Na Palačinkijadi u Hetinu potvrđeno da nema onih koji ne vole ovu poslasticu

Verovatno da ne postoji narod na svetu koji ne pravi palačinke. Svako ima svoj recept za „prave“ palačinke, ali je zajednička  činjenica da u njima svi uživaju. Neko voli tanke palačinke, neko deblje – „američke“. Od njih se prave torte, pite… Ipak, mnogima su najomiljenije one sa džemom i eurokremom. Veštine u pravljenju i pečenju palačinaka, ali i spremanju najrazličitijih jela od njih, pokazale su ekipe iz Srbije, Rumunije i Mađarske i to u Hetinu gde je održana sedma Palačinkijada.

Još pre nego što je zvanično počelo takmičenje u pravljenju palačinaka, ekipe su pokazale da su u Hetin stigle raspoložene za druženje i sticanje novih prijatelja. Palačinke su se naveliko pekle i jele, a osvajanje nagrada je bilo u drugom planu. Valjalo je proveriti da li je smesa dobro umućena, vatra podešena, a tiganj nauljen.

„U našoj ekipi ja sam glavni za pravljenje i pečenje palačinaka. Najbolji kuvari na svetu su muškarci, pa sam i ja rešio da se oprobam u pripremi ove poslastice. Prvi put smo na Palačinkijadi. Nama nije cilj da dobijemo neku nagradu. Mislimo da je zanimljivije to što učestvujemo na manifestaciji i što se družimo, nego to da primimo nagradu. Najveća tajna dobrih palačinki je ljubav. Tako svi kažu. Naš recept je standardni – brašno, jaja, mleko, so i šećer…“, kaože samouvereno naš sagovornik, Dragan Kosović ispred KUD „2. Oktobar“ iz Žitišta. – „Jao dajte so i šećer, zaboravio sam to da stavim u smesu… (smeh). Do sada sam ispekao dvadesetak palačinaka. Članovi ekipe su probali, evo, devojke kažu da su fantastične“, kaže on.

„Važno je druženje, nagrada je u drugom planu“

„Ja sam malo stariji od njega i kod kuće sam već usavršio pripremu i pečenje palačinaka. Kuvam tako da nemam problema sa tim“, ubacuje se još jedan član ekipe, Bane Dubajić, predsednik KUD-a „2. Oktobar“ iz Žitišta.

Na konstataciju prolaznika „blago Vašoj ženi“, Dubajić kaže:

„Pa, naravno da joj je blago. U braku smo 37 godina. Da nam nije lepo, ne bismo toliko dugo opstali zajedno. Ovde smo da se družimo. Cilj nam je da se lepo provedemo“, dodaje naš sagovornik.

„Tajna naših palačinki je u mom osmehu. I u tome što smo svi dobro raspoloženi. Vidite da kod nas nema nijedne palačinke. Sve što smo do sada ispekli, pojelo se. Ne daju nam više da ih delimo, jer nećemo imati smese za takmičenje. Svake godine učestvujemo na Palačinkijadi. Do sada nismo nikad osvojili nikakvu nagradu, ali to nama uopšte nije bitno. Druženje je važnije od svega. Mi danas učestvujemo i u kulturno umetničkom programu. Rado se odazivamo na sve manifestacije na koje nas pozovu“, objašnjava Branislav Zarin, koreograf KUD-a „Zora“ iz Srpskog Itebeja.

Za palačinke su potrebni jaja, brašno, mleko, voda, so, šećer…

Iako u palačinke idu slični sastojci, ne prave svi iste palačinke.

„Na Palačinkijadu redovno dolazimo. Samo smo prošle godine propustili manifestaciju. Nagrade uglavnom osvajamo na izložbi jela od palačinaka, gde donosimo slane i slatke palačinke. U pečenju istih smo malo sporiji. U dobre palačinke obavezno ide kisela voda, a može čak i pivo. Stavljamo jaja, so, šećer, brašno. Te palačinke mogu da budu i slane i slatke. Mi danas punimo palačinke našim domaćim pekmezom od šljiva. Naše udruženje bavi se upravo pripremom pekmeza od itebejskih šljiva koji smo nosili na analize kako bismo mogli i da ga prodajemo“, kaže Kata Miković iz Udruženja žena „Vredne ruke“ iz Srpskog Itebeja.

„Ovde smo treći put. Sviđa nam se manifestacija zato što je jako opuštena, zabavnog karaktera i takmičarskog duha. Uvek se lepo provedemo, upoznajemo nove ljude. Mogu da se pohvalim da smo do sada dva puta odneli pehare kao ekipa koja se najbolje pokazala u ovim kategorijama snalažljivosti i tehnike. Palačinke su jelo koje prave sve nacije i narodi. Ne mogu da vam kažem šta je tajna dobrih palačinaka. Morate da studirate sedam godina u Beogradu, da biste ih jeli svakog dana. Mi pravimo „studentske“ palačinke. One su tanke, brzo se jedu. Mislim da se u dva zalogaja može pojesti bar 15 komada. Da biste napravili prave palačinke morate da imate dobru volju i vreme i morate da ih volite. A onda dolaze oni obavezni sastojci kao što su brašno, jaja, mleko, kisela voda, so, šećer, ulje, dobar tiganj“, objašnjava Svjetlana Marković iz Udruženja žena „Banaćanke“ iz Torka.

„Sastojci moraju pravilno da se izmešaju“

„Mi smo na Palačinkijadi četvrti put. Nama je svaki put ovde super. Do sada smo jednom osvojili prvo mesto, a jednom drugo. U palačinke moraju da idu jaja, mleko, brašno, so, šećer… Ali najvažnije je da znate kako se ti sastojci pravilno mešaju i koliko čega morate da sipate. Tanje palačinke su bolje od debljih. Palačinke ćemo filovati pekmezom od breskve. Za takmičenje smo doneli slane palačinke sa sirom, a slatke sa džemom, kremom, makom, orasima“, kaže Marija Baba iz udruženja žena iz Nove Crnje.

Palačinkijada u Hetinu je međunarodnog karaktera. Osim takmičara iz Srbije, tu su bile i ekipe iz Mađarske i Rumunije.

„Drugi put smo u Srbiji u Hetinu na Palačinkijadi. Jako nam se sviđa ovde. Družimo se, upoznajemo nove prijatelje. Ima i mlađih ljudi koji dolaze na manifestaciju, ali i starijih. Zaista za svakog po nešto. Za pripremu palačinaka imamo tajnu koju ne možemo da otkrijemo. Svakako mislimo da je najvažnije što svi zajedno učestvujemo u ovome. Verujem da ćemo i narednih godina dolaziti ovde, ukoliko se Palačinkijada bude održavala“, kaže Brigit Merhat iz Rumunije.

Takmičari su morali da pokažu sposobnosti u više disciplina

Ekipe su se takmičile u pet kategorija.

„Prvo je bilo takmičenje u tome ko će ispeći najviše palačinaka za 15 minuta u dva tiganja. Druga kategorija je koliko najviše palačinaka mogu da nafiluju dva učesnika ekipe za tri minuta. Treća kategorija je da takmičari što više puta bace jednu palačinku u vis i da je uhvate tiganjem, a da ona ne padne na zemlju. Četvrta kategorija izgleda tako što dva takmičara iz ekipe stoje na udaljenosti od dva metra između njih i dobacuju se palačinkom koju moraju da uhvate tiganjem. Poslednja disciplina je takmičenje u brzom jedenju palačinaka. Bira se takmičar koji može da pojede najviše nafilovanih palačinaka za dva minuta“, objašnjava Edit Sarka, jedna od organizatora i predsednica KUD-a „Ištvan Sečenji“ iz Hetina.

Jela od palačinaka

Osim u nadmetanju na samoj manifestaciji, Palačinkijada je bila mesto na koje su ekipe donele već pripremljene specijalitete od palačinaka. Odluku o pobedniku doneo je tročlani žiri.

„Ocenjivali smo kako su ekipe pripremile slatke i slane palačinke. Imali smo ukupno 15 uzoraka. Nije nam bilo ni malo lako da odredimo najbolje palačinke, jer su se takmičari baš potrudili. Gledali smo i kako su palačinke pripremljene i kakav je bio izgled jela koji su doneli. Naravno, ukus se posebno ocenjivao. Palačinka mora da bude u harmoniji sa nadevom kojim je filovana. Ništa ne sme da se raspada, da se razdvaja“, objašnjava Jene Lazar, predsednik žirija.

„U Rumuniji nisam čula da se ikada održala Palačinkijada. Međutim, mi imamo puno takmičenja u kuvanju paprikaša, pasulja, riblje čorbe. Ja sam drugi put na ovoj manifestaciji. Vidim da i organizatori i učesnici imaju puno volje i želje da Palačinkijada bude sve bolja i bolja. Ekipe su sve kreativnije u pripremi jela od palačinaka. Vidimo da ima torti od palačinaka, rolata, pita… Za ovakve sredine koje su na samoj granici sa Rumunijom, važno je da se održavaju ovakve manifestacije, jer se na taj način čuva tradicija, ali se i zbližavaju ljudi iz susednih zemalja“, dodaje članica žirija iz Rumunije, Ildika Deneš.

Ove godine Palačinkijada je deo prekograničnog projekta Srbije i Rumunije

Ovogodišnja Palačinkijada u Hetinu deo je prekograničnog projekta „Održavanje četiri oblasti u domenu tradicije i običaja“ koji sprovode opštine Žitište iz Srbije i Dumbravica iz Rumunije. Cilj projekta je povećanje kulturne integracije u prekograničnoj oblasti kroz zajedničke aktivnosti zasnovane na narodnim tradicijama i očuvanju kulturnih vrednosti. Projektom je obuhvaćeno 13 naseljenih mesta. Ona su dobila mogućnost oživljavanja lokalnih običaja kroz folklorne igre, gastronomsku tradiciju, narodne rukotvorine i narodne običaje.

Za godinu dana koliko projekat traje, održano je sedam folklornih festivala, jedan tradicionalni plesni kamp, dva gastronomska takmičenja, tri folklorna događaja, pet događaja tradicije i običaja. Uz to, urađena je i monografija na četiri jezika, kreirana je web stranica, a biće izdata i knjiga sa tradicionalnim receptima. Nabavljena je i oprema za domove kulture.

„Opštine Žitište i Dumbravica su pobratimljene više od 10 godina. Da bi se dobio novac iz Evropske unije projekat je morao da bude održiv narednih pet godina. To znači da će se u narednih pet godina oprema koja je nabavljena kroz projekat koristiti u svrhu promocije i očuvanja kulture i tradicije, a tokom održavanja budućih manifestacija. Reč je o 11 kompleta za ozvučenje kao što su miksete, zvučnici, mikrofoni i prateća oprema. Nabavili smo 12 laptopova, dve TA peći, projektore, platna… Osim toga, uskoro treba da stigne i 300 stolica za domove kulture, kao i zavese, tepih, radni stolovi, materijal za presvlačenje stolica u pojedinim domovima kulture“, objašnjava Jelena Travar Miljević, finansijski menadžer projekta.

„Ove dve opštine su za sredstva iz Unije aplicirale sa novim projektima na konkursu koji je bio otvoren do 24. aprila ove godine. Jedan projekat se odnosi na podizanje svesti građana u održavanju kanalske mreže, a drugi na energetsku efikasnost“, dodaje naša sagovornica.

Izložba slika i nastupi KUD-ova

U sklopu Palačinkijade održan je i bogat kulturno-umetnički program, a posetioci i učesnici manifestacije su mogli da vide i izložbu slika Rozalije Husar.

„Slikam godinu i mesec dana. Počela sam tako što su me unuke inspirisale. Jedna unuka jako voli konje, a druga geparde i divlje životinje. One su me nagovorile da zajedno slikamo. I tako sam počela, pa sam posle to jako zavolela. Sad se dešava da po nekad slikam dan i noć. Član sam „Art kluba“ u Zrenjaninu i do sada sam više puta izlagala radove. Ovo danas mi je treća izložba u ovoj godini. Sve volim da slikam, a radim isključivo ulje na platnu. Ljudi se interesuju za moje slike, ali je veliki problem što generalno imamo malo para. Cene slika se kreću od 1.000 do 18.000 dinara. Najteže mi je bilo da naučim da slikam portrete. Ali i to sam krenula sa unukama. Prvo sam njih slikala“, kaže Rozalija Husar, slikarka iz Novog Itebeja.

Na kraju manifestacije proglašeni su i pobednici. U kategoriji slanih palačinaka prvo mesto osvojila je ekipa „Vredne ruke“ iz Srpskog Itebeja, drugoplasiran je bio KUD „Sečenji Ištvan“, a treće mesto osvojilo je Udruženje žena „Banaćanke“ iz Torka. U kategoriji slatkih palačinka prvoplasirana je bila ekipa „Banaćanke“ iz Torka, drugoplasirani su bili gosti iz Dumbravice, a treće mesto zauzelo je Udruženje žena „Jorgovan“ iz Torde.