Osmomartovski sajam knjiga i bazar Nurdorovih rukotvotina u Gradskoj biblioteci

U periodu od 5. do 10. marta u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” biće organizovan Osmomartovski sajam knjiga i bazar Nurdorovih rukotvotina. Uz cene knjiga niže od 10-50% u knjižari Biblioteke, posetioci sajma imaće priliku da kupovinom artikala (magneta, knjige, slagalica) sa NURDOR-ovog štanda pomognu izgradnju dečjeg hemato-onkološkog odeljenja klinike u Nišu.

Iz obilja naslova preko 80 izdavačkih kuća, bibliotekari iz ponude izdvajaju romane koji su ušli u uži izbor za NIN-ovu nagradu, kao i nagrađen roman Dejana Atanackovića „Luzitanija”.

Luzitanija: Dejan Atanacković

Ser Tomas Lipton, putujući kroz okupiranu Srbiju u pratnji Crvenog krsta, upoznaje stanovnike i principe utopijske države nastale na tlu beogradske psihijatrijske bolnice.

Gospodin Teofilović, srpski iseljenik u Njujorku, preživljava potapanje prekookeanskog broda, i na svom putu ka Beogradu luta rovovima Zapadnog fronta i podzemnim tunelima u koje ga upućuju neobični vodiči.

Taksidermist u službi Kraljevine Srbije, Vasilije Arnot, pada u nemilost i bežeći iz Beograda pred nerazumljivom pretnjom upoznaje se s tajanstvenim sadržajima firentinskog Muzeja prirodnih nauka. Sred Balkanskog rata, Nestor, mobilisani umetnik, u potrazi za izgubljenom četom, tumara šumama Srbije i zakopava deo po deo kostura nepoznate žrtve.

Tragajući za nestalim ocem, mlada Amerikanka srpskog porekla suočava se sa skrivenom istorijom svoje porodice. Isprepletane priče koje čine tkivo romana, priče o putovanjima, lutanjima, preobražajima i nestajanjima, stiču se i ukrštaju u sobama, hodnicima i dvorištu najmanje države na svetu, zasnovane na najdubljem i najneravnopravnijem sukobu – sukobu progresa i ludila.

Srodnici: Jovica Aćin

Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice. 

Jedan od takvih retkih smelih pojedinaca jeste glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac.

Sam čitalac će postati tragač u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti.

Gorgone: Mira Otašević

Na stranicama koje ispisuje Mira Otašević prepliću se i sudaraju životopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica, preživelih i mrtvih. Breht, Bojs, Đango, drugi znani i neznani, stvarni i nestvarni, različitog porekla i jezika, raspeti u vremenu omeđenom svetskim ratovima, onim razornim i onim „hladnim“.

Vremenu kojem su se grčevito, bezuspešno opirali, dok se pretvaralo u vrtlog koji ih je sve većom brzinom uvlačio u sebe. Borili su se umetnošću, prijateljstvima, ljubavima, tajnim, zabranjenim, povlačenjem u senku i emigraciju, stradajući i dobijajući rane i ožiljke strašnog vremena, nabijenog netrpeljivošću i mržnjom. Sve njih, u gradovima, zemljama fašizma, logorima, odbačene u emigrantskim utočištima, Mira Otašević izvlači iz bezdana zaborava, saosećajući sa svakim od likova o kojima piše, gradeći piramidu stvaranja, patnje, otpora. Mira Otašević je postavila prostorne granice u kojima se kreću, gube i nestaju njeni junaci, široko, od Berlina, Moskve, Zagreba, Kopenhagena, Barselone, Madrida, Pariza, gradova smrti na evropskom istoku.

Novom knjigom nastavlja vivisekciju vremena koje je iznedrilo novo shvatanje lepote i nesputanu dinamiku stvaranja, ali i užas bezumnog, masovnog razaranja, neljudskosti, industriju smrti. Milan Ristović

Danas je sreda: David Albahari

Preuzevši na sebe obavezu da brine o ostarelom ocu, obolelom od Parkinsonove bolesti, junak romana dobija priliku za još jedan, poslednji pogled u njegovu dušu.

Tokom zajedničkih šetnji po Zemunskom keju i malih kućnih razgovora, otac počinje da govori o delovima sopstvene prošlosti koji su njegovom sinu bili malo poznati. Iz žrtve Rezolucije Informbiroa, kako ga je sin oduvek zamišljao, otac se u njegovim očima preobražava u posleratnog komunističkog dželata, što baca novo svetlo i na dotadašnji život njihove porodice.

David Albahari se u ovom romanu, bespoštedno obračunava sa svakodnevicom jedne bolesti i s pitanjima da li se bolest i sreća mogu zaslužiti i mogu li zločini da se ponište ili da zastare.

Srebrna magla pada: Srđan Srdić

Roman o neodrživosti prisnog, intimnog kontakta, o nemogućnosti prave komunikacije, i o usamljenosti kao neotklonjivo stanje svakog čoveka. Njegovi junaci su muškarac i žena čiji se tokovi svesti i unutrašnji monolozi smenjuju, dodirujući se u nekoliko navrata u dijalogu. Njihove priče do čitalaca stižu u fragmentima, naoko nepovezanim, zbog čega svako ko uzme ovu knjigu u ruke mora ozbiljno da se posveti tekstu da bi ga razumeo. Muški glas dolazi iz autoizolacije, to je glas bivšeg pisca koji se dobrovoljno povukao iz sopstvenog života. Drugi je glas žene u krizi srednjih godina, čiji brak ne funkcioniše već dugo, koja je profesionalno osujećena, jer se kulturni magazin za koji je radila gasi. Njihove početne pozicije su takve da zahtevaju bitne poremećaje u jeziku, odnosno intervencije koje možda nisu svakidašnje, čak ni u književnosti.