I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Bez ozbiljne podrške države nema razvoja govedarstva

U poslednjih četvrt veka broj goveda u Srbiji smanjen je za više od 20 posto. Zbog nepovoljnih uslova na tržištu mnogi stočari su odustajali od ove proizvodnje. O tome svedoče napuštene i prazne štale širom zemlje. Od velikog izvoznika bebi bifa, koje je većinom odlazilo na američko tržište, Srbija je postala uvoznik mesa. A kvotu od oko 8000 tona za izvoz ovog mesa u Evropsku uniju odavno nismo u mogućnosti da ispunimo. Osim mesa, uvozi se i mleko. Država već nekoliko godina najavljuje programe za podršku razvoja stočarstva. Proizvođači to pozdravljaju i upozoravaju da bez ozbiljnih podsticaja, o razvoju govedarstva ne može da se govori.

U Srbiji trenutno ima oko 920.000 goveda, što je u odnosu na 2000. godinu manje za 300.000. Ako bismo išli još malo dalje u prošlost videli bismo da je broj grla stoke u odnosu na 1990. godinu smanjen drastično. Nepovoljna situacija na tržištu, niske cene žive vage i mleka, nekontrolisani uvoz mesa i mleka doveli su do toga da mnogi proizvođači odustanu od govedarstva. Oni najuporniji bore se za opstanak na tržištu.

„Stanje u stočarstvu je takvo da se odgajivači i proizvođači prebiraju maltene na prste. Jedini način da se opstane u proizvodnji jeste da se povećava broj grla goveda i količina mleka koja se proizvodi, bez obzira na cenu. Mora da se prati proizvodnja litraže koja je na zapadu. Da se ostvari bar 50 posto te količine, inače nema opstanka. Ako se dnevno ne ostvari proizvodnja od minimum 100 litara mleka, onda se uzgojem krava ne treba ni baviti“, kaže Dragan Milojević, stočar iz Svrljiga.

Dragan Milojević

Stočarstvo je u centralnoj Srbiji uglavnom porodični posao

„Ja imam 19 grla. Mesečno dobijam 4 tone mleka. Ne planiram proširenje proizvodnje, jer je ovo moj pun kapacitet. U centralnoj Srbiji je to malo specifično jer su posedi usitnjeni, a manjka nam i radne snage. Uglavnom se to svodi na porodični biznis. Cena mleka je 33,5 dinara plus premija. Za sada imamo dobru saradnju sa mlekarom, redovno nas isplaćuju. Kako će kasnije biti – videćemo“, dodaje naš sagovornik.

„U Vojvodini je cilj da se preko goveda dođe do državne zemlje“

Za razliku od ovog stočara, Peter Čorba iz Mužlje planira da poveća broj goveda.

„Planiram da proširim proizvodnju. Trenutno imam 34 grla, od kojih su 18 krave muzare. Reč je o zatvorenoj proizvodnji. Moram da kažem da je govedarstvo u katastrofalnom stanju ako govorimo o Vojvodini. Ovde se više gleda da se preko krava dođe do državne zemlje. Nema tu da se goveda i krave gaje iz ljubavi kao što je to, na primer, u centralnoj Srbiji. Moj štalski prosek je 8500 litara mleka. To je prosek za 305 dana u godini. Kada budem stigao do 9000 litara biću zadovoljan“, kaže Peter Čorba, stočar iz Mužlje.

Peter Čorba

Da bi se stočarstvo razvijalo, potrebna je ozbiljna podrška države.

„Videćemo da li će mere ministarstva dati neke efekte kada je reč o oporavku stočarstva. Za sada još  ništa ne možemo da kažemo“, dodaje Čorba.

„Priča se da će država da podstakne stočarstvo. Ja mislim da treba da se povećaju davanja po grlu. Znam da se druge subvencije smanjuju i ukidaju, ali govedarstvo i mlekarsrtvo moraju da budu osnovica jedne zemlje. Posebno mora da se vodi račina o genetskom materijaliu. Genetika se stiče godinama. Minimum mora da prođe 10 do 15 godina da bi se stvorio dobar genetski potencijal“, kaže Milojević.

Junice iz uvoza za poboljšanje genetike

Nekoliko godina unazad pojedine lokalne samouprave sprovode projekat nabavke visokokvalitetnih junica iz inostranstva. I proizvođači goveda i junice uglavnom nabavljaju iz uvoza.

„Junice uvozimo već 13 godina. Zastupnici smo jedne firme iz Austrije. Uz to, uvozimo i seme bikova. Kada se junica uveze da se dobro i osemeni, da se nastavi reprodukcija dobre genetike. Radi se u skladu sa propisima pravilnika Uprave za veterinu“, kaže Snežana Vrbajac iz Beograda.

Snežana Vrbajac

„Kod junica koje uvozimo genetika se prati unazad tri kolena. Visok genetski poitencijal daju kada je reč o dugovečnosti krave. Ide se do šestog teljenja, ide se na konstituciju, čvrste su na nogama. Njijhova tela se brzo tove, dobro napreduju. Velike su težine. U slučaju da dođe do povrede kad se daje na prinudno klanje opet dajete kravu od 500-600 kilograma“, dodaje naša sagovornica.

Za jednu junicu iz uvoza potrebno je izdvojiti više od 2000 evra.

„Junica košta 2400 evra sa svim dažbinama koje prate uvoz. Od carine, prevoza, špedicije, karantina, usluge uvoza, osiguranja tokom karantina, analize zdravstvene ispravnosti. Goveda koja mi uvozimo su otpornija nego crno-bela. Na  zahtev kupaca mi uvozimo i crno beli holštajn. Kada država podstiče stočarstvo mi to odmah osetimo, jer raste zainteresovanost da se prošire zapati. Onaj ko ima 2-3 krave poveća broj minimum na 5. Ko ima 50 želi da uzme još 50. Stalno se radi na tome da se stočarstvo oživi, da imamo meso za izvoz i mleko, sir“, objašnjava Vrbajac.

Kada je reč o podsticajima za goveda koje daje država, stočari mogu da računaju na povraćaj 65 posto uloženog novca za nabavku junice. Za svako prvo tele namenjeno je 25.000 dinara. Tu je i regres od 7 dinara po litru proizvedenog mleka.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh