i love zrenjanin
Prijatelj meseca - Škola stranih jezika Fokus
i love zrenjanin

Posts Tagged ‘maticar’

U Zrenjaninu sklopljeno 500 brakova, 270 okončano

Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, brak sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred matičarem radi ostvarivanja zajednice života supružnika. U Zrenjaninu je od početka godine sklopljeno oko 500 bračnih zajednica, dok je vođeno blizu 270 postupaka za njihovo pravnosnažno okončanje.

 vencanje U Zrenjaninu sklopljeno 500 brakova, 270 okončano

U Srbji je, tokom prošle godine, zaključeno 34.639 brakova, dok je 7.372 parova zatražilo razvod, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Da stanu na ludi kamen, žene se najčešće odlučuju u 30. dok muškarci to najradije čine u 33. godini.

Porodični zakon reguliše i uslove za zaključivanje braka te određuje da „brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života izuzev ako sud, iz opravdanih razloga, dozvoli sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku“.

- Za postupak sklapanja braka, budući supružnici Matičarskoj službi gradske uprave moraju podneti zahtev za sklapanje braka. Uz zahtev neophodno je obezbediti i izvode iz Matične knjige rođenih, Izvode o državljanstvu i lične karte. Ukoliko se radi o stranim državljanima neophodno je pripremiti i pasoš i Izvod o slobodnom bračnom statusu, saopšteno je portalu I love Zrenjanin iz Matičarske službe grada Zrenjanina.

U ovoj službi su opovrgli navode „da se na venčanje čeka duži vremenski period“.

- Brak se može sklopiti u kratkom vremenskom roku. Recimo, budući mladenci mogu doći u ponedeljak i zakazati venčanje bilo kog dana u toj nedelji, rečeno je našem portalu.

levi 9 U Zrenjaninu sklopljeno 500 brakova, 270 okončano

Za venčanje u zgradi opštinskim prostorijama ne plaća se naknada, dok je za izlazak matičara „na teren“ potrebno izdovijiti oko 11.000 dinara.

razvod braka U Zrenjaninu sklopljeno 500 brakova, 270 okončano

ZBOG ČEGA SE RAZVODIMO?

Odredbe porodičnog zakona onemogućavaju sudu saznavanje razloga koji dovode do razvoda braka ili eventualne krivice supružnika.

Iz zrenjaninskog Osnovnog suda su nam saopštili da je „najčešći razlog razvoda bračne zajednice neusaglašenost naravi bračnih drugova i različitost pogleda na život“.

Za pokretanje postupka razvoda dovoljno je dokazati da su odnosi supružnika trajno poremećeni, kada na osnovu zahteva jednog od bračnih drugova sud sprovodi postupak razvoda braka. Sudu se može uputiti i sporazumni predlog prekida bračne zajednice.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je prosečno trajanje razvedenog braka u 2012. godine, bilo 12,9 godina kao i da se žene razvode sa 39 a muškarci sa 43 godine.

Najviše nesuglasica ima među supružnicima sa decom jer tada nastaju novi problemi oko toga kome će ono pripasti. U tom procesu konačnu odluku donosi tim stručnjaka Centra za socijalni rad Zrenjanin, koji procenjuje koji roditelj je podobniji za zbrinjavanje maloletnog deteta.

 

foto: weddingbells, forbes

Više od 100 Zrenjaninaca ove godine promenilo ime

Od početka godine, služba Matičara u Gradskoj upravi primila je više od 110 zahteva za promenu ličnog imena. Zrenjaninci se na ovaj korak odlučuju najčešće zbog porodičnih i verskih razloga, ali i zbog preseljenja u inostranstvo.

promena imena Više od 100 Zrenjaninaca ove godine promenilo ime

Oblast promene ličnog imena u našoj zemlji reguliše Porodični zakon, koji svakom licu starijem od 15 godina daje pravo da to i učini. Ujedno, ovim pravnim aktom predviđena su i ograničenja.

Osobe koje ne mogu ostvariti ovo pravo su lica protiv kojih se vodi krivični postupak, lica osuđena za izvršeno krivično delo za vreme trajanja kazne ili pravnih posledica osude. Mogućnost za promenu ličnih podataka uskraćena je i osobi koja promenom ličnog imena namerava da izbegne neku obavezu, da promeni ime u ono kojim se vređa moral, ili je ono u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.

Zahtev za promenu ličnog imena podnosi se prema mestu prebivališta građana.

- Lica koja se odluče na ovaj korak prolaze kroz određenu proceduru. Oni najpre dolaze u zgradu Opštine, u sobu 26 gde dobijaju zahtev sa naznačenim dokumentima koje moraju pribaviti. Mi smo dužni da zahtev rešimo u roku od mesec dana odnosno dva meseca, izjavila je za naš portal Sofija Anđelković, šef odseka za upravno pravne poslove i poslove matičara.

  • Za promenu ličnog imena neophodan je izvod iz Matične knjige rođenih a ukoliko je lice u braku mora dostaviti i izvod iz Matične knjige venčanih. Od ostalih dokumenata lice moraju pripremiti i uverenje o državljanstvu, uverenje da se nad licem ne vode istražne radnje i uverenje iz poreske uprave da je namirio svoje poreske obaveze.
  • Pored dokumentacije, za promenu ličnog imena potrebno je uplatiti 850 dinara. Republička taksa košta 700 dinara i naknada za rad gradske uprave je 150 dinara.

ZAŠTO LJUDI MENJAJU IME ?

levi 9 Više od 100 Zrenjaninaca ove godine promenilo ime

srpska imena Više od 100 Zrenjaninaca ove godine promenilo ime

Sagovornica portala I love Zrenjanin, iz odeska z aposlove matičara, kaže da su razlozi zbog kojih se neko odlučuje na promenu imena ili prezimena – različiti.

- Razlozi su zaista raznoliki i mi se ne upuštamo u njihovo razmatranje ,već samo vodimo računa da se procedura ispoštuje. Ipak, postoje i ograničenja ukoliko neko često menja ime ili preizime. Takve zahteve odbijamo jer se pozivamo na to da je reč o nesavesnom korišćenju prava na lično ime. Pošto se radi o zloupotrebi, drugostepeni organ potvrđuje naša rešenja o odbijanju, kaže Anđelkovićeva.

Rešenje o promeni ličnog imena sprovodi se odmah po pravnosnažnosti dok je licima ostavljena mogućnost ulaganja žalbe na rešenje u roku od 15 dana od dobijanja.

foto: nadlanu.com

 

Slovaci u Aradcu

Banat je kao prica Slovaci u AradcuAradac je najstarije naseljeno mesto u Banatu u kome žive Slovaci, zbog činjenice da su se naselili još davne 1786. godine. Doselili su se iz današnje Republike Slovačke, u okviru tadašnje Habsburške monarhije.

Mnogočlane porodice otisnule su se, u okviru iste države, u najjužnije delove Panonske nizije uz čvrstu odluku da sopstvenim, poštenim radom na plodnoj ravnici, obezbede sopstvenu egzistenciju. U tome su uspeli. Uspeli su da sačuvaju i svoj maternji jezik, običaje, tradiciju, kulturu i nastavili da žive u uzajamnom poštovanju sa svim ljudima u okruženju.

Slovaci su doneli i naviku pridavanja važnosti školovanju i crkvi. To potkrepljujemo i činjenicom da su od prve godine u novoj postojbini (1786.) imali učitelja za školsku decu i sveštenika, tako da je procenat nepismenosti bio i ostao zanemaren.

slovaci u aradcu11 Slovaci u Aradcu

VENČANJE U ARADCU

Nekada su se brakovi sklapali do dvadesete godine života. Udavača, u bezbroj slučajeva, je bila maloletna ali zdrava i fizički jaka. Mladoženja je po pravilu imao 18 godina. Brakovi su se sklapali po sopstvenoj želji i izboru, iz ljubavi, ali bilo je i na preporuku rodbine i prijatelja. U današnje vreme se životna granica pomerila, pa se brakovi mahom sklapaju između dvadesete i tridesete godine života. Venčanje je bilo i ostalo u skladu sa crkvenim kalendarom, što će reći da u vreme adventa i posta nema venčanja.

Svadbena slavlja su se do skoro održavala u roditeljskoj kući.

Običaj kod Slovaka je bio i ostao da se za udavaču obezbedi dobar miraz. Pored kućnog vaspitanja, da se u novoj kući svi poštuju a svekru i svekrvi obavezno persira. Udavača mora da zna da kuva i održava higijenu domaćinstva. Žensko dete se, takoreći od rođenja, materijalno obezbeđuje da bi, dok stasa do udaje imala 100 peškira, stolnjaka, krevetnina za ceo život, od 2-12 perjanih jastuka, dunja i jorgana, nameštaj. Nameštaj se kupuje uoči udaje da bi bio u modi i to spavaća soba, dnevna soba, kuhinja i trpezarija. Mladoženja obezbeđuje kuću. Tu do izražaja dolaze materijalne mogućnosti pojedinaca ali od pamtiveka je mlada donosila krevete i “šifonjere” krcate garderobom u koju je bilo pretočeno čitavo bogatstvo. Vodilo se računa o kvalitetu materijala za garderobu namenjenu za razne prilike i godišnja doba, tako da se vrednost garderobe mogla meriti lancima koje Slovaci nisu žalili a za traganjem kvalitetnog kašmira, štofa i damasta odlazili su i u Slovačku, Beč i Poljsku.

slovaci u aradcu 11 Slovaci u Aradcu

Bogata tradicija i folklor Slovaka velika su vrednost sela Aradac

Do šezdesetih godina prošlog veka suknje su se šile do članaka, a od šezdesete do ispod kolena. Za kraću varijantu potrebno je 11m platna za bluzu, suknju i kecelju. Suknje su se šile od cica, svile, atlasa, flanela, štofa, kašmira, pliša, somota…uz suknju se nose i odgovarajuće marame: štofane, plišane, cicane…

Za svadbu svekrva svojoj snaji sprema nošnju od brokata. Ispod suknje se oblače 3-4 snežnobele nabrane, dobro naštirkane i pažljivo ispeglane platnene potsuknje sa čipkom. Ispod bluze se oblači košuljica sa čipkom oko vrata i ruke na kraju rukava. Obuvaju se cipele lakovane, antilopske ili kožne.

Svadbeno “ruho” je bele boje i spremaju ga roditelji. Miraz se dva dana uoči venčanja prenosi kod mladoženje okićenim kočijama i zapregom uz pesmu i svirku kroz celo selo da se pročuje ko se ženi, a ko se udaje.

U vezi sa mirazom, običaj je isti kod svih vojvođanskih Slovaka, ali u vezi venčanja – Aradac je jedinstven. Osim mladenaca posebnu pažnju privlači kuma. Pre venčanja kuma donosi tradicionalan poklon – servis za ručavanje, pribor za jelo, šolje i šoljice, čaše i čašice, stolnjak, tortu “herovke” i zdašnog živog petla. Sve elegantno upakovano u celofan sa dekorativnim mašnama, u veš korpama koje peške nose, od kumine kuće na mesto svadbenog veselja, nekoliko žena pomagača. Nek se vidi i pripoveda.

slovaci aradac1 Slovaci u Aradcu

Slovaci u Aradcu

U svatovima kuma sedi uz mladu, odnosno mladoženju. Na venčanje se ide peške u svečanoj povorci. Kuma vodi mladu odnosno mladoženju. Mladenci se sreću kod matičara, venčavaju se i opet posebno svaka povorka ide u pravcu crkve. Kuma opet uz mladu. Nakon crkvenog venčanja mlada uz kumu  sa svojim svatovima ide na mesto veselja, a mladoženja takođe sa svojim kumom i svadbenom povorkom. Dok svatovi idu selom svaki meštanin koji se nađe na ulici biva počašćen tortom i pićem. Posle venčanja kuma odlazi da se presvuče a vraća se sa novom, drugom tortom. Bude li se u toku svadbe 2-3 puta presvlačila, svaki put se vraća sa drugom tortom. Iz poštovanja kumove svaki put dočekuju i ispraćaju na kapiji domaćini i svirci.

Glavna svečana večera kreće tek oko ponoći i traje oko 3 sata jer se smenjuju specijaliteti od živinskog, svinjskog, ovčijeg, goveđeg mesa i ribe.

Pred zoru mladoženja odvodi mladu u svoju kuću. Po dolasku kod mladoženje mlada sedne da bi se odmorila i u krilu drži nekoliko trenutaka muško dete. U tome ima simbolike da i ona ima muški porod. Posle se presvlači u nošnju i uz čitav ritual glava joj se prekriva “čepcom” što znači da je sada žena. Tako obučena igra za pare sa najbližom rodbinom.

Izvolite na slovačku Aradačku svadbu da se uverite u ovu jedinstvenost i oprobate 3 različitih vrsta torti. Torta sa najstarijom tradicijom je Doboš torta.

Odlomak preuzet iz knjige „Banat je kao priča“, Zrenjanin 2011.

Autor : Marija Hučok Klinko

Glavni urednik : Zoran Slavić

Izdavači : Istorijski arhiv Zrenjanin, NIP Zrenjanin

Produkcija : Etno festival Bagljaš

Globo Tours Zrenjanin
optika gabi zrenjanin
Knižara Stražilovo
dr feelgood zrenjanin
Kozmetički salon Aldebaran Zrenjanin