 (1).gif)
Tihi kradljivac kostiju, kako još nazivaju osteoporozu, može da napravi izuzetne komplikacije u starijoj životnoj dobi. U mladosti i srednjem životnom dobu gotovo da i ne razmišljamo o stanju i strukturi kostiju, sve dok, eventualno ne doživimo frakturu odnosno prelom. Lekari iz tog razloga, kontinuirano apeluju, naročito na žene da kontrolišu svoje stanje, vode računa o ishrani i da se pridržavaju saveta ukoliko gustina kostiju nije zadovoljavajuća. O ovom zdravstvenom problemu razgovarali smo sa dr Sofijom Subin Teodosijević, šefom Odseka reumatologije Opšte bolnice „Đorđe Joanović“.
Kako bismo mogli da definišemo osteoporozu, kao bolest ili pre kao stanje?
dr Subin Teodosijević: Osteoporoza je jedno prirodno i normalno stanje vezano za stariju životnu dob, i zapravo je ključno odrediti da li je mineralno koštana gustina koja se inače vremenom i starenjem smanjuje, u skladu sa godinama života, ili je naglašenija. Osteoporozu možemo još definisati i kao poremećaj arhitektonike kostiju i koštane gustine. Kod žena je ona najizraženija zbog menopauze i deficita estrogena u menopauzi i to je nešto što se odavno zna, ali je potrebno potrebno proceniti da li je taj stepen gubitka koštane gustine u skladu sa očekivanom gustinom u odnosu na životnu dob ili nije. Značaj osteoporoze je pre svega u tome što se kao posledica njenog prisustva kod starije populacije javljaju frakture, pre svega prelom kuka koji je povezan sa komplikovanim lečenjem i potencijalno čak i sa smrtnim ishodima.
Prevencija osteoporoze, da li ju je moguće sprovesti?
dr Subin Teodosijević: Prevencija osteoporoze počinje u ranom detinjstvu i izgradnja koštane mase kod žena je na maksimumu u 25 godini života, posle toga samo gubimo, i praktično ono što bismo trebali da uradimo da napravimo zdrav skelet, zavisi od pravilne ishrane i suplementacije vitaminom D u detinjstvu. Mi zapravo nikada ne znamo da li je osoba dostigla svoju maskimalnu koštanu gustinu tadakad je trebalo ili ne. Pretpostavka je da jeste, ali to se u praksi ne proverava. Biološki i fiziološki je jasno da je maskimalna koštana gustina kod žena oko 25 godine života, pre nego što počne sa rađanjem.
Koji faktori ubrazavaju osteoporozu?
dr Subin Teodosijević: Imamo faktore na koje ne možemo da utičemo, one koji su prirodni i fiziološki a to su pre svega starenje, odnosno životna dob, zatim genetske karakteristike koje nasleđujemo od roditelja. Važno je i znati da li je kod roditelja bilo preloma, jer nije sve u gustini, nešto i u elastičnosti i u nekim drugim karakteristima skeleta koje se nasleđuju. Značajni faktori su i način ishrane, pridružene bolesti, lekovi koje uzimamo, ali naravno i štetne navike.
Koliko je u prevenciji bitna ishrana, kvalitet namirnica koje uzimamo?
dr Subin Teodosijević: Važno je da ishrana bude bogata kalcijumom i vitaminom D, ali treba voditi i računa o izlaganju suncu, kao i o fizičkim aktivnostima jer kosti vole fizičko opterećenje. Zna se da oni koji leže u krevetu vrlo brzo gube koštanu masu. Fizičke aktivnosti su pogotovo dobre u periodu kada se skelet razvija, odnosno u mladosti. Sada imamo problem u činjenici da deca nisu fizički aktivna kao pre, i pretpostavljam da neće imati tako razvijene kosti kakve su imale ranije generacije koje su fizički teško radile. Dakle, fizički stimulansi su možda i najbitniji. Dok god su hormoni usklađeni, odnosno dok je god hormonski status u ravnoteži, iz nutrijenasa koje mi uzimamo ovde na našem podneblju, može da se dobije dovoljno kalcijuma. Vitamina D nema dovoljno u hrani. Kod mladih i male dece sintetiše se u koži pod uticajem sunca, međutim u starijoj životnoj dobi, uglavnom u evropskoj populaciji generalno, pa i u Srbiji, postoje naučno mišljenje i dokazi o tome da nam starija populacija uglavnom ima deficit Vitamina D, što zbog bolesti, neizlaganja sunčevom svetlu, pridruženih bolesti, povišenog pritiska, promena na koži, zagađenja i nedovoljnog prodiranja UV zraka, smanjenoj funkciji ćelija koje trebaju da učestvuju u sintezi, ali i starenju organa koji aktivišu vitamin D kakvi su bubreg i jetra. Svedoci smo da sve veći broj starog stanovništva ima značajan deficit vitamina D koga je uglavnom potrebno suplementirati u starosti što možda jeste najjeftinija, najbezbolnij i najbezbednija vrsta prevencije.
Kada je zapravo najbolje vreme za početak prevencije?
dr Subin Teodosijević: Prevencija mora da se sprovede mnogo ranije, kod kostiju ne može da se uradi ništa na brzinu i na kratke staze. Ukoliko nije ranije započeta, u momentu ulaska u menopauzu žene bi trebale od tog trenutka, kada estrogen prestane da ima svoje stimulišuće dejstvo na stvaranje kosti, da rade makar na suplementaciji običnih nutrijenasa, pre svega dodavanjem vitamina D i da najkasnije 5 godina po ulasku u menopauzu provere svoju mineralnu koštanu gustinu kako bi bile svesne sa kojim rezervama uopšte ulaze u stariju životnu dob, da li je potrebno samo dodavati nutrijense ili nešto ozbiljnije preduzeti. Proveravanje mineralne koštane gustine obavezno je u 65. godini života. Suplementacija vitaminom D može biti i samostalna i samoinicijativna. Preparata vitamina D ima u svim apotekama, vrlo su jeftini, terapija je jednostavna, a preporučene dnevne doze za postmenopauznu životnu dob su promenjene i povećane. Posle 60. godine života treba obezbediti bar 1200 jedinica na dan, što naša ishrana u kojoj nema severnomorskih riba i naša osunčanost koja nije kao u Italiji i Grčkoj, ne može da obezbedi. Nema nikakve bojazni da možemo nešto loše uraditi dodavanjem prirodnog vitamina D, ne možemo napraviti nikakvo trovanje. U prisustvu dovoljne količine vitamina D, kalcijum kojeg ionako unosimo na različite načine, može da se iskoristi. Dodavanje kalcijuma ipak se sprovodi u dogovoru sa lekarom. Dodavanje kalcijuma bez vitamina D je štetno za kosti i može da napravi druge zravstvene probleme.
Kako proveriti mineralnu koštanu gustinu ?
dr Subin Teodosijević: Merenje mineralne koštane gustine sprovodi se aparatom koji predstavlja „zlatni standard“ i čijem se rezultatu može verovati. To je nalaz na osnovu kojeg se može dati dijagnoza osteoporoze, a postiže se merenjem osteodenzitometrom. Moraju se izmeriti vrednosti mineralne koštane gustine vrata butne kosti i prosečne vrednosti četiri lumbalna pršljena. Zdravstveni sistem nije ravnomerno rasporedio te aparate, pa mi u Vojvodini u zvaničnim zdravstvenim centrima imamo svega tri takva aparata što je nedovoljno za potrebe skrininga. Dakle, treba proveravati gustinu mineralne koštane gustine, i ukoliko je njeno stanje narušeno, može da se sprovede lečenje. Inicijalno lečenje obično u prvom turnusu traje 5 godina, može da se popravi, i da se u svakom slučaju zaustavi dalji gubitak koštane mase, što je jako važno za prevenciju preloma. Znači, cilj lečenja osteoporoze nije poboljšavanje vrednosti koštane gustine nego smanjenje broja ljudi koji imaju prelome kuka i kičmenih pršljenova u našoj zemlji. Tačne podatke o broju osteoporotskih preloma nemamo, ali mi koji radimo sa takvom vrstom pacijenata znamo da je broj prilično visok i da sa sobom nosi značajno smanjenje kvaliteta života u starijoj životnoj dobi. Zna se da osobe koje su bile lečene, a imaju osteoporozu imaju daleko manju, desetogodišnju verovatnoću od frakturnog rizika, smanjuju sebi rizik za prelom. Taj rizik može i da se izračuna, jer postoji jedan „alat“ koji se čak nalazi i na internetu, kod kog se kao parametri za analizu uzimaju neke obične stvari – antropološke mere, dijetni režimi, terapija koju pacijent uzima i ukoliko imamo rezutat osteodenzitometrije. Može se tačno izračunati koliki je rizik za prelom kičmenog pršljena, kuka i za prelom ruke u narednih 10 godina.
Koje su kosti najpre na udaru osteoporoze?
dr Subin Teodosijević: Kod žena su tipična dva mesta koja su sklona prelomima, to su kičmeni pršljenovi i kuk, dakle dva reprezenta različite vrste kostiju- kičmeni pršljenovi kao sunđerasta kost i kuk kao tipičan predstavnik cevastih kostiju. Sunđeraste kosti, odnosno kičmeni pršljenovi lome se po tipu kompresinih fraktura – spljeskavanjem i sleganjem. Uzrokuju jake bolove u kičmenom stubu i definitivno vode invalidnosti, smanjenom kvalitetu života. Kod žena koje imaju taj problem to se može videti i makroskopski pogrbljavanjem grudne kičme i smanjivanjem telesne visine i drugim mehaničkim problemima koje sa sobom nosi deformitet skeleta. Bolovi su jaki i ti pacijenti se uglavnom moraju izlagati vrlo opsežnom ispitivanju da bi se isključili drugi razlozi. Tipično je da se prelomi javljaju na vrlo malu silu, ne može se desiti prelom bez neke traume i sile, i mi ih zovemo niskoenergetskim frakturama – kada prelom kosti nastane silom male energije. Zdrava kost u toj situaciji ne bi trebala da se polomi, a ovde se to desi. Kod starijih žena prelom kičme se desi prilikom podizanja korpe sa vešom ili naglog sedanja na stolicu, i uopšte, kod svakog pada na nivou tla ne bi trebalo da dođe do preloma, a ukoliko se to desi, jasno je da se radi o osteoporozi. Prelom kuka nosi vrlo komplikovane posledice, a podjednako se javlja i kod žena i kod muškaraca. Često ti prelomi nastaju pri slučajnom padu, uglavnom u kući, to je tipično za osteoporozu – da se nije upalo ni u kakvu rupu, ili osoba nije pala sa neke značajne visine, nego zadesno naizgled banalan pad dovede do preloma kuka. Kod starijih osoba to negde i očekujemo, ali i znamo da određenom terapijom i vođenjem računa o zdravlju skeleta u starijoj životnoj dobi takva vrsta fraktura može da se prevenira ili bar da se smanji. Mi to u Srbiji ne radimo sistematski, Evropa to radi, oni imaju organizacije koje rade na tome da se količina preloma kod starije populacije smanji jer vodi povećanoj smrtnosti. Fraktura kuka je veliki stres za stari organizam.
Kakva je svest građana Zrenjanina o osteoporozi?
dr Subin Teodosijević: Mislim da su medijski natpisi možda najviše uradli za osteoporozu i podizanje svesti o tom stanju nego za druge bolesti. Mnogo se radi o zdravstvenom prosvećivanju koje nije sistematski rađeno na drugi način. Žene su sve svesnije, i razlikuje se svest u gradskoj i seoskoj populaciji, viša je ona u gradskim sredinama. Najsrećeniji smo kada se lica jave na vreme i kada je dovoljno da damo samo suplemente. Nažalost, oko polovine pacijenata nam se javi već sa jednim doživljenim prelomom što ujedno znači i kasno postavljena dijagnoza. Želim i da naglasim da osteoporoza vodi značajnoj invalidnosti ako se o njoj ne vodi računa, kao i to da je prevencija jeftina, a da je lečenje skupo, poručila je dr Subin Teodosijević.
.gif)
.gif)
