I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

U Banatu se navodnjava svega tri posto oranica

Poljoprivrednici ove godine imaju velike probleme u proizvodnji, jer kiše nema već mesecima. Suša je smanjila deo prinosa pšenice, a šta će biti sa jesenjim kulturama, za sada, niko neće da prognozira. Činjenica je da će prinosi kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe biti smanjeni. U ovako sušnim godinama obavezno se govori o navodnjavanju. Iako se sistemi za navodnjavanje poslednjih godina uvode u proizvodnju, površine koje se zalivaju su i dalje male. U Banatu se navodnjava svega tri posto oranica, a moglo bi daleko više. Republika, pokrajina i grad Zrenjanin podstiču uvođenje sistema za zalivanje. Za proizvođače iz opštine Zrenjanin bila je organizovana i prezentacija italijanske kompanije Skarabeli, koja se bavi proizvodnjom ovih sistema.

Italijanska kompanija Skarabeli je lider u proizvodnji sistema za navodnjavanje u Italiji.

„Postojimo već 40 godina. U Italiji imamo više od 400 prodavaca naše opreme. Želimo da se internacionalizujemo i da ponudimo naše proizvode i na tržištu Srbije. Osim što proizvođače snabdevamo sistemima za navodnjavanje, mi radimo i projekte za navodnjavnje. I to na osnovu potreba svakog poljoprivrednika pojedinačno. Takođe, aktivni smo i u prodaji sistema za navodnjavnje u parkovima, na sportskim terenima i ostalim javnim površinama“, kaže Luka Marzoki iz kompanije Skarabeli iz Bolonje iz Italije.

Luka Marzoki

„Sisteme za navodnjavanje projektujemo za svakog proizvođača posebno“

„Naša politika nije da ponudimo najjeftiniji proizvod na tržištu, nego najkvalitetniji. Mi smo jedna od retkih kompanija koja projekte sistema za navodnjavanje radi nakon što proizvođači popune dokumente o onome čime raspolažu. Ne postoje dva ista sistema za zalivanje, već se svaki radi na osnovu potreba proizvođača. U istom trenutku smo naviknuti na konkurenciju na tržištu i naravno da je deo naše poslovne politike da pristupačnim cenama pobedimo konkurenciju. Osim samog proizvoda izuzetno je važno da proizvođači imaju i servis tj. asistenciju nakon kupovine sistema za navodnjvanje. To podrazumeva celokupno tehničko praćenje od montiranja do održavanja i rukovođenja sistemom“, dodaje naš sagovornik.

Kompanija proizvodi najsavrmenije sisteme za navodnjavanje po sistemu kap po kap. Oni štede vodu i daju mnogo bolje efekte nego neki drugi sistemi. Voda dolazi direktno do biljke, a ne rasipa se na čitavoj površini parcele koja se zaliva. U svetu su sve popularniji sistemi za navodnjavanje koji se montiraju u zemlju, jer tada voda dolazi brže do korena biljke.

U Banatu se navodnjava samo 3 posto površina

U Italiji se navodnjava zmeđu 15 i 20 procenata njiva, ali se taj postotak povećava. Zalivanje je zastupljeno u svim granama poljoprivrede – u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu. U Srbiji je to višestruko manje. Zbog toga država nudi pomoć i podršku proizvođačima za nabavku sistema za navodnjvanje.

„Želimo naše poljoprivredne proizvođače da upoznamo sa nekim novim sistemima za navodnjavanje. Od direktora italijanske kompanije smo čuli da sistemi koji oni nude daju veliki doprinos u uštedi vode i struje, kao i u obezbeđenju samog sistema. Mislim da je to veoma interesantno za poljoprivrednike. Svakako je cilj da možda sutra ove zalivne sisteme proizvodimo i u Zrenjaninu. Da se odavde distribuiraju za celu Srbiju, a zainteresovani samo i za sve ostale vidove saradnje sa italijanskim firmama. Ovi sistemi se ugrađuju u projektu sa kompanijom Ferero, u njihovim zasadima lešnika“, kaže Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika.

Duško Radišić

„Svi proizvođači sistema za navodnjavanje su dobrodošli. Na našim proizvođačima je da izaberu ono što im najviše odgovara. Što je najpovoljnije, što daje nabolji efekat. Mi se hvalimo da smo jendo od najgušćih rečnih čvorišta na Balkanu, a, na žalost, samo 3 posto teritorije Banata se navodnjava. Cilj nam je da ove površine u značajnoj meri povećamo. To pokušavamo da postignemo kroz konkurse koji se raspisuju na nivou države, pokrajine i grada Zrenjanina. Takođe, cilj nam je i da obezbedimo sisteme za navodnjavanje od krađe, vandalizama, da proizvodnja bude što intenzivnija. I u narednom budžetu ćemo planirati sredstva za to, kao i prethodnih godina. I sada je u toku novi pokrajinski konkurs za sisteme za navodnjavanje, a grad će uvek biti tu da podrži proizvođače“, dodaje naš sagovornik.

Problem što se više ne navodnjava su usitnjene parcele

Ratari upozoravaju da je problem što se njive u Banatu više ne zalivaju to što su njihova imanja jako usitnjena.

„Na mojim parcelama nemam sisteme za navodnjavanje, zato što ja imam parcele na 25 mesta. Taj sistem bi se puno selio, trebalo bi mi puno bunara, tako da je to totalno tehnički neizvodljivo. Komasacijom bi eventualno neke parcele mogle da se ukrupne, tako da bi na nekim moglo da se uvede navodnjavanje. Pod uslovom da to bude blizu kanala ili reke. Kapacitet samih buanra je da su oni dovoljni za povrtarstvo. Za ratarstvo je nemoguće navodnjavanje iz bunara. Skoro svi privatni proizvođači imaju te probleme sa rascepkanim parcelama. Problem bi se donekle rešio ukrupnjavanjem. Ali, ne mogu parcele 100 posto da budu na jednom mestu. To nije ni dobro, ako dođe do nevremena, recimo grada, onda bi sve bilo uništeno. Bolje je da se ima više parcela, ali da nisu jako sitne“, kaže Miroslav Vukov, poljoprivrednk iz Zrenjanina.

Miroslav Vukov

„Mene više interesuje odvodnjavanje. Postoje godine kada je visok nivo podzemnih voda, pa nas i to ugrožava. Bilo bi dobro da nešto i u vezi toga čujemo. Kada je reč o navodnjavanju možda ćemo čuti nešto novo vezano i za tehnlogiju gajenja, pa bismo možda i to mogli da pokušamo da primenimo u proizvodnji kukuruza, repe, suncokreta. Prinosi jesenjih useva će zbog suše ove godine definitivno biti smanjeni. Kod suncokreta možda nekih 10-20 posto, a kod kukuruza u proseku 50 posto. Isto tako je i kod šećerne repe“, dodaje naš sagovornik.

Proizvođadači još prave računicu da li je zalivanje u ratarstvu isplativo

Savremena tehnologija gajenja voća i povrća nezamisliva je bez sistema za navodnjavanje. U ratarstvu se, međutim, još kalkuliše da li je uvođenje ovog sistema isplativo i ekonomski opravdano.

„Ja nemam sisteme za navodnjavanje, jer se pretežno bavim ratarstvom. Mislim da je tu ekonomska opravdanost pod znakom pitanja. Da li se isplati navodnjavanje u ratarstvu? Što se tiče navodnjavanja u voćarstvu i povrtarstvu tu postoji definitivno ekonomska opravdanost. Ipak, ja sam došao da čujem o tim sistemima za navodnjavanje, jer ove klimatske promene nas teraju da razmišljamo o tom pitanju. Osim toga planiram da podignem možda i neki zasad voća, a to je nezamislivo bez navodnjavanja“, kaže Negoslav Padejski, poljoprivrednik iz Perleza.

Negoslav Padejski

„Kulture koje su na njivama su pod znakom pitanja. Šta će sa njima biti do kraja. Naviše je problema sa kukuruzom. On baš ima problema zbog suše. U Perlezu kiša nije pala poslednja dva meseca. Na nekim njivama prinosa neće biti uopšte. Koliko će prinosi biti manji zavisi od roka setve i FAO grupe zrenja. Recimo kod FAO grupe 600 uopšte nema klipa na kukuruzu. Pričao sam sa prijateljem iz Mihajlova juče, kaže da su oni videli da roda neće biti, pa su pokosili kukuruz za silažu. Radili su kombajnom i tu su videli da klip uopšte ne ulazi u kombajn. Kukuruzi iz ranijih rokova setve su još i uspeli nekako da naprave neko zrno. Pitanje je koliko će i ovo što se oplodilo uspeti da iznese neki prinos. Kada je reč o suncokretu vidi se da i on trpi posledice suše“, dodaje naš sagovornik.

Srbija se sa ekstremnom sušom suočila i pre 5 godina. Te 2012. mnogi proizvođači ostali su bez prinosa, a štete su bile milionske. Čini se da promena klime sve više uzima danak. Na proizvođačima je da pronađu način kako da se sa tim izbore.

  • Divider

  • Divider
  • Pansion za pse Tina
  • ocna ordinacija
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh