– Iako nije dugo čišćen, Begej je plovan do prevodnice u Srpskom Itebeju i iz Zrenjanina može da se krene na razne strane. Ovde je veliko čvorište i neiskoršćen potencijal za nautički turizam, počinje priču kapetan Nikola Spajić, poručnik unutrašnjih plovidbi koji je nekada bio profesionalni vozač brodova dok je sada okrenut vožnji svoje brodice “ Ave “ koja već godinama ugošćava mnogobrojne ljubitelje rečne avanture sa svih strana sveta.
– Kada bi se krenulo iz Temišvara, može da se dođe do Kleka a uzvodno do Bečeja i do Tise dok se levom stranom prođe pored Lazareva do Botoša zatim do Brzave i Karaša koje se ulivaju u kanal Dunav- Tisa – Dunav i na taj način bismo bili povezani u potpunosti, nastavlja kapetan.
On dodaje da je nekada rečni turizam bio razvijen i da se išlo do Temišvara ali se zahlađenjem odnosa sa susednom zemljom ta putanja ugasila i dugo nije čišćena. Kod nas bi trebala da se očisti prevodnica kod Srpakog Itebeja i u tom pravcu su svojevremeno vođeni razgovori. Cena ovog projekta bila bi između 50 i 100 hiljada eura a time bi se mnogo toga dobilo, tvrdi naš sagovornik. Do Temišvara bi u tom slučaju trebalo 4 do 5 sati i to bi bio jedinstven doživljaj u šta smo se i sami uverili.
Naša Begejska avantura
.jpg)
Prihvatili smo poziv kapetana da krenemo u Begejsku avanturu, tačnije na krstarenje kako bismo se uverili u njegovu priču i lepotu predela kroz koje smo prolazili. Na ovu neobičnu plovidbu krenuli smo sa marine iz Kleka pošto u Zrenjaninu, uprkos tome što postoji nekoliko stotina čamaca i brodica – nema mesta za njih. Najbliže marine su pored Kleka u Novom bečeju, zatim kod Žabaljskog mosta i u Titelu. U samoj EU postoji nekih 160000 brodica a na ceni je vožnja kanalima koje mi imamo u dužini od 670 kilometara. Na zapadu to zadovoljstvo vožnje na jedan dan košta 600 eura tako da se ovde otvara i potpuno nova priča.
– Otvaranjem kanala bi se podigao i ekološki stndarad, mada je u poslednjih par godina voda mnogo čistija u odnosu na prethodne a nema ni toliko smeća, govori Nikola.
Dobar pokušaj oživlajvanja je i prošlogodišnja „Vesela Begejska regata “ koja je organizovana iz Žitišta a u njoj je učestvovalo petnaestak čamaca i brodica dok se za ovu godinu sprema mnogo veća avgusta meseca u koju je i on uključen. Inače, kapetan Nikola je bio i inicijator vožnje Craskom Barom na kojoj je vozio brodić tri godine. On već dugo ima ideju da napravi jedinstvenu rečnu, banatsku priču, i smatra da je sad došlo vreme za to jer je dugo radio u turizmu. Prednosti razvoja ove oblasti bile bi višestruke, počev od cirkulacije stranaca i ljubitelja vode i avanture pa sve do onih koji bi se zadržavali u usputnim mestima gde bi izlazili ili se snabdevali namirnicam i gorivom.
– Postoji veliko ineteresovanje iz marina u Beogradu i Novom Sadu. Mi smo imali prošle godine i razmenu, bila nam je u poseti Vojvođanska regata a ja sam svoje goste vozio na Čiken Fest, na Dane piva, Velikogospojinske dane i na Egzit. Ugostio sam preko 170 ljudi a uvek postoji mogućnost za još. I uglavnom sve radim zbog toga jer uživam u tome i o sopstvenom trošku, zaključuje kapetan.
U njegove reči smo se u potpunosti uverili putujući za nas novim i nepoznatim a tako bliskim predelima. Išli smo do Žitišta pa do prevodnice kod Itebeja gde smo okrenuli “ Avu “ koju su svi pomalo vozili pa čak i dete koje je bilo na njoj. Onda smo se u povratku malo zadržali na Čiken festu i potom se vratili na početak puta. Sve je potrajalo nekih šest sati a za to vreme je bilo i kupanja i druženja i dobre muzike i hrane i pića… Sve u svemu jedinstven doiživljaj. U međuvremenu smislili smo nove dogovore za neke naredne avanture sa većim društvom, pošto na brodici može da stane dvadesetak ljudi. Do tada, razmišljaćemo o novim mogućnostima i neiskorišćenim potencijalima nautičkog turizma.
Tekst i foto : Maja Pandurov
.gif)
.gif)
