i love zrenjanin
Prijatelj meseca - Big Ben Zrenjanin
i love zrenjanin
  • Home
  • kardiovaskularna oboljenja

Posts Tagged ‘kardiovaskularna oboljenja’

So kao najopasniji faktor rizika za nastanak srčanih oboljenja

U sklopu obežavanja ovogodišnjeg Svetskog dana srca, kardiolozi zrenjaninske bolnice dr Jasmina Đorđev, šef Odseka postkoronarne kardiologije i dr Živa Kozlovački načelnik sektora za kliničku pomoć ukazali su na opasnost od srčanih i oboljenja krvnih sudova i pozvali građane da vode aktivnu brigu o zdravlju.

srce So kao najopasniji faktor rizika za nastanak srčanih oboljenja

Lekari Đorđev i Kozlovački na današnjoj konferenciji za medije

Oni su ukazali da srednjobanatski region, pored severnobanatskog, beleži najveći procenat srčanih oboljenja.

totalna rasprodaja namestaja benfil So kao najopasniji faktor rizika za nastanak srčanih oboljenja

 – Bolesti srca i krvnih sudova proglašene su “masovnim ubicom broj jedan” u svetu s obzirom da ova oboljenja godišnje odnesu 17,3 miliona života na globalnom nivovu. U Srbiji od akutnog miokarda dnevno oboli 60 osoba, a njih 150 umre od posledica bolesti srca i krvnih sudova, rekla je doktorka Đorđev.

Lekari zrenjaninske bolnice “Đorđe Joanović” ukazali su na faktore rizika, spoljašnje i unutrašnje.

- Na pojedine faktore poput godina života i genetske predispozicije – ne možemo da utičemo, ali na hipertenziju iznad 140/90 možemo da utičemo farmakološkim ili nefarmakološkim merama. Jedna od osnovnih mera za borbu protiv hipertenzije je smanjenje unosa soli, kaže dr Kozlovački.

KOBNO UNOŠENJE SOLI U ORGANIZAM

Kuhinjska so za sebe vezuje vodu i povećava volumen krvi u cirkulaciji, što automatski dovodi do povećanog pritiska na zidove krvnog suda i kompletnog koronarnog sistema. Rad srca je u tom slučaju povećan i pod opterećenjem.

Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, unos soli u organizam terbalo bi smanjiti na 3g dnevno, a za negativni primer uzet je burek koji je često na meniju zaposlenog stanovništva, a koji sadrži 7g soli.

– Pored smanjenja unosa soli, neophodno je povećati fizičku aktivnost, redukovati telesnu težinu, kloniti se pušenja, izbegavati stres. Gojaznost nije estetska kategorija, gojaznost je bolest. Iako gojazne osobe govore da se dobro oećaju, one su priVidno zdrave. Za to vreme kalemi se hiperlipidemija, povišeni pritisak i tako se ulazi u jednu ozbiljnu metaboličku bolest koja će lako skliznuti u kardiovaskularno oboljenje. Jedan od dobrih pokazatelja koji mogu ukazati na gojaznost jeste obim struka – žene bi trebale da imaju obim struka do 80 centimetara, a muškarci do 94, pojasnio je dr Kozlovački.

kozlovacki So kao najopasniji faktor rizika za nastanak srčanih oboljenja

Prema njegovim rečima, u Zrenjaninu se na godišnjem nivou javi između 350 i 400 akutnih koronarnih sindroma – to su infarkti STEMI I NSTEMI, a za godinu dana kroz koronarnu jedinicu prođe oko 1500 pacijenata.

Svetska zdravstvena organizacija u sklopu preventivnih aktivnosti nalaže smanjenje unosa soli za 30%, povećanje fizičke aktivnosti za 10%, i nametanje poreza za proizvode koji se ne uklapaju u predloženi koncept zdravih namirnica kako bi se gojaznost do 2020. godine stavila pod kontrolu.

HIPERTENZIJU POKRENULO KONZERVIRANJE NAMIRNICA

Pravi problem sa hipertenzijom počinje pre 5000 godina kada su Kinezi patentirali konzerviranje namirnica kuhinjskom solju. Do tada, hipertenzija nije bila rasprostranjena u masovnom obliku. U Finskoj su postignuti značajni rezultati nametanjem poreza  i pooštravanjem tržišnih uslova industrijama koje proizvode hranu sa solju, a koje su bile primorane da počnu da koriste konzervanse koji nisu štetni. Rezultat je drastično smanjenje broja obolelih od hipertenzije i bolesti srca.

Globo Tours Zrenjanin
optika gabi zrenjanin
Knižara Stražilovo
dr feelgood zrenjanin
Kozmetički salon Aldebaran Zrenjanin