Zbog nestabilne i nepredvidive cene pšenice, proizvođači u poslednje vreme traže druge kulture koje će sejati umesto nje. Osim uljane repice, sve interesantnija je i raž. Pogotovo stočarima, jer mogu da je koriste za silažu. Dodatni zamajac daje i nedavno otvorena bioelektrana u Botošu, koja će raž koristiti kao energent za proizvodnju struje.
Cena pšenice u žetvi prošle godine bila je oko 15 dinara. Sada je plaćaju dva dinara više, ali to je i dalje manje od onoga što bi proizvođačima, kako kažu, donelo bar „pozitivnu nulu“, kad već zarade nema. Zbog toga poljopivrednici probaju da seju i druge kulture.
“Poslednjih godina se povećavaju površine na kojima se seje raž. Proizvođači pronalaze neku svoju računicu. Raž ima niz pozitivnih osobina i u poređenju sa pšenicom tolerantnija je na lošije uslove za razvoj. Na kiselijim zemljištima, na kojima pšenica ne uspeva, raž može da bude i te kako dobar usev. Takođe, može da se gaji i na većim nadmorskim visinama. Dobro je da postoji interes proizvođača za uvođenje ove kulture, jer je poželjno da u setvenoj strukturi jedan usev bude strnjina”, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
.jpg)
Raž je tolerantnija na nepovoljne uslove od pšenice
Raž je manje zahtevna kultura od pšenice.
“Što se tiče same tehnologije gajenja, kada je reč o obradi zemljišta, raž ima slične zahteve kao i pšenica. Ali, u poređenju s pšenicom. ona se seje malo ranije. Bilo bi dobro da raž bude posejana najkasnije do kraja septembra ili prvih dana oktobra zbog duže vegetacije. Brže raste, ima jači korenov sistem, mnogo se bolje bokori i bolje iskorištava hranjive materije iz zemljšta nego pšenica. Bolje podnosi niske temperature. Raž veoma dobro podnosi i minus 25 stepeni, a postoje i hibridi koji mogu da podnesu i niže temperature. Ima veću toleranciju na bolesti, manje joj zaštite treba”, objašnjava naša sagovornica.
I kada je reč o prihrani useva, raž traži manje đubriva od pšenice.
“Za prihranu raži je potrebna manja količina azota nego za pšenicu. Po hektaru je to oko 100-110 kilograma, dok je pšenici potrebno od 120 do 150 kilograma čistog azota po hektaru. Kada je reč o fosforu raž treba prihraniti količinom od 60 do 80 kilograma po hektaru, dok se kalijum baca u količini od 40 do 60 kilograma. I setvena norma je manja nego kod pšenice. Poslednjih godina pored sorti koje su zahtevale količinu semena od 150-180 pa i 200 kilograma po hektaru, sada imamo hibride raži čija je setvena norma oko 80 kilograma po hektaru. To je velika razlika i u samoj količini, ali i u pripremi setve, transportu semena”, kaže savetodavac PSS Zrenjanin.
Hibridi raži ostvaruju dobre prinose
Iako se površine na kojima se seje raž povećavaju, to je i dalje jako malo u odnosu na sve ostale ratarske kulture.
“Hibridi raži su veoma prinosni. Domaće semenske kuće još imaju samo sorte u ponudi, a strane imaju i hibride. Hibridi su zastupljeni i na našim oglednim poljima i oni ostvaruju prinos od 7 do 8,5 tona po hektaru. Poljoprivrednici se za proizvodnju raži uglavnom odlučuju kada imaju ugovorenu proizvodnju zbog otkupa. Znamo da su naši silosi uglavnom pripremljeni za pšenicu i ječam, tako da bi ta proizvodnja trebalo da ide po nekom dogovoru. Osim kao zrelo zrno, raž se gaji i za silažu”, kaže Zorica Rajačić.
Raž se sve više koristi za silažu
Raž je posebno interesantna stočarima. Ali, ne kao zrelo zrno, već dok je u zelenoj masi.
“Smanjio sam površinu pod pšenicom za 50 posto. Licitacija za državno zemljište je održana kasno, a meni ne treba toliko pšenice. Treba mi raž, jer od toga pravim senažu. To skidam u aprilu i na istoj parceli zasnivam drugu proizvodnju. Ili stavljam kukuruz ili suncokret. To uspevam na njivama gde bacam stajnjak. One su u mom vlasništvu. Na državnoj zemlji to nije moguće da se radi, jer se raž seje u septembru, a tada se licitacija ne održava”, objašnjava Jugoslav Tomić, stočar iz Stajićeva.
Pripremom silaže od raži smanjuju se troškovi proizvodnje mleka.
“Silaža se radi u aprilu, dok je raž još zelena. Korišćenjem raži na taj način dobijam jeftinu i kvalitetnu hranu za stoku. Raž tada ima dosta proteina koji ne ispare prilikom seniranja. Biljka tada samo provene i ide u foliju”, objašnjava naš sagovornik.
Posle raži može da se seje i drugi usev
Osim što proivodnja raži za silažu daje dobre prinose, ona omogućava drugu žetvu na istoj parceli.
“Prošle godine sam dobio oko 23500 kilograma senaže po hektaru. Imao sam i drugi usev. To je bio kukuruz, on je rodio oko 5-6 tona po hektaru. Raž je dobar predusev. Ima specifičan miris i korovi ne idu u nju. Raž se ne prska, skoro da i nema prihrane. Ove godina sam raž posejao na 17 hektara i to je dovoljno za moju farmu”, dodaje Jugoslav.
Raž kao gorivo za bioelektranu
Interesovanje za proizvodnju raži posebno raste i zbog bioelektrane iz Botoša koja je nedavno otvorena. Ona raž koristi kao gorivo. Zadruga Mladost iz istog sela posejala je ovu kulturu na 60-ak hektara. Proizvodnju na dodatnih 40 hektra je ugovorila sa kooperantima.
“Poljoprivrdom se bavim 40-ak godina, možda i više. Imam 25 hektara. Najčeše sejem osnovne kulture kao što su pšenica, kukuruz, suncokret. Ove godine sam odlučio da promenim kulture koje sejem. Ponuđeno mi je da radim raž i sirak i ja sam to prihvatio. Raž se skida oko polovine maja i onda ćemo odmah sejati silažni sirak. To sve je za bioelektranu. Smanjio sam površine pod pšenicom. Dosta su skupe i setva i celokupna proizvodnja, a otkupna cena je niska. Pa, rekoh da probam sa ovim”, kaže Stevan Đurđev, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
“Radim 51 jutro, ali nije sve moje. U zakupu imam 17 jutara. Raž koju sam ove godine posejao nije obična, to je energetska raž. Nije ovde svrha da raž proizvodimo zbog zrna, već zbog zelene mase koja se koristi u proizvodnji struje. Ta zelena masa brzo napušta parcele i ostaje prostor za još jednu setvu. A optimalni rok za setvu energetskog sirka je maj”, priča Vlastimir Filipović, poljoprivrdnik iz Botoša.
Zelena masa od raži donosi novac pre nego pšenica
“Raž sam sejao umesto pšenice, zato što ću sada na istoj parceli imati dve žetve. Uz to, prvi dinar mi stiže već u maju. Ulaganja u pšenicu su veća. Osim toga pare za setvu žita se daju u septembru, a prve pare od žetve mogu da se očekuju tek sledećg septembra. I pitanje je kolike. Evo, ove sezone je pšenica bila 15 dinara. Ona je postala najnerentabilnija kultura. Svi se dovijamo da dođemo do dinara”, dodaje naš sagovornik.
Ovaj poljoprivrednik je raž posejao u optimalnom roku.
“Raž je posejana 7.10.2016. i dobro se razvija. Manje je zahtevna od pšenice. Ovu kulturu sam posejao prvi put i to na oko 7,5 hektara. Ipak, proizvodnja raži za mene nije velika nepoznanica. Mi smo na Institutu u Pančevu, gde sam kao mlad radio godinu dana kao agronom, raž kosili za stoku. Videćemo šta će sada biti”, objašnjava Vlastimir.
Dve žetve donose veću zaradu
U selu, ali i dalje, raste interesovanje poljoprivrednika za proizvodnju raži.
“Da je proizvodnja sa zalivanjem, uspeh bi bio zagarantovan. Ovde se, ipak, radi o suvom ratarenju. Videćemo koliki će biti prnosi. Mislim da će sigurno biti 2,5-3 vagona po jutru. To su hibridi. Raž raste i do 3 metra u visinu, a sirak i do 5. Gledamo da na svaki način dođemo što pre do dinara. Kada se saberu prinosi obe kulture onda je to svakako veći rod, nego da je tu jedan usev godišnje. I što je važno otkup je zagarantovan. Elektrani treba sirovina. Tu može da ide sve što je zeleno”, kaže naš sagovornik.
“Trebalo bi 30 posto da bude veća zarada nego na ostalim kulturama. Ali, videćemo. Tu su dve žetve u toku godine. I to je samo po sebi prednost. U krajnoj liniji cilj i jeste da se ostvari što veća zarada. Ništa drugo. Dve žetve donose veći prinos”, objašnjava Stevan Đurđev.
Prinosi raži i sirka oko 80 tona po hektaru
Proizvođači semena obećavaju prinose od oko 80 tona po hektaru za raž i sirak zajedno.
“Na 100 hektara koliko smo mi ove godine opredelili za tu proizvodnju prinos bi, po toj računici, trebalo da bude 8000 tona. Pod pretposavkom da jedna tona daje 200 kubnih metara biogasa s ovim prinosima godišnje možemo da računamao na proizvodnju milion i 600 hiljada metara kubnih biogasa. Potrošnja motora u bioelektrani je oko 250 metara kubnih po času, tako da nam raž i sirak sa 100 hektara zemlje obezbeđuju 3000 megavat sati godišnje. Za istu produkciju nam je potrebno oko 200 hektara kukuruzne silaže. Naša ukupna proizvodnja je 5000 megavat časova godišnje. Sa tih 100 hektara podmirujemo 60 % potreba. 40% sirovina obezbeđujemo od kukuruzne silaže i ostalog”, kaže Jovan Filipović, direktor Mladost d.o.o. iz Botoša.
Pristankom da na svojim parcelama proizvedu raž i sirak za potrebe bioelektrane poljoprivrednici su preuzeli deo rizika. Jer i sama zadruga rizikuje budući da je ovo novina za sve.
“Sad i mi i ti ljudi treba da vidimo da li je to stvarno isplativo. Ljudi koji su prihvatili da rade sa nama prihvatili su i rizik. Kao što i mi rizikujemo. Za poljoprivrednike je to i manji rizik, jer umesto sirka oni mogu kasnije da seju kukuruz. To ne bi bilo baš u optimalnom roku, ali ako se i tada poseje kukurz može da se ostvari neki prinos. U svakom slučaju poljoprivrednici će imati dve žetve. Da li će to biti stvarno tako kako se priča, to ćemo znati tek u maju”, objašnjava naš sagovornik.
Suvo ratarenje ne mora da bude prepreka za dve žetve
Ovakvom proizvodnjom su moguće dve žetve i u suvom ratarenju.
“Sirak nema potrebu za vlagom kao kukuruz. Koren mu je mnogo dublji. To je trava. Rizik je mnogo manji nego kod kukuruza. Ako postoje sistemi za navodnjavanje onda su prinosi mnogo veći. Sirak se skida krajem septembra. Do sada samo radili postrnu setvu kukuruza. To se radi krajem juna, početkom jula. Postrni kukuruz niče u najkritičnijem periodu za nicanje, u julu, kad je po pravilu najveća suša i kada su visoke temperature. Zbog toga morate da mu obezbedite navodnjanavnje. Bez toga nema postrne setve kukuruza. Sirak će biti posejan do 15. maja, a tada obično nema problema sa sušom. Mi smo pioniri u ovome, videćemo kako će se pokazati to što sada radimo”, dodaje Jovan Filipović.
Raž se koristi i u ljudskoj ishrani. Doduše daleko manje, nego u ishrani životinja. Budući da se mnogi poljoprivrednici žale kako na niske cene ratarskih kultura, tako i na skupu hranu za stoku, uzgajanje raži za silažu moglo bi da bude jedno od rešenja problema.
.gif)
.gif)
