I love Zrenjanin

  • Hotel Vojvodina
  • 3D gradjevinska kuca
  • Sveti Jovan
Poljoprivreda

DPP Branko Gleđa: Njive posejane, ne zna se ko će skidati useve

Nekadašnja zadruga, a sadašnje društveno preduzeće Branko Gleđa iz Banatskog Višnjićeva više od decenije pokušava da promeni svoj status. I da se ponovo registruje kao zadruga. Sedam vlada još nije donelo odluku o ovom zahtevu. Zaposleni su predložili reorganizaciju. Država je tražila uvođenje stečaja. Apelacioni sud u Beogradu je taj zahtev krajem prošle godine odbio. Obrazloženje je bilo da nema uslova za otvaranje stečaja u firmi koja posluje pozitivno. Sada se čeka oluka Vrhovnog apelacionog suda. Kako se sudbina ove firme i dalje ne zna, zaposleni su ovog proleća, ipak, posejali 270 hektara koji su vlasništvo Branka Gleđe. Ko će, međutim, skidati useve sa tih parcela i dalje je nepoznanica.

Jesenas je sve izgledalo da DPP Branko Gleđa iz Banatskog Višnjićeva, ove sezone prvi put neće obrađivati svoje parcele. Čekala se odluka o tome da li će se na predlog države u ovo preduzeće uvesti stečaj.

„Razgovarao sam tada sa privremenin stečajnim upravnikom i sa stečajnim sudijom. Svi su mi rekli u jesenjem periodu da treba sačekati sudsku odluku. Jer ukoliko se uvede stečaj, neko drugi bi se za sve pitao i sve bi bilo drugačije organizovano. To se nije dogodilo“, počinje priču Vojin Trkulja, direktor i ovlašćeno lice DPP Branko Gleđa.

Na njivama firme Branko Gleđa, ipak, posejani soja, suncokret i kukuruz

Nakon što je decembra prošle godine stigla odluka Apelacionog suda iz Beograda da nema uslova za otvaranje stečaja u firmi Branko Gleđa, odlučeno je da njive ovog preduzeća, ipak, neće ostati neobrađene.

„Tada su počeli veliki mrazevi. Njive su bile zaleđene i nije se mogla uraditi osnovna obrada. Dakle, naše njive nisu bile ni uzorane, niti je posejana pšenica, jer se nije znalo šta će sa nama biti. Kada su se februara stvorili uslovi da zemljište može da se obrađuje, angažovao sam petoricu ljudi ugovorom o delu i na određeno vreme, direktno u proizvodnji da se zemljište uradi. Zasukali smo rukave i svih 270 hektara, koliko obradivog zemljišta posedujemo, koliko vt.lnhgsmo uzorali, izvršili dobru predsetvenu pripremu, zatvorili brazdu pre suše. Setvu smo počeli krajem marta. Prvo je posejana soja, zatim suncokret i na kraju kukuruz. Na vreme smo odradili i zaštitu protiv korova“, objašnjava naš sagovornik.

„Dobavljač iz sela pristao da rizikuje sa nama“

Veliki problem bio je obezbediti seme, đubrivo, naftu i sva zaštitna sredstva.

„Niko od poslovnih partnera, od dobavljača, ne želi poslovne kontakte sa nama. Sudbina firme je neizvesna i neizvesno je kako će oni naplatiti svoja potraživanja. Napravili smo ugovore, dogovore, papire sa d.o.o. „Protein“ iz Torka koja ima otkupno mesto u Banatskom Višnjićevu pored naše firme. Sa njima smo i prošle godine uradili korektno sve poslove. I sada je vlasnik prihvatio da radi sa nama, pa makar to bilo i sa rizikom. Ali, napravili smo ugovore kakve smo mogli jer hipoteke i garancije ne možemo da dajemo jer je sve društvena svojina. Usevi su počeli da niču“, kaže Trkulja.

Zna se ko je posejao njive, ali ne i ko će skidati useve

Zna se ko je posejao useve na njivama firme Branko Gleđa, ali ko će ih skidati to se još ne zna.

„I dalje čekamo kakva će biti sudbina preduzeća. Početkom aprila dobili smo dopis iz Ministarstva privrede da je Vlada imenovala predstavnika društvenog kapitala u DPP Branko Gleđa. Jer je ovde sva imovina društvena svojina. Predstavnik je Svetozar Marković iz Zrenjanina. On je bio u firmi, sagledao je stanje, video čime firma raspolaže, čime se bavi i u kakvim uslovima radi. Naše osnovno pitanje je bilo: „Šta Ministarstvo privrede namerava dalje sa nama? Kuda će sve to da ide?“ Njihov odgovor je da se razmišlja o promeni pravne forme, da DP pređe u d.o.o. Po tome, država će biti 100 posto vlasnik, kao jednodomno društvo. Nama je to bilo malo čudno jer se država povlači iz svih oblika upravljanja kao i vlasništva. Druga mogućnost koju je predstavnik društvenog kapitala predočio jeste da se ide u proces likvidacije. Tako što bi se pravno lice likvidiralo, a imovina prodala“, objašnjava naš sagovornik.

I dalje nije jasno zašto se ne razmišlja o promeni pravne forme Branka Gleđe

Iz firme Branko Gleđa po ko zna koji put su postavili pitanje „zašto se ne razmišlja o promeni pravne forme“. Tačnije o tome da Branko Gleđa ponovo bude zemljoradnička zadruga, što je i bila kada je pre više decenija osnovana. A što zaposleni traže već 12 godina.

„Predstavnik društvenog kapitala, kojeg je imenovala Vlada mi je rekao da iz resornog ministarstva nema takvog predloga. Ja sam mu dostavio kompletnu dokumentaciju od 2005. do danas. Kako smo se borili za status zadruge. I danas tvrdim da vlada može da da saglasnost na promenu pravne forme. Mi ne tražimo imovinu. Tražimo da DP bude ZZ, kao što je nakad bilo. A imovinu će dokazivati kroz Zakon o zadrugama. Mi se toga ne plašimo jer imamo sve kupoprodajne ugovore da je ZZ Branko Gleđa kupila naše celokupno poljoprivredno zemljište“, kaže Trkulja.

„Pitao sam zastupnika kapitala i zašto se na kraju ne ide u klasičnu privatizaciju. Zakon o privatizaciji kaže da je predmet privatizacije društvena svojina. U tom slučaju 70 posto imovine se prodaje, a 30 posto pripada zaposlenima, bivšim zaposlenima i svima onima koji imaju ostvaren radni staž. Ako je realna vrednost naše firme oko 300 miliona dinara, 30 posto od toga je 90 miliona. To je ogromno bogatstvo ne samo za jedno selo, već za celu opštinu Žitište. Ako se desi da ovo bude d.o.o. država će biti vlasnik pa će kao privredni subjekat dati na upravljanje opštini Žitište. Sve ove podatke dobio sam u usmenom razgovoru. Ništa za sada nije na papiru“, dodaje naš sagovornik.

„Nama nije potrebna pomoć države u novcu, već da ostanemo da živimo i da radimo“

Već duže vreme direktor i ovlašćeno lice Branka Gleđe pokušava da dođe do najviših državnih funkcionera, kako bi im predočio problem sa kojim se godinama suočavaju.

„Stalno tražimo sastanak sa premijerom Aleksandrom Vučićem, jer smo mišljenja da on ne zna za ovakvu situaciju. On stalno govori da će pomoći svima u radu i poslovanju, da se sačuvaju radni kolektivi i da se ožive radna mesta, da se poveća društveni proizvod. I mi tu priču pozdravljamo. Ali, kada je naš slučaj u pitanju od toga nema ničega. A mi želimo da radimo i da živimo od našeg rada. Poslao sam e-mail ministru Krkobabiću koji je zadužen za razvoj sela. Koji se, kako kaže, zalaže da se stare zadruge revitalizuju, da se nove osnivaju i da se svima pomogne u radu. Čak se daju i bespovratna novčana sredstva. Nama pomoć nije potrebna u novcu, niti u organizaciji, nama treba pomoć da promenimo pravnu formu da ostanemo da živimo i da radimo“, navodi Vojin Trkulja, direktor i ovlašćeno lice DPP Branko Gleđa.

Podsetimo, zemljoradnička zadruga Branko Gleđa osnovana je pre nešto više od sedam decenija u Banatskom Višnjićevu. Osamdesetih godina prošlog veka prelazi u organizaciju udruženog rada Begej Žitište, da bi 1976. godine ušla u sastav Kombinata Servo Mihalj Zrenjanin. To je bila politika tadašnjeg vremena i drugog izbora nije bilo. Jedini izbor pružio se po raspadu kombinata 1989. godine. Tada su se jedni transformisali u zadruge, a drugi u preduzeća. Na žalost, odlučeno je da Branko Gleđa postane društveno preduzeće. Čini se da tadašnja odluka, sada stvara probleme koji su skoro pa nerešivi.

  • Divider
  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh