Rodna ravnopravnost i rodno ravnopravni jezik u Zrenjaninu

Rodna ravnopravnost ogleda se kroz stanje i nivo svesti jednog društva, zajednice ili organizacije u kojem postoje jednake mogućnosti muškaraca, žena i osoba drugačijih rodnih identiteta. Postojanje takvog stanja doprinosi kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, i daje mogućnosti da svi jednako uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice.

Prema „Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou”, načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije jedno je od temeljnih ljudskih prava. Zrenjanin se oduvek smatrao dobrim primerom primene načela rodne ravnopravnosti u praksi.

Kada je u pitanju rodno ravnopravni jezik, još uvek se sve svodi na lični ukus i/ili angažovanje. Mišljenja lingvista su veoma podeljena. Prema jednom delu stručne javnosti, srpski jezik definitivno ima tvorbenog potencijala za visok stepen rodne ravnopravnosti. Neretko se i zahtevaju upravo takve konstrukcije, kakve bismo nazvali rodno ravnopravnim, koje vode računa o rodu, prvenstveno subjekta i predikata u rečenici, i jedino su gramatički pravilne u srpskom jeziku.

-Neretko su mi tokom bavljenja uredničkim poslom u medijima, ljudi postavljali pitanja zašto se potpisujem kao „urednik“ , a ne kao „urednica“. Odgovor je vrlo jednostavan. Ravnopravnost među polovima, među profesijama, ne dokazuje se nužno potpisima i sličnim javnim ukazivanjima. Ako kao osoba osećate ravnopravnost, da ste jednako vredni, da jednako dobro obavljate posao, onda nema potrebe da idete i da „vičete ulicom“, da to objašnjavate i tumačite. Rezultati vašeg rada, prihodi koji ostvaruju, najbolje govore o vašoj ravnopravnosti. S druge strane, nemam ništa protiv kada neko drugi istakne svoju profesiju rodno ravnopravnim jezikom, kaže glavni i odgovorni urednik internet portala „I love Zrenjanin“, Bojana Latinović.

Drugi misle kako ne bi trebalo modernizovati stvari, uvoditi ženske oblike naziva profesija, i protive se uvođenju novih izraza, na koje nisu navikli. Ostali smatraju da ženske oblike naziva profesija konačno moramo već jednom makar i veštački uvesti, jer bez njih upadamo u veliku, što jezičku, što društvenu zbrku. Dok se to ne dogodi, koristiće se zvanični nazivi, koji ne smetaju ženama na pozicijama, i koje svoju ravnopravnost iskazuju na druge načine.