“Cena kese nije i neće biti instrument generisanja profita, već ćemo se prema njoj ponašati isključivo u službi promene ponašanja potrošača. Ukoliko cena bude samo simbolična, dinar ili dva, smatramo da ona neće uticati na smanjenje emisije plastičnih kesa, a to je glavni i osnovni cilj. Svesni osetljivosti kupaca i njihove kupovne moći, ponudićemo im trajnije rešenje za pakovanje kupljenih namirnica. Ujedno to će biti i nagrada za promenu ponašanja potrošača i njihovu lojalnost”, kažu u PerSu marketima.
Naplata kesa je u nekim zemljama smanjila njihovu upotrebu i do 90 odsto
Naplatom plastičnih kesa Srbija bi se priključila zemljama koje su se još ranije suočile sa problemom zagađenja životne sredine plastičnim kesama. Upotreba ovih kesa potpuno je zabranjena u 35 država. U EU se sve manje koriste. Nakon što su prestale da budu besplatne, korišćenje plastičnih kesa u nekim zemljama je opalo za čak 90 posto. Pitanje je kakve će efekte naplata ove ambalaže dati u Srbiji.
“Očekuje se da će se u globalu smanjiti potrošnja plastičnih kesa i preko 50% . To u isto vreme znači da će se za toliko smanjiti i zagađivanje. U suštini, sve plastične kese pre ili kasnije završe u otpadu i moraju se reciklirati, jer će dugoročno zagađivati životnu okolinu. Zbog toga je, pored smanjenja fizičkog obima zagađenja, potrebno poboljšati kvalitet kesa kako bi se efikasnije reciklirale ili, u najgorem slučaju, kako bi se što pre razgradile prirodnim putem”, kaže Kovačević.
“Cilj aktivnosti oko naplate potrošačkih kesa jeste podizanje ekološke svesti potrošača na nivo koji će upravo omogućiti da se smanji nivo produkcije kesa. A samim tim i nivo zagađivanja okoline”, dodaju u PerSu marketima.
Trgovci neće zarađivati od naplate kesa
Trgovci kažu da će potrošači osetiti i druge benefite u prodavnicama. Novac koji su do sada izdvajali za nabavku plastičnih kesa koje su delili besplatno iskoristiće za poboljšanje usluga.
“U finansijskom smislu ovaj trošak nije prevelik i kreće se između 20 i 30 miliona dinara na godišnjem nivou. Tako ušteđena sredstva ćemo preusmeriti na druge servise u korist kupaca. Želim da naglasim da mi živimo od zadovoljnih kupaca i da ćemo imati ozbiljan problem ako kupci pomisle da je cela ova priča samo zato da bi se obezbedila neka sitna zarada. Ovo je šire pitanje i zaista se radi o tome u kakvom okruženju želimo da živimo. Vrlo brzo ćemo morati rešavati i pitanje plastičnih flaša, čaša i sličnih proizvoda, jer zagađenje postaje enorman problem čije rešavanje, na kraju opet plaćaju građani, samo na indirektan način, kroz porez”, kaže direktor kompanije Gomex.
“Akcenat nije na smanjenju troškova, nego na promeni načina utroška tog novca. Troškovi koje uspemo da smanjimo biće ponovo uloženi u podizanje ekološke svesti i dalju promenu ponašanja naših potrošača. Kao i u druge, postojeće ili nove, društveno odgovorne projekte PerSu marketa, na primer „Topli dinar“ koji već tri godine sprovodimo sa ogrevom od biomase – briketa od slame sa banatskih ravnica. Tako da preko 100 porodica biva zbrinuto za grejnu sezonu, bez ijednog posečenog stabla. Već godinama organizujemo i prodajemo ambalažni otpad u dalju preradu. Sličan model društveno odgovornih projekata primenićemo i na ostala aktuelna pitanja koja se javljaju u našoj branši. Početkom ove godine investirali smo u naša dva distributivna centra, odnosno u prese za plastični otpad koji sabiramo kod nas, i dalje šaljemo na reciklažu”, objašnjavaju u PerSu-u.
Zrenjaninci su svesni da su plastične kese štetne po životnu sredinu
U zrenjaninskim trgovinskim lancima smatraju da su potrošači već edukovani o problemima koje plastične kese izazivaju u životnoj sredini.
“Većina građana razume problem zagađivanja životne sredine i ta edukacija je permanentna. Mi ćemo više baciti akcenat na pronalažnje nekih načina pakovanja robe kako bi kupci izbegli kupovanje bilo kakvih plastičnih kesa”, kažu u Gomex-u.
“Mi smo uvereni da naši potrošači već razumeju da je bolje robu pakovati u trajnu torbu. Međutim, besplatna plastična kesa je do sada bila pogodnost koju smo svi koristili možda ne obraćajući pažnju na dugoročne posledice takvog ponašanja. Dakle, cena kese biće iskorišćena isključivo u službi promene najpre kratkoročnog, a zatim i dugoročnog ponašanja potrošača”, objašnjavaju u PerSu-u.
Jedna od dilema jeste i u šta će se pakovati rinfuz proizvodi kada bude startovala naplata plastičnih kesa.
“Rinfuz proizvodi će se uglavnom pakovati kao i do sada, u posebne posude ili natron vrećice, koji će biti besplatni kao i do sada. Voće i povrće ćemo pakovati u besplatne plastične kese. Potrošnja ovih kesa je značajno manja i tu nema neracionalnog razbacivanja pa će se ovaj način pakovanja zadržati dok ne nađemo neki bolji, naravno, besplatan za kupce”, objašnjava direktor Gomex-a.
“Najlon kese neće i ne mogu se potpuno izbaciti iz upotrebe. Ali, potrebno je najpre da osetno smanjimo njihovu količinu da bismo napravili iskorak”, kažu u PerSu marketima.
Povratak platnenih torbi i korpi od pruća
Pre nego što je u Beogradu počela naplata plastičnih kesa potrošači su imali prilike da besplatno dobiju platnene torbe. Slične mere najavljuju i zrenjaninski trgovci.
“To će biti jedna od mera, ali to su kratkotrajne aktivnosti ograničenog dometa. Pokušaćemo i da im omogućimo korišćenje upotrebljenih kartonskih kutija što bi bio još jedan doprinos očuvanju životne okoline”, zaključuje Goran Kovačević iz Gomex-a.
“U izradi je proizvod koji će pokazati našim potrošačima najpre našu dobru volju, a kojim ćemo im izaći u susret i koji treba da im potpomogne u odluci da promene svoje navike. Kroz taj proizvod, pružićemo kupcima dodatne benefite i uštede u kupovini, a novac od toga svakako je bolje da usmere u kućni budžet, nego na kupovinu plastičnih kesa. S obzirom na naša ranija iskustva, smatramo da puko poklanjanje torbi neće doprineti smanjenoj upotrebi plastičnih kesa, već će ih samo privremeno zameniti. Zato naša torba, koju ćemo lansirati tokom juna meseca, ima sasvim drugačiji koncept. Cilj je da njena svakodnevna upotreba donese dodatne benefite i uštede potrošačima. Želimo upravo na taj način da ih motivišemo da je sa zadovoljstvom redovno koriste”, kažu u PerSu-u.
Direktiva Evropske unije propisuje da se korišćenje plastičnih kesa progresivno smanjuje. I to na 90 komada godišnje po stanovniku do 2019, a zatim na 40 kesa do 2025. godine.
.gif)
.gif)
