U okviru gradske manifestacije „Banatska bajka“, među poslednjim selima koja su se ovog leta predstavila u Gradskoj bašti, svoje osobenosti i kulturu prezentovali su i meštani Belog Blata.
Belo Blato je od Zrenjanina udaljeno 25 kilometara. Okružuju ga mnogobrojna jezera, reke Tisa i Begej kao i Specijalni rezervat prirode Carska Bara. U selu živi nešto više od 1100 stanovnika, koji predstavljaju jedinstveni spoj nacija, jezika i kultura. Belo Blato je pretežno naseljeno Slovacima, Mađarima, Bugarima, Srbima ali i predstavnicima drugih naroda. Zbog svojih specifičnosti, prirodnog okruženja i etnološkog nasleđa, tokom poslednjih nekoliko godina razvija se u značajno odredište seoskog i etno-turizma. Veoma je zanimljiva destinacija za ljubitelje prirode, lovce i pecaroše. Redovni posetioci su i slikari, koji ovde svake jeseni organizuju likovnu koloniju.
Prema istorijskim podacima, Belo Blato je prvi put naseljeno 1866. godine od strane Nemaca koji su mu dali ime Elizenhajm. Zbog velike poplave koja se desila 1876.godine, Nemci se iseljavaju u Rumuniju. Godine 1883. je ponovo raspisana kolonizacija i selo naseljavaju Slovaci iz Padine (180 porodica). Nešto kasnije, u Belo Blato (Slovački-Lizika), dolaze Mađari, Nemci i Bugari. Već nakon tri godine, novi kolonisti su izgradili školu, nabijaču pokrivenu trskom. Selo se polako razvijalo. U početku, u selu su bile dve konfesije, Slovačka Evangelistička i katolička. Slovaci su Evangelisti a ostali doseljenici su bili katolici. Bilo je potrebno sagraditi dve crkve što je i urađeno i to godine 1895. katolička i 1902. Slovačka Evangelistička crkva, koja je jedan od malobrojnih primera secesije na ovoj teritoriji. Ubrzo posle je sagrađen i mlin, čiji je vlasnik bio Ján Burik.
-Klub žena u Belom Blatu, prema našim saznanjima postoji oko 70 godina, a ja sam predsednica već 30 godina. Naša specijalnost je izrada kolača, po tradicionalnim receptima sve tri nacije. U tome smo jako uspešne, i osvajamo nagrade na manifestacijama. Poznate smo po štrudlama sa makom, a ja sam vratila i štrudlu sa rogačem, koju pravim po receptu moje bake. Uspešne smo i po izradi šam-rolna (kiselo testo namotano na trsku, punjeno kuvanim belancetom) i vrsti hleba-cipovki, istakla je predsednica Anuška Simon.
Zgrada Osnovne škole „Bratstvo-jedinstvo“ izgrađena je 1893. godine. Škola se pohađa uporedo na tri jezika: slovačkom, mađarskom i srpskom. Učenici škole su aktivno uzeli učešće u promovisanju svog mesta.
-Svrha i cilj jeste promovisati sela sa svim specifičnostima, i svim onim što novije generacije zaboravljaju. Mirisi domaćih jela, bake, ono što je karakteristično, jer naša deca ne znaju šta su čukun-bake. Mi negujemo starinske običaje, i pokušavamo da decu vratimo korak unazad, kako ih ne bi nepripremljene poslali u budućnost. Po tome smo mi specifični, a oni koji u našu priču poveruju, doći će da nas vide, poručio je direktor škole Milan Nedeljkov.
U okviru dugoročnog projekta “Eko-Etno kompleksa Carska bara – Belo Blato“, u sklopu škole, izgrađen je Etno-centar edukativnog karaktera (2005/2006. godine), koji se sastoji od etno-kuće sa okućnicom, učionice i suvenirnice.
-Mi svi radimo u okviru Etno-centra, i ručno izrađujemo suvenire. Ja pravim predmete od konca, vune i drveta, i to praktikujem od detinjstva. Višak svog slobodnog vremena ulažem u rad, a prednost je što se pojedini predmeti mogu prodati u suvenirnici, i doneti dodatni profit, izjavila je Marija Tot.
Drvored Sibirskog Bresta u glavnoj ulici i „more“ trske oko sela, ne mogu promaći oku posetilaca. Trska je jedan od glavnih proizvoda, a rode su zaštitni znak Belog Blata. Gnezde se na odžacima starih kuća kao i na električnim stubovima, te se zbog toga 19. marta, u selu slavi dan posvećen rodama.
.gif)
.gif)
