I love Zrenjanin

  • aviv park
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Marketing Zrenjanin

Poklon kaciga za motor za svakog kandidata koji položi za neku od A kategorija

Vozačka Akademija je rešila da obraduje sve buduće vozače, koji polože za motor ili motocikl.

Vozačka Akademija širi svest mladih o saobraćaju kroz kontinuirana predavanja po srednjim školama u Srednjobanatskom okrugu, a u tom smislu je zajedno sa firmom „Moto Dane“ pokrenula akciju da svaki kandidat, koji položi za A kategoriju, dobije na poklon kacigu za motor.

– Akcija će trajati od aprila do septembra. Želimo na taj način da mladima podignemo svest o bezbednoj vožnji motora. Dvotočkaši su sve dostupniji i svake godine sve više mladih položi za A kategoriju. Na žalost, sve više je i nesreća, u kojima učestvuju motociklisti. Mladi su željni dokazivanja, voze brže nego što bi trebalo, a teže povrede se dešavaju kada ne nose zaštitnu opremu – rekao je vlasnik i instruktor vozačke Akademije, Gradimir Radišić.

UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA U KOJIMA SU UČESTVOVALI MOTOCIKLISTI

Popularno nazvan „Hurtov izveštaj“ je u stvari studija punog naziva „Motorcycle Accident Cause Factors and Identification of Countermeasures” ili prevedeno na na srpski “Uzroci saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali motoristi i identifikacija protivmera” – Studija je izdata 1981. godine i tada je američkoj javnosti podigla nivo svesti o uzrocima saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali i vozači motocikala ciljajući jednu konkretnu stvar – nedosatak dobre obuke novih i starih vozača.

HURTOV IZVEŠTAJ

Ovo su najzanimljivije tačke Dr Hurtovog izveštaja:

1. 75% saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju i motocikli uključuje i drugo vozilo, uglavnom putnički automobil.

2. 25% ostalih nesreća je svodi na koliziju motocikla sa nekim fiksnim objektom ili dijelom infrastrukture puta.
3. Tek 3% saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju motociklisti su uzrok kvara motocikla, i u taj procenat najviše ulaze gumi defekti odnosno pucanje gume u vožnji.
4. U saobraćajnim nesrećama sa jednim učesnikom, greška motocikliste je prisutna u 67% kao odlučujući factor sa tipičnom greškom prejakog kočenja ili loše procene brzine u krivinama i time izletanjima iz putanje.
5. Loš put je uzrok 2% nesreća, a životinje na putu imaju 1% udela u nesrećama.
6. U 67% nesreća sa više učesnika, motociklisti je oduzeto pravo prvenstva.
7. Problem prepoznavanja motoriste na putu je veoma kritičan faktor. Nesreća je ocigledna jer vozaci ne primete motociklistu ili ga primete prekasno da bi mogli da spreče nesreću.
8. Namerno izazivanje saobraćajne nesreće da bi se oborio motociklista je izuzetno retka, ali ne najčešći slučaj kada motociklista drži levu stranu i biva oboren od strane vozača koji ne vidi motociklistu i naglo skreće ulevo.
10. Raskrsnice su mesto gde se najčešće dešavaju nesreće, vozači (uključujući i motoriste) često jedni drugima oduzimaju pravo prvenstva i ne poštuju saobraćajnu signalizaciju.
11. Vremenske prilike ne utiču na 98% saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju motociklisti.
12. Najviše saobraćanih nesreća u koima učestvuju motociklisti se dešava na kratkim relacijama, do prodavnice, drugara, djevojke i vrlo često su blizu lokacije odakle se kreće.
13. U 50% slučajeva saobraćajnih nesreća motociklista je „nevidljiv“ za učesnike u saobraćaju zbog nekog objekta ili vozila koje ga „krije“.
14. Svesnost da je motociklista u saobraćaju je veoma bitan faktor u prevenciji nesreća. Na taj faktor se utiče stalno uključenim svijetlima danju u gradu ili još bolje fluoriscentnim prslucima noću.
15. U 62% saobraćajnih nesreća nakon kolizije je došlo do prolivanja goriva iz motocikla.
16. Prosečna brzina pri kolizijama je 50kmh, a samo u 1 slučaju od 1000 brzina je 150kmh. (Ovo je diskutabilno jer je 2010 umnogome različita od 1981 po broju vozila koja mogu da idu brže od statistike)
17. Tipična saobraćajna nesreća u kojoj je učestvovao motociklista se desila u 45 stepeni vidnog polja motocikliste bez detalja u perifernom vidu.
18. Prepoznavanje motocikliste je najvažnija stvar za izbegavanje frontalnih udara na motor i vozača.
20. Kritične godine su od 16 do 24 i te godine su najprisutnije u statistikama saobraćajnih nezgoda gde su učestvovali motociklisti. Motociklisti od 30 do 50 godina nisu krizna grupa. 96% motociklista u nesrećama su muškarci.
25. Većina motociklista učesnika saobraćajnih nesreća ima manje od 3 godine iskustva u vožnji i vozi motor koji su kupili pre manje d 5 mjeseci. Kros motori su maltene neprisutni u statistikama saobraćajnih nesreća.
26. Gubitak pažnje kod vozača motocikla je presudni faktor u saobraćajnim nesrećama.
27. Skoro pola sabraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom kao faktor ima alkohol kod nekog od učesnika nesreće.
28. Motociklisti pokazuju velike probleme u izbjegavanju objekata prilikom nesreća, countersteering se ne koristi a najčešće se dešavaju prejaka kočenja ili zanošenja.
29. Tipična saobraćajna nesreća ostavlja 2 sekunde motociklisti da reaguje i izbegne nesreću.
30. Retko se dešavaju nesreće gde je kriv motociklista koji vozi saputnika.
31. Čuvajte se vozača koji imaju preko 65 godina.
33. Boja motora nije presudni faktor kod saobraćajnih nesreća jer je glavna površina koja ima uticaj frontalni deo gde se nalazi najmanje boje.
34. Motori sa velikim vizirima i dodatnim osvetljenjem su manje prisutni u saobraćajnim nesrećama, ovo povezujemo sa iskusnijim vozačima, koji prilagođavaju vozila svojim potrebama.
35. Modifikacije motora u trkačke varijante su prisutnije u saobraćajnim nesrećama od ostalih motora.
36. U 98% saobraćajnih nesreća gdje učestvuje, motociklista je povrijeđen. U 45% slučajeva, povrede ne spadaju u „lake“.
38. Većina povreda je na rukama i nogama, posebno zglobovima.
39. Kreš barovi ne smanjuju rizik od povreda.
40. Upotreba čizama, jakni i rukavica smanjuje rizik od lakših povreda.
41. U 13% nesreća vozaču stradaju muda ili prepone.
42. Težina povrede raste brzinom kretanja, veličinom motocikla i količinom popijenog alkohola.
43. U 73% vozač motocikla nije imao zaštitu očiju te se uticaj vjetra i smanjena vidljivost smatra odlučujućim faktorom u tim situacijama.
44. Smatra se da oko 50% motociklista nosi kacigu ali dve trećine nesreća se dešava motociklistima bez nje.
45. Kacigu najčešće ne nose neiskusni, neobučeni, mladi vozači ili vozači na kratkim relacijama i po toplom vremenu.
46. Najveći broj smrtnih povreda se dešava na grudima i glavi.
47. Upotreba zaštitne kacige je bitan faktor u smanjivajnu povreda glave.
48. Ne postoji faktor ograničenog vidnog polja, zvuka ili gubitka pažnje zbog nošenja zaštitne kacige.
49. Oni koji nose kacige imaju niži nivo povreda od drugih učesnika u nesrećama.
50. Full Face kacige značajno smanjuju povrede lica.
51. Ne postoji sumnja da će kaciga povrediti vrat prilikom nesreće, a u onim slučajevima kada je došlo do povrede vrata kaciga je bila odlučujući faktor preživljavanja motocikliste.
52. 66% motociklista u saobraćajnim nesrećama ne nosi kacigu, 53% odgovara da nije mislilo da im se nesreća može desiti a 23% kaže da im je kaciga neudobna ili im je neprijatno da je nose.

KONTAKT

ZRENJANIN: Koče Kolarova 19, Mob: 065 55 15 831

SEČANJ: Vožda Karađorđa 74, Mob: 069 615 831

BANATSKO KARAĐORĐEVO: U zgradi Mesne zajednice

facebook stranica

internet stranica

E-mail: obuka@vozacka.rs

  • Divider

  • Divider
  • ocna ordinacija
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh