I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv Park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Uzgoj koza je isplativ samo uz osiguran plasman mleka i sira

U Srbiji ima oko 250 hiljada koza. Najviše u istočnim i južnim krajevima zemlje. U poslednje vreme sve je više proizvođača iz Vojvodine koji se interesuju za uzgoj koza. Država subvencioniše uzgoj koza sa 7000 dinara po grlu stoke. Uz to, proizvođači mogu da računaju na premiju za mleko od 7 dinara. Stočari koji su se opredelili za kozarstvo kažu da su zadovoljni podsticajima, ali i cenom kozijeg mleka od oko 50 dinara.

Rajko Varadinac iz Kumana se do pre nekoliko godina bavio uzgojem ovaca. Međutim, u poslednje vreme se preorijentisao na kozarstvo.

“Kod nas se uvek govorilo da je koza sirotinjska krava. I pored toga, ja sam rešio da se oprobam u kozarstvu. Prvih 11 koza kupio sam 2013. godine od proizvođača iz Lazareva. Iste godine sam uzeo i jarca sa pedigreom. Danas imam 30 grla koza rase alpino na muži. Jarac je dobio pehar Novosadskog sajma i on je šampion ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede. Stanje u kozarstvu je teško kao i u svakoj drugoj grani poljoprivrede. Ima tu problema. Kozarstvo je grana u stočarstvu koja je malo i neopravdano zapostavljena u odnosu na govedarstvo, pa čak i ovčarstvo. Poslednjih nekoliko godina, doduše, malo se situacija popravlja. Nadam se da će biti još bolje. Farme koza postoje u Novom Miloševu, Kikindi, Sajanu, Karađorđevu. I u Zrenjaninu se pojavila jedna porodica koja bi da uzgaja koze. Mislim da se polako kreće napred”, kaže Rajko Varadinac, stočar iz Kumana.

Rajko Varadinac

U Srbiji nema dobro organizovanog otkupa kozijeg mleka

Najveći problem sa kojim se suočavaju uzgajivači koza jeste otkup mleka.

“Tu dolazimo do jednog zida. Ako hoćemo ozbiljno da se bavimo uzgojem koza, onda te koze moramo i da muzemo. A plasman mleka nije organizovan. Mi nemamo gde da prodamo mleko. Ja imam sreće da u delu Banata u kojem živim, a tu pripadaju i Novo Miloševo, Sajan, Miloševo, Kikinda, postoji mlekara koja otkupljuje kozije mleko. Reč je o mlekari iz Srbobrana. Tri godine unazad imam korektnu saradnju i nadam se da ćemo i ovu godinu uspešno da završimo”, objašnjava naš sagovornik.

“Koliko mleka može tokom dana da se dobije od koza zavisi od mnogo faktora. Da li jarići s tri meseca sisaju, to je relativna stvar. U tom periodu kada jarići sisaju, koza ima najviše mleka. Mogu da kažem da dnevno u laktaciji od koza dobijam 2,5 do 3 litre mleka. Laktacija kod koza traje od 250 do 300 dana godišnje. To znači da po kozi godišnje može da se dobije negde od 750 do 900 litara mleka, što je zadovoljavajuće”, dodaje Varadinac.

Ovaj uzgajivač koza je zadovoljan i otkupnom cenom kozijeg mleka.

“Cena kozijeg mleka je 47 dinara po litru. Nama, koji to proizvodimo i prodajemo, je uvek malo. S druge strane, oni koji to plaćaju misle da je to mnogo. Po meni, ova cena je minimum ispod kojeg ne bi trebalo ići, zbog rentabilnosti proizvodnje”, kaže naš sagovornik.

Uzgajivači koza bi bolje prolazili da su udruženi

Mnogo bolje bi bilo da su proizvođači udruženi.

“Problem je što mi nismo organizovani. Treba da se organizujemo i da zajednički nastupamo. Tako udruženi bili bismo interesantni mlekarama. Međutim, problem je to što nemamo poverenje jedni u druge. Mi koji se bavimo uzgojem koza imamo problem i šta da radimo sa muškim jarićima. Cena jarića je 250 dinara po kilogramu. Ženski jarići se prodaju po ceni od 100 do 200 evra. Ja umatičeno muško grlo prodajem po ceni od 170 evra. Ženski jarići su 200 evra. Svake godine proširujem stado, a moram da radim i “remont” stada. Neka grla moraju da idu na klanje, neka moraju da se leče. U narednom periodu planiram da proširim proizvodnju do maksimalno 50 koza. U stvari, sve zavisi od toga šta će se dešavati u budućnosti”, objašnjava Varadinac.

Kozarstvo je isplativo samo ako postoji obezbeđeno tržište za plasman proizvoda

Kozarstvo je isplativo samo ako su proizvođači u potpunosti tome posvećeni. Ipak, najvažnije je da postoji tražnja za proizvodima koje nude.

“Ishrana koza nije komplikovana. Uz to, za uzgoj koza nisu potrebni nikakvi posebni objekti. Za one koji razmišljaju da li da počnu da se bave kozarstvom savet je da uzmu onoliko koza koliko njihovog mleka, sira, kiselog mleka mogu da prodaju. Za ozbiljnu proizvodnju dovoljno je 20-ak grla, ali, naglašavam, samo ako postoji tržište za plasman proizvoda”, kaže naš sagovornik.

I Aleksandar Mitić iz Svrljiga kaže da se poslednjih godina sve više ljudi interesuje za kozarstvo.

“Mi imamo 130 koza rase alpino. One su na ispaši cele godine. Kozarstvom se bavimo već 10 godina, to je porodični posao. Proizvodimo kozije mleko, a pravimo i sir. U proseku dnevno dobijamo od 250 do 300 litara mleka. Poslednjih godina povećava se interesovanje za bavljenjem kozarstva. Ali, mogu vam reći da je to težak posao. To je velika obaveza. Cela porodica je uključena u ovaj posao. Nas petoro”, kaže Aleksandar Mitić, uzgajivač koza iz Svrljiga.

Aleksandar Mitić

U Svrljigu bi mogla da nikne farma od 1000 koza

Porodica Mitić za sada ima organizovan otkup mleka. Aleksandar kaže da planiraju ozbiljno da prošire farmu.

“Mleko plasiramo jednoj mini mlekari koja se nalazi u našoj okolini. Otkupna cena kozijeg mleka je 50 dinara po litru. To je neka rentabilna cena. I za ovo mleko postoji državna premija od 7 dinara po litru. Po grlu su subvencije 7000 dinara. Planiramo da povećamo broj koza u naredom periodu. Razmišljamo da napravimo farmu od 1000 koza. Za sada nemamo uslove za to, ali se nadamo da ćemo polako dostići cilj. Za to nam je, pre svega, potrebno puno novca. U ovom poslu, kao i generalno u stočarstvu i u poljoprviredi veoma je važna podrška države”, objašnjava naš sagovornik.

Uzgajivači koza se suočavaju sa još jednom poteškoćom u Srbiji. A to je nedostatak kvalitetnih grla.

“Mogu da kažem da je jako teško naći kvalitetna grla. Zato što je većina koza u Srbiji iste krvi. U našoj državi nema nove krvi koza. Mi još nismo uvozili koze, za sada tražimo grla po Srbiji. Međutim, većinom su to ukrštene krvi. Retko može da se nađe kvalitetno grlo”, kaže Mitić.

U poslednje vreme više puta je iz resornog ministarstva poručeno da će se država truditi da ojača stočarski sektor. Da će mere podrške, između ostalog, biti usmerene ka stočarima. Jer je mnogo bolje i za proizvođače i za državu da se izvoze gotovi proizvodi, nego sirovina. Meso, mleko i prerađevine od mesa i mleka, a ne kukuruz, pšenica, soja… Ukoliko se data obećanja zaista budu obistinila, to bi moglo da znači još bolje dane ne samo za one koji se bave govedarstvom, svinjarstvom, ovčarstvom, već i za uzgajivače koza.

  • Divider

  • Divider
  • Pansion za pse Tina
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh