Pritužbe građana na neprijatan miris Begeja sve su učestalije od kako je došlo do porasta dnevnih, pa i jutarnjih temperatura vazduha. Na dugoročno rešenje ovog višegodišnjeg problema Zrenjaninci će morati da pričekaju još neko vreme, sudeći bar po izjava nadležnih.
Problem nastaje zbog visokog vodostaja Dunava i Tise koji direktno utiče na tok Begeja. Jedno od rešenja moglo bi biti otvaranje ustave kod Perleza, kako bi se pokrenuo tok Begeja.
– Reka Tisa je sada viša od nivoa Begeja i zato je ustava kod Perleza zatvorena i Begej ne može da teče. Na njegovom dnu se nalazi dosta toksičnog mulja, pa čim nema protoka, voda se greje, mulj počinje da „radi“, nema kiseonika i razvijaju se neprijatni mirisi – kaže ekolog Stevo Čorokalo iz Ustanove „Rezervati prirode”.
.jpg)
S obzirom na vremensku prognozu i porast temperatura, Čorokalo smatra da i u narednom periodu možemo očekivati prisustvo neprijatnih mirisa. Priča koja se ponavlja svake godine na proleće i u leto, zahteva dugoročno rešenje. Jedno od najefiikasnijih rešenja svakako bi bilo podizanje prečistača za otpadne vode kako bi se moglo aplicirati za sredstva Evropske unije, za čišćenje begejskog kanala.
– Neka procena je da 16.500 kubika otpadnih voda naše industrije svaki dan uđe u Begej. Potrebno je da sve to prvo zaustavimo, napravimo prečistač i apliciramo u Evropskoj uniji za sredstva za izmuljavanje. Onda će se Begej manje osećati i imaćemo daleko manji problem. Grad Zrenjanin je dobio 7 miliona evra za izradu studije za prečištač otpadnih voda. To su jako skupi projekti, ali kada to uradimo onda možemo da tražimo još mnogo više novca za izmuljavanje toka Begeja ne bismo li ga doveli u bolje stanje, kaže Čorokalo.
Ovaj problem se javlja svake godine i cena je kanalskog sistema koji je urađen još 1974. godine, ali i nekadašnje snažne industrije koje više nema.
– Kanalska mreža je projekat koji su radila tri „carstva“ – Marija Terezija je počela, kralj Petar nastavio, a Josip Broz završio. Ovo je i ostatak naše industrije koju više nemamo. Taj mulj i talog nam je ostao u amanet od uljare, mlekare, fabrike tepiha, kožare, pivare, fabrika čarape. Oni, ali i svi ostali industrijski giganti, puštali su u Begej otpad koji se taložio decenijama – zaključuje Stevo Čorokalo.
.gif)
.gif)
