I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • ZrBizNet
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Suša uzela velik danak – država preduzima mere za sanaciju tek nakon žetve?

Srbiju je i ove godine zadesila velika suša. Činenica je da je Srednji Banat jedan od delova zemlje u kojem je bilo najmanje padavina od novembra prošle godine do sada. Proizvođači kažu da će prinos prolećnih kultura biti umanjen od 50 do 70 posto. Na nekim parcelama roda uopšte nema. Poljoprivrednici iz Banata traže od resornog ministarstva da se proglasi stanje elementarne nepogode, kako bi im se omogućio otpis dela obaveza koje imaju prema državi. Ministar poljoprivrede poručuje da se situacija na terenu prati svakodnevno. O eventualnim merama za sanaciju posledica suše razmišljaće se tek nakon žetve, kada se vidi koliki su zaista prinosi.

Najveći deo kukuruza, suncokreta, soje odavno je požuteo i sazreo. Mnogi su suncokret već skinuli, a ima i parcela sa kojih su vlasnici još ranije pokosili kukuruz za silažu, jer se klip nije ni formirao. Koliko je suša zaista umanjila prinose još se ne zna. Banatski poljoprivrednici procenjuju da će rod biti manji 50 do 70 posto u odnosu na ranije godine. Zbog toga od resornog ministarstva traže da se proglasi stanje elementarne nepogode.

„Proglašavanje suše za elementarnu nepogodu za nas znači automatsko otpisivanje poreza i nadoknade za odvodnjavanje. Državi je to najlakše da uradi jer mi ne tražimo da nam da pare, već da ih ne uzme od nas. Imamo predlog za ministra. Pošto nije realizovan ni jedan investicioni fond koji su oni odredili agrarnim budžetom za ovu godinu, predlažemo da se taj novac preusmeri na poljoprivrednike koji su ugroženi sušom da bi mogli da zasnuju proizvodnju na jesen, što je za nešto više od mesec dana“, kaže Dragan Kleut, predsednik Udruženja poljoprivrednika Banata.

Dragan Kleut

O preduzimanju mera za sanaciju posledica suše tek nakon žetve

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će odluka o preduzimanju eventualnih mera za ublažavanje posledica koje je izazvala suša, morati da se sačeka.

„Svesni smo svih problema koji postoje. Ali, jasne pokazatelje ćemo imati tek kada bude završena žetva. Mi ne možemo da zasnivamo svoje delovanje na prognozama i predviđanjima. Naš odgovor na sušu su sistemi za navodnjavanje. Neki dan smo imali problema sa gradom. Ispalili smo 205 protivgradnih raketa, ali to nije bilo dovoljno. Ne možemo samo očekivati da iz budžeta dajemo ili da se odričemo nečega“, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

„Poljoprivreda je kompleksna stvar koja se mora posmatrati na petogodišnjem nivou. Svesni smo problema, ne bežimo od reakcije države, ali isto tako naša najprimerenija reakcija je razvoj sistema za navodnjavanje i protivgradnih sistema. Kao i razvoj sistema osiguranja. Da ne budemo na samo 10,5 posto onih proizvođača koji osiguravaju svoje useve. Na tome intenzivno radimo s osiguravajućim kućama. Kada budemo imali egzaktne podatke kolika je zaista šteta, onda ćemo izaći sa našim merama. U ovom trenutku ja bih bio samo neko ko se bavi predviđanjem, a naš posao je da radimo na naučnim osnovama“, dodaje naš sagovornik.

„Insistiraćemo na osiguranju useva“

Proizvođači u Srbiji nemaju naviku da se osiguravaju. To je ono na čemu će nadležni u narednom periodu insistirati.

„Mi za svako osiguranje obezbeđujemo povraćaj 40 posto sredstava. To ćemo nastaviti i naredne godine. Znam da smo u našoj tradiciji uvek imali problema sa osiguranjem. Ali, moramo da radimo na edukaciji i da radimo sa ljudima na terenu da oni saznaju šta im stoji na raspolaganju“, kaže Nedimović.

Problem proizvođača je i taj što osiguravajuće kuće često ne žele da suša bude uvrštena u polisu osiguranja.

„Ima tu jedna druga stvar, a to je osiguranje od manjeg prinosa po jedinici površine. To je manje-više to. Na tome ćemo da insistiramo. Zajedno sa Ministarstvom finansija radimo na jednom novom alatu. Sa Svetskom bankom smo potpisali sporazum. Radimo na osiguranju budžeta od šteta koje nastaju u poljoprivredi da ne bismo morali stalno da radimo zahvatanja iz budžeta, nego da i mi uđemo u taj proces raspodele rizika. To po prvi put imamo. Ne želim da pričam o tome da postoje lokalne samouprave koje to već rade. Moramo sve lokalne samouprave da edukujemo da i one uđu u klinč sa tim, a ne da se sve svede na obično popisivanje nastale štete“,  objašnjava naš sagovornik.

Za sada se samo licitira koliku je štetu suša napravila

U poslednje vreme mogu se čuti različiti podaci o tome koliku je štetu suša napravila. Prognoze idu od 500 miliona do milijardu dolara.

„Ta predviđanja se razlikuju za 100 posto. Činjenica je da postoji šteta i niko ne beži od toga da problem postoji. Nemamo 2012. godinu i to je činjenica. Svaki dan ulazim u atare i zagledam kukuruze. Neko će me još pojuriti što mu ulazim u njivu. Hoću da se uverim kakvo je stanje na terenu. Naći ćemo mi odgovarajuće mere. Ne može se samo licitirati. Paušalne ocene se ne mogu koristiti za donošenje odluka. Naš posao je da zasučemo rukave i da gradimo sisteme za navodnjavanje i da osavremenimo protivgradnu zaštitu da bi u budućnosti šteta bilo što manje“, precizira ministar poljoprivrede.

Da bi uveli sistem za navodnjavanje, proizvođači moraju da imaju zaradu od svojih proizvoda

Proizvođači se slažu da bi navodnjavanje bilo jedno od rešenja problema. Ali, za to im je potreban novac koji mora da im ostane nakon prodaje proizvoda.

„Poslednjih 15 godina, svake 3-4 godine je ozbiljna suša jer se klima promenila. Moraćemo da koristimo neku vrstu navodnjavanja. Pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu za te svrhe ima dobre mere. Podržavamo subvencionisanje sistema za navodnjavanje jer ćemo morati svoje parcele da zalivamo. Ali, mi ne možemo da razmišljamo o većim investicijama u ovakvoj konstalaciji proizvođačkih i otkupnih cena, kada nama otkupljivači, a ne tržište diktiraju cenu. Mi za naše proizvode dobijamo manje nego što nas proizvodnja košta. Iako znamo da će navodnjavanje da nam poboljša, ali i poskupi proizvodnju, zbog nedostatka novca ne možemo da se upustimo u tu priču. U ratarstvu su retke kulture čije navodnjavanje je isplativo“, objašnjava Dragan Kleut.

„Zalivanje preko solarnih panela je jedino prihvatljivo rešenje u smislu isplativosti. Ali, za irigacione sisteme koje bi mogla da pokreće sunčana energija preko solarnih panela, treba izdvojiti 4000 evra po hektaru. Tu nisu uračunati bušenje bunara, pumpe, kao ni sami solarni paneli, već samo cevi za sistem kap po kap koje se polažu na 40 cm dubine. Putem konkursa ostvaruje se povrćaj polovine novce, što je dobro. Ali, ipak je neophodna promena situacije na tržištu koja bi omogućila poljoprivrednicima ne samo da pokriju troškove proizvodnje, već i da ostvare određenu zaradu koju bi investirali. Između ostalog i u zalivne siteme. Čovek prvo mora da dobije neke pare da bi mogao da ih u nešto uloži. Najčešće smo preusmereni na banke, stalno se zadužujemo, a kredite ne možemo večito da uzimamo“, dodaje naš sagovornik.

Ako je suditi po ovogodišnjim prinosima, uvođenje sistema za navodnjavanje će morati da sačeka da se skine letina naredne godine, za koju se svi nadaju da će biti bolja.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh