Zadušnice su dan posvećen upokojenima, pa treba otići na službu u crkvu, obići grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvećem i upaliti sveće.
Današnje Zadušnice nazivaju se i Duhovske Zadušnice, jer prethode velikom crkvenom prazniku Silazak Svetog Duha na apostole – Sveta Trojica, koji se još naziva Duhovi ili Pedesetnica.
Zadušnice su dan posvećen upokojenima, pa treba otići na službu u crkvu, obići grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvećem i upaliti sveće. U spomen na subotu posle Raspeća i Hristov silazak u ad, crkva je četiri subote u godini posebno namenila molitvama za duše umrlih.
Poznate su i kao letnje zadušnice, uvek su u subotu pred Duhove, Silazak Svetog Duha. Toga dana vrši se pomen “od veka usopšim blagočastivim Hrišćanima, ocima i braći našoj.”
I ove subote Crkva se moli za sve one koji su pobožno usnuli u pustinji, gradovima, na moru, na zemlji, na svakom mestu i nabraja careve, sveštenike, arhijereje, monahe i sve u svakom svenarodnom uzrastu od Adama do danas.
Uobičajeno je da se na zadušnice drži Liturgija, na kojoj sveštenik preliva vinom donešeno žito (koljivo), a posle službe se odlazi na groblja, gde se pale sveće, a sveštenici obilaze i kade grobove
Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da odu do najbližeg hrama i da tu obave pomen za svoje upokojene.
Običaj je u narodu da se ο zadušnicama, kao i ο parastosima, iznose mnoga jela. Verovanje je, da ta iznesena jela treba da se razdele sirotinji i uopšte svima koji se tu zateknu, za pokoj duše umrloga.
Na ovaj dan nikako nemojte terati prosjake sa groblja, da vas ne bi proklinjali, da ne navučete lošu sreću tokom cele godine. Udelite im hranu i piće.
Smatra se da su na taj dan svi jednaki i veliki je greh i uvreda mrtvima ako se bilo ko odbije ili otera od groba.
Obično se na groblje iznosi pogača, žito i vino.
U Srbiji je običaj da se za svakog muškog pokojnika priprema mali hleb – baburica u obliku ravnokrakog krsta, a za ženski rod okrugao, bez krakova. Oba imaju utisnuto “slovo” (poskuricu) od drvenog pečata.
Izvor: www.telegraf.rs