Zemljoradnička zadruga Bečej iz Bečeja pozitivno posluje od momenta kada je osnovana 1953. godine. Iako vodi spor oko imovine već 28 godina, jedna je od uspešnijih zadruga u Vojvodini. Zvanično ima oko 120 zadrugara i veliki broj kooperanata koji pokrivaju oko 10.000 hektara oranica. Zadruga Bečej ima magacine u Bečeju, Novom Bečeju i ispostavi u Srpskoj Crnji. Robu otkupljuje u Inđiji i u Staroj Pazovi. Zbog toga su njeni kooperanati od Batajnice do Srpske Crnje.
Na zemljoradničku zadrugu Bečej se već decenijama oslanja veliki broj kooperanata. I što je još važnije taj broj se iz godine u godinu povećava.
“U Srem smo ušli preko jednog kooperanta koji je sa nama radio 20 godina. Po njegovoj preporuci broj poljoprivrednika se povećavao tako da sada imamo dobar otkup u Krčedinu, Novim Karlovcima, Inđiji, a poslednjih nekoliko godina i u Batajnici. Trudimo se da gradimo korektan odnos jer samo na taj način možemo da sarađujemo sa primarnim proizvođačima. Njihova zemlja je uvek njihova zemlja. A ako mi samo jednom ne ostvarimo dobru saradnju, oni će lako preći kod nekog drugog”, kaže Miroslav Glavaški, direktor zemljoradničke zadruge Bečej.
Promet zadruge Bečej se povećava iz godine u godinu 10 do 15 posto
U zadruzi Bečej se promet godišnje povećava u proseku 10 do 15 posto, iako je u poslednjoj deceniji konkurencija sve veća. Prošle godine ova zadruga je ostvarila otkup od 45.000 tona pšenice, suncokreta, soje i kukuruza. Godišnji promet zadruge veći je od 10 miliona evra.
“Ne znamo da li je to prednost ili mana jer nismo rešili imovinske odnose, tako da sve radimo isključivo vlastitim parama i gotovinom. Mi smo iz PIK „Bečej“ izašli 1989. godine. Posle 28 godina nismo uspeli da povratimo imovinu. To smo delimično učinili od 2009. do 2014, kada je poništena doneta presuda. Sada smo opet na početku kao da smo ponovo u 1989. godini. I u periodu kada smo bili u posedu, tih pet godina zemlju smo na korišćenje davali zadrugarima. Podelili smo je na parcle od po 10 hektara i svi su plaćali minimalnu cenu. Po ostvarenom prometu iz predhodne godine pravila se i rang lista”, objašnjava naš sagovornik.
Zadruga Bečej ne gradi skladišne kapacitete zbog spora oko imovine
Zdruga ima oko 4.500 tona svojih skladišnih kapaciteta.
“U Novom Bečeju skladištimo 12.000 tona. Pšenicu najviše otkupljujemo i nama je promet ove žitarice na godišnjem nivou od 17.000 do 19.000 tona. Većina se isporučuje mlinu „Žitopromet“ u Senti odmah po prijemu, jer je reč o poslovnom partneru sa kojim saradnja traje 2,5 decenije. Uljarice se usmeravaju ka uljarama Victoria Logistic i Dijamant. Jedina roba na čuvanju je kukuruz. Uprkos činjenici da se broj kooperanata neprekidno povećava, naši planovi vezani za skladišne kapacitete su zbog spora oko kompletne imovine zaustavljeni. Ovakava situacija vodi ka tehnološkom zaostajanju. Zbog toga zakupljujemo najsavremenije silose u susednom Novom Bečeju”, kaže Glavaški.
“Ove godine smo prvi put ugovorili nešto više od 60 hektara uljane repice. Pšenice je posejano daleko više nego prošle godine. Mi smo distribuirali 20 posto više semena nego lane. Stvarno stanje ne znamo, jer značajan broj poljoprivrednika seje vlastito seme koje selektiraju. Prošle godine smo imali oko 2.800 hektara, što znači da je sada sigurno posejano više od 3.500 hektara. Na našem terenu skoro celokupne površine su posejane u optimalnom roku”, dodaje naš sagovornik.
Kooperanti zadruge Bečej kupili su manje veštačkog đubriva nego prošle godine. I to zbog nedostatka novca, jer su prinosi ove proizvodne godine bili izuzetno niski. Očekivanja su da će u narednom periodu biti veća potražnja za azotnim đubrivom zbog prihrane useva.
.gif)
.gif)
