I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Forma Ideale
Vesti Zrenjanin

Broj obolelih od dijabetesa biće dupliran do 2030. godine

Za dijabetes se kaže da je bolest koja polako ubija. Dolazi tiho, može da traje i decenijama i da ugrozi vitalnost organa i umanji kvalitet života. Ipak, disciplina i odnos prema bolesti imaju izuzetno važnu ulogu. Osobe koje imaju visoku svest o svom zdravlju, nauče da kontrolišu svoje navike, da osluškuju svoj organizam i uticaj dijabetesa svedu na minimum. O dijabetesu razgovaramo sa dr Rozalijom Kormanjoš Senti, specijalistom opšte medicine u Savetovalištu za dijabetes koje radi u sklopu Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“.

Dijabetes se smatra petim vodećim uzrokom umiranja. Ako uzmemo u obzir trend porasta obolelih, da li u budućnosti možemo da očekujemo da se dijabetes nađe i na višoj poziciji?

dr Kormanjoš Senti: Dijabetes je bolest 21.veka. Do 2030. godine se predviđa porast za dva puta, odnosno dupliraće se broj obolelih od šećerne bolesti, i to najviše u Aziji i Africi. Što se Srbije tiče, naša zemlja se nalazi negde na sredini.

PerSu marketi

Kakva je situacija u Zrenjaninu?

dr Kormanjoš Senti: Od ukupnog broja stanovnika imamo blizu 12.000 obolelih dijabetičara, znači skoro 10 odsto evidentiranih leči se kod nas.  Slobodno možemo reći da je zastupljenost među stanovništvom blizu 10%, a obolelih koji nisu evidentirani sigurno ima još toliko. U našoj ustanovi postoji Preventivni centar, koji naši građani nažalost ne koriste, jer se na osnovu samo jednog upitnika može doći do odgovora da li neko ima povišen šećer u krvi i da li se nalazi u fazi rizika.

Živimo u stresnoj svakodnevnici kao i u vremenu u kojem se ne vodi, ili ne postoje uslovi da se vodi mnogo računa o ishrani. U kojoj meri stres, a u kojoj meri ishrana mogu biti okidači, odnosno uzroci pojave dijabetesa?

dr Kormanjoš Senti: Tokom hroničnog stresa luče se određene materije koje drže povišen nivo šećera u krvi. Ako to traje dugo, dolazi do iscrpljenja gušterače. Pored stresa, do povišenog nivoa šećera dovode i genetika (familijarna sklonost), nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, loše navike, preterano trošenje slatkiša, loše pripremanje hrane, odnosno neznanje ljudi. Ako jedemo češće manje obroke, uzimamo više povrća, voća, a manje kolača, testa i belog hleba, imamo naviku za šetnjama od sat vremena, smanjila bi se i mogućnost nastanka šećera. Ova bolest je tesno povezana sa gojaznošću. Gojaznost je počela velikom brzinom da raste osamdesetih godina prošlog veka. Samo masno tkivo je bolesno. Bolesno masno tkivo luči neke materije koji sprečavaju iskorišćavanje insulina. Gojaznost se u poslednje vreme najviše javlja kod dece.

Kakve greške pravimo u ishrani kada je reč o uzimanju hrane na prazan stomak ujutru, i kada je reč o poslednjem obroku? Šta je to što ne bi trebali da radimo?

dr Kormanjoš Senti: Što se tiče pravilne ishrane, nisu prvi i poslednji obroci bitan faktor. Nutricionisti kažu da treba 50% hrane pojesti ujutru, a posle postepeno, sve manje i manje. Bitno je jesti češće manjih obroka. Čovek ne treba da se najede kada je gladan. Ne treba da se koristi suviše prerađena hrana i namirnice tipa belog brašna, svinjske masti, soli i šećera. Šećer ubrzano podiže i nivo šećera u krvi, i zato treba jesti što više prirodne hrane.

Kako je moguće da jedan broj obolelih godinama živi sa dijabetesom Tipa 2, a da toga nije svestan?

dr Kormanjoš Senti: U svetu ali i kod nas 95% obolelih boluje od šećerne bolesti Tipa 2. Bolest se postepeno razvija 10 do 12 godina i pacijent ne primeti, odnosno primeti tek kada je već kasno.

Šta se dešava sa organizmom kod osoba koje dve-tri decenije imaju dijabetes, koje organe ova bolest ugrožava?

dr Kormanjoš Senti: Neregulisanost i kontnuitet, imaju veliki uticaj na vitalnost organa. Jako je bitno da osoba kod koje se na vreme otkrije bolest, od samog početka dobro reguliše nivo šećera, da ima strožiju kontrolu nego kod onih koji više decenija imaju tu bolest, jer tada počinju da se razviju komplikacije. Ugrožava prvenstveno velike krvne sudove koji krvlju snabdevaju srce, mozak, noge, a zatim i manje krvne sudove koji su povezani sa očima, bubrezima, nervima.

Kakva je situacija sa dijabetesom kod dece i mladih, koliko obolele dece ima?

dr Kormanjoš Senti: Naše podneblje je takvo da nije toliko zastupljen Tip 1 dijabetesa kod dece, jer ovde je odnos dijabetesa Tipa 1 oko 5%, koji se može javiti već u prvoj godini pa sve do 30. godine, a kod nas se lečenje počinje sa 18. godina. Prema mojim saznanjima, na pedijatriji se do sada lečilo oko 80 mladih iz celog srednjeg Banata, kaže dr Kormanjoš Senti.

 

 

  • Divider
  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh