I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Suncokret spasao godinu proizvođačima meda

Ova godina nije najpovoljnija za proizvodnju meda. Naprotiv, pčelari je svrstavaju u one lošije. Uljana repica je malo zamedila, bagrema nije bilo, a lipa je dala tek nešto nektara na obroncima Fruške gore. Zbog toga pčelari mnogo očekuju od suncokretove paše. Pre svega, da bi pčele mogle da prezime i da bi sledeće godine dale što veći prinos.

Savez pčelarskih organizacija Vojvodine je drugi put ove godine organizovao manifestaciju Pčelarski dani suncokreta. Prošle godine ona je održana u Kikindi, a ove u Zrenjaninu.

„Cilj manifestacije Pčelarski dani suncokreta je da okupimo pčelare sa ovih prostora. Da kroz aktivnosti i predavanja vezana za suncokret kao medonosnu biljku, podsetimo da je suncokretova paša jedna od glavnih u Banatu. A ove godine i u celoj Srbiji. Razlog je taj što je uljana repica malo zamedila, skoro nikako. Bagrema nije bilo. Lipa je dala nešto nektara na obroncima Fruške gore, ali u gotovo zanemarljivim količinama. Od suncokreta ove godine očekujemo da zamedi. Da podari toliko meda da možemo da zazimimo pčelinja društva kako bi u narednoj godini imali što bolju produkciju pčela. Naša organizacija se trudi da bude mobilna, jer ako nemamo kontakt sa proizvođačima, onda se gubi svrha  našeg postojanja“, kaže Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organzacija Vojvodine.

Radomir Vlačo

Kao i pre dve sezone, i ova godina je loša za pčelare. Zato je za pohvalu to što pčelari mogu da računaju na podršku države.

„Ovo je još jedna u nizu loših godina za pčelarstvo u Srbiji. Zahvaljujući tome što resorno ministarstvo i Pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu raspisuju konkurse i dodeljuju bespovratna sredstva za razvoj pčelarstva, određeni broj mladih se odlučuje da im pčelarstvo postane posao. Kroz aktivnosti cele porodice ovo je posao od kojeg može pristojno da se živi“, kaže naš sagovornik.

Da bi neko bio ozbiljan pčelar, treba mu dosta novca i znanja

Vremenske prilike uvek imaju veliki uticaj na pčelarstvo.

„Suviše visoke temperature vazduha i malo kiše u Srednjem Banatu izuzetno su uticale na medenje i nektarisanje suncokreta. Momentalna situacija nam ne pogoduje mnogo. Mi redovno ostvarujemo saradnju sa udruženjima iz drugih zemalja. Na taj način stičemo nova saznanja sa kojima na našem terenu nismo bili upoznati. Ovakvi skupovi su nam jako bitni jer razmena iskustava mnogo doprinosi prevazilaženju nekih problema ili modernizaciji rada“, kaže Pal Kovač, predsednik Pčelarskog društva Akac iz Mužlje.

Pal Kovač

„U našem društvu ima zainteresovanih za podsticaje u pčelarstvu koji su na republičkom i pokrajinskom nivou. Ali, mnogi imaju limitiranu starosnu granicu – do 40 godina života. Na žalost, mi imamo jako mali broj mladih ljudi u pčelarstvu. Ima onih koji žele da počnu ovaj posao u koji je potrebno mnogo uložiti da bi mladi pčelari početnici mogli da postanu pravi pčelari. I naravno, da bi mogli da istraju kao pčelari“, dodaje naš sagovornik.

Srbija bi uskoro trebala da dobije i pogon za prikupljanje i plasiranje meda

Savez pčelarskih organizacija Srbije intenzivno radi na otvaranju pogona za otkup i prodaju meda.

„Ovog momenta nam je ključna stvar da uradimo pogon. Raspisali smo tender, javilo se 33 od 165 opština, da vidimo šta ko može da ponudi. Da li objekat ili pare ili i objekat i pare… Najbolja ponuda bila je od opštine Rača koja je dala 30 miliona dinara, hektar zemljišta i sve priključke. Bio je i tender za izradu projekta, projekat se bliži kraju tako da je preostalo potpisivanje ugovora. Memorandum o saradnji je potpisan na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. U tom delu je i država stala iza nas i mi hoćemo da država ima svoj pogon u kojem će moći da prikuplja i plasira med. Krajnja ideja je da med plasiramo u našim teglama koje bi bile unikatne. Na taj način ćemo kvalitetom konkurisati onom nekvalitetnom medu koji se u velikoj količini nalazi u našim marketima“, kaže Milutin Petrović, zamenik predsednika SPOS-a.

Milutin Petrović

Brendirane tegle garantuju da je med prirodan

Prvih sto hiljada brendiranih tegli podeljeno je pre dve godine.

„To je bio projekat EU za dunavsku regiju. Pčelari iz Novog Sada, Apatina, Smedereva, Požarevca i Negotina su dobili po 20.000 tegli. Naknadno smo naručili drugu turu, koja je skoro podeljena. Sada treba da naručimo treću turu od stotinu i nešto hiljada tegli. Time se štiti pčelarska praksa od njive do trpeze. Da bi pčelari mogli da dobiju tegle, moraju da proizvedu med kako treba na prirodan način. Taj med koji kontrolišu kontrolori, stavlja se u promet. Na etiketi piše Naš med tako da je to ono što na duge staze treba da bude. Radili smo po ugledu na Nemce, Francuze, Slovence, jer kako se kaže, treba učiti od boljih“, objašnjava naš sagovornik.

U Srbiji ima više od milion registrovanih košnica

Srbija se ozbiljno priprema da dobije pravo da održi kongres o pčelarstvu.

„Pre nekoliko godina prvi put smo imali simpozijum u Srbiji. Skup je održan u Sava centru i najposećeniji je bio od svih simpozijuma koji su bili do sada u svetu. Za ovu godinu konkurisali da budemo nosilac kongresa koji se održava svake druge godine. U Istambulu će biti glasanje. Imamo dosta jaku konkurenciju u Rusiji, Danskoj, Italiji, ali se nadamo da ćemo pobediti. Ako se to desi, to će biti veliki plus za srpsko pčelarstvo jer mi moramo da se postavimo na mesto koje nam pripada. Male su nam šanse, ali mi se borimo kao da su 100 posto“, kaže Petrović.

Srbija može da se pohvali brojem košnica koje ima.

„Srbija ima na 6,9 stanovnika jednu košnicu. Kina je svetsko čudo, a ima 6 miliona košnica. Mi imamo milion obeleženih. Jedna Amerika ima 1,5 miliona košnica. Ja u šali kažem da bi Kina bila ravnopravna sa nama, treba da ima još 220 miliona košnica. Naši pčelari su prepoznali sve pogodnosti koje imamo. Tvrdim da se pčelinja paša koristi maksimum pola posto. Naravno, ne može da se uveća 200 puta jer imamo nepristupačne teritorije, ali neka bude duplo veća, pa je korist“, dodaje naš sagovornik.

Pčelari nadu polažu u suncokretovu pašu

Od pčelarstva može da se živi, ako se tome pčelari u potpunosti posvete. Ali, i svaki dodatni dinar zarade dobro dođe, ako je pčelarstvo samo hobi.

„U ovom beznađu s malim platama, velika je stvar da porodica dobije dodatnih od 1000 do 5000 dinara mesečno. I to je velika korist. Ono što bih posebno želeo da naglasim jeste to da je ove godine vojvođanski suncokret spasao srpsko pčelarstvo. Nismo imali ni uljanu repicu, ni kvalitetnog voća. Vreme je bilo loše, bagrema kao velike paše u Srbiji nismo imali skoro ni malo. Lipa je bila jako loša sa svega 4-5 kg unosa, što znači da za ceđenje nema gotovo ništa. Sve nade su bile uprte u suncokret i na sreću ova godina je relativno prosečna. Pčelari će imati mogućnost da obezbede zimnicu i da izvade nekoliko kilograma meda“, objašnjava naš sagovornik.

Faktori koji utiču na količinu meda koja se dobija po hektaru suncokreta

Koliko će se meda dobiti od suncokreta, zavisi od mnogo faktora.

„Vremenski uslovi su ubedljivo najvažniji faktor. Ali, tu su i karakteristike zemljišta, primenjena agrotehnika na parceli i svojstva suncokreta. Pčele isto kao i suncokret zahtevaju da u vreme cvetanja zemljište ima odgovarajuću osrednju vlažnost. Relativna vlažnost treba da bude između 60 i 80 procenata. Takođe, ne bi trebalo da bude suvih i toplih vetrova, a temperatura vazduha ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni. Ono što odgovara suncokretu za oplodnju, to odgovara pčelama za sakupljanje meda i nektara“, kaže Ilija Bjelić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Vremenski uslovi ove godine zadavali su glavobolju pčelarima.

„Prosečno u junu u našem regionu ima od 80 litara padavina, a ove godine palo je između 20 i 25 litara kiše. Temperature vazduha često su bile između 35 i 40 stepeni. Relativna vlažnost vazduha je u najtoplijem delu dana dostizala 30 ili 40 procenata. Na osnovu svega ovoga trebalo bi zaključiti da je ovo bila loša godina. Ipak, treba imati u vidu da je u nekim mestima bilo mnogo više kiše i da je to zapravo bilo ključno za dobar prinos meda. Suvi i topli vetrovi kao i velika količina padavina ometaju kako suncokret da se kvalitetno oplodi, tako i pčele. Svi ostali faktori ipak imaju manji značaj“, objašnjava naš sagovornik.

Stvaranje hibrida suncokreta koji su privlačni pčelama

Za prinos meda mnogo su važne i karakteristike suncokreta.

„U prvom redu važna je količina nektara koju cvet stvara i njegov kvalitet, odnosno sastav nekatara. Zatim, bitna je i količina polena, čak i njegov miris, boja cvetova. Svetliji cvetovi su uvek privlačniji od tamnijih i iz tog razloga se u selekciji ide na to da se sva ova svojstva poboljašaju. Da hibrid bude što atraktivniji za pčele. Aromatične materije, kojih ima 30-ak, identifikovane su i tačno se zna u kojoj meri koja privlači pčele, a koja odbija. Ide se na to da se sadržaj tih poželjnih aromatičnih materija poveća. Kod stvaranja hibrida vodi se računa i da cvetovi stvaraju što manje smole, jer se pčele za nju zalepe. Naročito kada lete prema košnici pa se ta smola stvrdne, tako su pčele osuđene na propast“, dodaje Bjelić.

Smatra se da ritska zemljišta Banata daju veću količinu meda od naplodnijih zemljišta černozema.

„Razlog je verovatno u tome što ritska zemljišta ne sadrže preveliku količinu azota koji izaziva bujnost. Takođe, ne valja ni biljke previše đubriti azotom, jer suncokret postaje previše bujan, biljka oboleva i ima manje nektara i polena. Ritovi više odgovaraju pčelama i pčelarima zbog toga što ima mnogo samoniklih biljaka koje su pomoćna paša“, kaže naš sagovornik iz PSS Zrenjanin.

Pčele povećavaju prinos suncokreta i do 50 odsto

Prisustvo pčela je i te kako korisno za razvoj suncokreta.

„Kada su pčele prisutne na jednoj parceli, prinos suncokreta se povećava najčešće za 20 do 30 procenata. Minimalne vrednosti koje su izmerene su 10 posto, a maksimalne 50 posto. U jako toploj, suvoj godini, dobije se najveće povećanje prinosa. Kada su visoke temperature vazduha, naročito iznad 35 stepeni, kada duvaju suvi i topli vetrovi. Jer kada nema vlage u zemljištu, polen jako kratko živi i već nakon nekoliko sati se osuši. Tako da tu pčele pomažu da svi cvetovi budu oplođeni. Da se ne desi, recimo, da sredina ostane neoplođena, jer se onda značajno smanjuje prinos“, objašnjava Bjelić.

Poslednjih godina drastično se smanjuje broj pčela. Zbog toga su mnogo udruženja u svetu insistirala da se napravi lista preparata koji ne smeju da se primenjuju u poljoprivredi, kako pčele ne bi bile u opasnosti od trovanja. Treba znati da bez pčela nema ni života. Jer bez njih kod mnogih biljaka ne bi moglo da dođe do oplodnje i razvoja plodova. To znači da su ovi vredni insekti višestruko korisni, a ne samo isključivo zbog toga što daju med.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh