I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • ZrBizNet
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Raž je dobro rodila, zarada mnogo bolja nego na pšenici

Zbog niske otkupne cene pšenice, mnogi poljoprivrednici već sada razmišljaju šta će na jesen sejati, jer planiraju da smanje površine pod ovom kulturom. Mnogima je jedna od opcija uljana repica. Ima i onih proizvođča koji su već ove godine izmenili setvenu strukturu. Umesto pšenice sejali su energetsku raž. Plan je bio i da se, nakon žetve raži, na istoj parceli poseje i energetski sirak, kao drugi usev. Poljoprivrednici kažu da su više nego zadovoljni rodom raži, ali i da, za razliku od kolega koje su sejale pšenicu, oni mogu da računaju na zaradu.

Stevan Đurđev iz Zrenjanina je jesenas smanjio površine pod pšenicom. Odlučio se da na svoje njive poseje energetsku raž.

“Raž je rodila sasvim dobro i sa tim sam zadovoljan. Kada sve sagledam, mnogo je bolje što nisam na toj površini sejao pšenicu, već što sam se odlučio za raž. Sva količina je otkupljena, jer je proizvodnja unapred bila dogovorena. Cena je bila 5 dinara po kilogramu, a prinos je bio oko 2,5 vagona po hektaru. Međutim, problem je sa sirkom koji je postrno sejan i to ne znam kako će proći. Ako ne bude kiše, biće katastrofalno za sirak. Ne znam ni da li će nići. Ove godine se pokazalo da bez navodnjavanja u ovakvim uslovima teško može da se računa na drugu setvu. A ja nemam navodnjavanje. Da je godina bila bolja bio bih daleko zadovoljniji, jer bih ostvario prihode od obe žetve. Ovako, videćemo šta će do kraja biti“, kaže Stevan Đurđev, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

Energetska raž dala prinos od 20 do 30 tona po hektaru

Isto iskustvo ima i Vlastimir Filipović iz Botoša.

„Raž je“prva liga“. Nema dileme. Ja sam agronom. Nisam vereovao da raž može da rodi 3 vagona zelene mase po hektaru. To je 30000 kilograma. Puta cena od 5 dinara, to je 150000 dinara. Ulaganja u raž su oko 100000 dinara po hektaru. Znači čisto ostaje 50000. Ali, to nije sve. Sada je posejan sirak na toj površini. Problem, je međutim, što nemam zalivni sistem. Oni koji imaju zalivni sistem proći će odlično. Ova energetska raž je hibrid. Bila je visoka preko 1,7 metara“, kaže Vlastimir Filipović, poljoprivrednik iz Botoša.

Vlastimir Filipović

„Raž je dala prinos ove godine iznad očekivanja. Kod setve raži ide 220 semenki po kvadratu. Sada ne ide po kilogramu semena, nego po broju klijavih semenki. To je negde oko 40 kilograma. Raž ima veliku moć bokorenja i po osam bokora daje jedna stabljika. Raž ne iscrpljuje zemljište. Ona je skromna biljka. Ne traži hemiju ni protiv korova, kao što pšenica traži. Ne traži ni za pepelnicu, fuzarijum… Znači za ovu hemiju za raž ide nula dinara. Što se tiče đubriva dali smo u jesen 100 kilograma po jutru NPK i 200 kilograma AN-a u februaru. I to je to“, dodaje naš sagovornik.

Pitanje je da li će zbog suše sirak, kao drugi usev, roditi

Kada su se odlučivali da uđu u setvu raži, proizvođači su računali na dve setve sa iste parcele.

„Raž nam donosi veliku korist. Mi možemo vrlo lako sa iste njive, čak i uslovima bez navodnjavanja, da imamo dva useva. Sirak koji smo posejali može da ide i do 2 metra u visinu. To je postrni sirak. Neka i on da prinos od 3 vagona po hektaru, to znači da bismo sa iste parcele imali prinos od 6 vagona po hektaru. Samo da je bar jedna kiša pala da sirak može da nikne. Čekamo kišu, a kod nas nije bila ni rosa od 13. juna do sada. Sirak je odlična hrana i za stoku. Za silažu. Sirak je iz familije kukuruza. U svojoj stabljici ima šećer i stoka ga zato vrlo rado jede. Odličan je za preživare. Sirak gore ima metlicu, tu su zrna i upravo tu ima najviše energenata“, objašnjava Vlastimir.

Ove godine energetska raž dvostruko isplativija od pšenice

Ipak, da bi se neko opredelio da seje energetsku raž, za nju mora da ima obezbeđeno tržište. Poljoprivrednici iz Botoša i okoline, srećom, imaju bioelektranu kojoj je ova sirovina potrebna za proizvodnju struje.

„Imali smo oko 100 hektara posejane raži. Polovinu su radili kooperanti, a polovinu naša zadruga. Na našim parcelama prinos je bio 22 tone po hektaru, a na privatnim od 20 do 30 vagona po hektaru. Ova količina bi trebalo da zadovolji oko 30 posto potrošnje elektrane. Raž je silirana. Sada je u fazi fermentacije. Za nekih mesec dana ćemo moći da je koristimo. Tek tada ćemo videti da li je ona zaista energetski zadovoljava naše potrebe. Posle raži, njive su posejane sirkom. Tamo gde ima navodnjavanja biće prinosa, a tamo gde se ne navodnjava biće problem. Kao drugi usev sirak će sigurno dati bar 20 tona po hektaru”, kaže Jovan Filipović, tehnički direktor bioelektrane Bioelektra iz Botoša.

Jovan Filipović

Računica pokazuje da je uzgoj ove raži skoro duplo isplativiji od pšenice. Bar ove godine.

„Ulaganje u raž i pšenicu je slično. Oko 100000 dinara. Pšenica je dala oko 5 tona po hektaru, a cena je oko 16 dinara. Znači nema dovoljno ni da se pokriju ulaganja. Raž je u proseku rodila oko 25 tona, po ceni od 5 dinara po kilogamu to je 125000 dinara. Znači ima zarade. Mi smo izašli sa malo jačom cenom, kao podsticaj. Granični prinos kod raži je 20 tona, sve preko toga je zarada. U ulaganja od 100000 dinara ulaze seme, prirema, setva, zaštitna sredstva, skidanje, prevoz. Najskuplji su skidanje raži i transport. Poljoprivrednici nemaju mehanizaciju za skidanje raži. Ta usluga košta 17000 dinara po hektaru. Kombajn troši 60 litara nafte po hektaru plus njegov rad. Kada je reč o transportu, jako je važno da raž bude što bliže mestu za silažu, kako bi troškovi prevoza bili što manji“, objašnjava naš sagovornik.

Bioelektrani će najverovatnije biti potrebno još kooperanata za raž i sirak

Kako u narednom periodu kapacitet elektrane treba da bude proširen, tako će se verovatno povećavati i površine koje će se sejati ražom. Pod uslovom da ona energetski zadovolji potrebe bioelektrane.

„Enegretska raž treba da da oko 170 metara kubnih biogasa. Još je nismo probali, jer je u fazi fermentacije. Tona sirka daje 200 kubika biogasa. Planiramo da proširimo kapacitet bioelektrane, tako da će biti potrebe da se povećaju površine koje će biti posejane ražom. Ako se pokaže da je raž dobra energetski, sejaće se između 400 i 500 hektara. A nabavićemo i odgovarajući vozni park za prevoz silirane raži. Plodored je u ovom slučaju vrlo jednostavan. Posle sirka može da dođe bilo šta. Imamo mi i sirak koji ide kao redovan usev. On ide i do 5,5 metra u visinu. Tu može da bude prinos i do 10 vagona po hektaru“, kaže Jovan.

Toplifikacija sela nus proizvodom bioelektrane

Bioelektrana u Botošu već nekoliko meseci proizvodi struju. Kao nus proizvodi ove elektrane javljaju se topla voda i organsko đubrivo.

„Oko 30 tona po hektaru bacamo organskog đubriva koje ostaje kao nus proizvod bioelektrane. Za sada to koristimo na našim njivama, a ako neko hoće može da kupi za svoje parcele. Cena je 2 dinara po kilogramu. U početku smo planirali da ovde napravimo i plastenike koje bismo zimi grejali toplom vodom iz bioelektrane. Za sada smo odustali od staklenika. Idemo na toplifikaciju sela. Da se vrelom vodom iz bioelektrane zagrevaju javni objekti. Na mrežu će moći da se priključe i privatni korisnici ukoliko to žele. Cena grejanja će biti dvosturko jeftinija od onoga što naplaćuje gradska toplana“, objašnjava naš sagovornik.

Botoški atar ima oko 4000 hektara zemlje prve klase. Deo njiva je pod sistemima za navodnjavanje. Ukoliko se pokaže da je uzgoj raži i sirka za potrebe bioelektrane isplativ, mnogi proizvođači iz sela će se opredeliti da seju ove kulture umesto pšenice. Jer, zarada je ipak na prvom mestu.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh