„Kuke dobrote” predstavljaju mesta na kojima ljudi dobre volje ostavljaju hranu, odeću i druge potrepštine za one kojima su iste potrebne i koji ne mogu da ih priušte. Ova akcija je pokrenuta pre godinu dana i velikom brzinom se proširila u svim gradovima u Srbiji, ali i regionu.
Najpre su stigle u veće gradove Srbije – a prvu je donela jedna beograđanka iz Portugala koja je stalno nastanjena u Lisabonu. Prve kuke su postavljene kod Brankovog mosta u Beogradu, a ljudi širom zemlje su prepoznali vrednost akcije i umesto uobičajenog čekanja da neko uradi nešto umesto njih, prihvatili su inicijativu i počeli samostalno da ih postavljaju.
U jednom momentu kuke su postavljene i u Zrenjaninu, ali se čini da ova dobra ideja nije zaživela u našem gradu.
Ideja sa dopala i našoj sugrađanki, Ildiki Dohar, koja je odlučila da i sama postavi kuke dobrote na igralištu u Mužlji.
– Dopala mi se ideja i postavila sam kuku u parkiću. U početku sam viđala da su ljudi donosili ponešto, a donosila sam i ja. Neko je posle sve to skinuo i pokidao, a ja se nisam više trudila, pošto vidim da ne opstaje, kaže ona za portal I love Zrenjanin.
Najveći problem – mentalitet
Kasnije su se pojavile i na drugim mestima u gradu, međutim, čini se da danas više nijedna nije „u funkciji“.
Ildika Dohar nema drugo objašnjenje od onog da je za to kriv naš mentalitet.
– Iskreno sam se razočarala. Sada pomažem samo ovako individualno, posebno iz razloga što sam postala privatnik pa nemam ni vremena da se bavim nečim drugim. Često mi se ljudi obraćaju za pomoć, a pomognem im koliko mogu, iako često nisam ni sigurna gde taj novac završi. Moje je da pomognem, pa da li to ode u prave ruke – to ne znam, kaže ova žena.
Činjenica je da se ovakve društveno korisne akcije koje su nove i potpuno nepoznate, moraju neprestano spominjati u javnosti kako bi zaživele, prerasle u naviku i stigle do ciljnih grupa. U suprotnom, bez kontinuiteta, debakl je zagarantovan.