“ VELIKI DOBROĆUDNI DŽIN”, Roalda Dala, u režiji Dragoslava Todorovića Lutkarska scena Narodnog pozorišta “ Toša Jovanović” Deca  Zrenjanina, zapravo njihovi skoro slučajni predstavnici, i roditelji te dece,  pozorišno i obrazovno odgovorni, imali su priliku da premijerno vide  priču o  velikom dobroćudnom džinu, koja ih je provela kroz svet ranih strahova, crnohumornog  smeha i vratila u dobrotu bajkovitog… Zahtevnog je u ovom izvođenju bilo dosta. Prvo je to nametnuo pisac, Roald Dal, Norvežanin u engleskom ruhu. U anglosaksonskom svetu i literatura za decu jeste surovija i direktnija nego što smo mi navikli. Otuda se i džinovi zovu Krvosrk, Decožvak i Mesogriz.  Jednostavno, Roald Dal smatra da decu valja izložiti realnosti, i da će im humor i poigravanje  sa iskonskim strahovima biti dovoljni da se sami izbore sa surovostima koji stanuju i u bajkama. Takva percepcija umetnosti i vaspitanja jeste drugi izazov ovog komada. Jer, jedan od uslova opstanka dečijeg pozorišta, u uslovima medijske pomame, leži u njegovoj spremnosti da  prihvati drastičnu transformaciju  dečije percepcije. Jer ta ista deca prebrzo postanu nedovršeni ljudi. Dragoslavu Todoroviću, reditelju ove igre za decu, ali i za njihove roditelje, pozorište “ Toša Jovanović”, zapravo njegova scena za decu, znatno je olakšalo posao. Naime, prethodne dve premijere, “ Crvenkapa” , a pogotovo “ Ružno pače “ istančanim balansom pozorišnog i vaspitnog, uspešno je trasiralo put za igrokaze koji zahtevaju emotivno-misaoni napon. Tako da se ova predstava o džinu koji je “vegetarijanac”, sa obličjem netipične bajke,  odlično uklapa u ovaj repertoarski iskorak, koji ovo pozorište svakako uvodi u red onih koja pokazuju sposobnost socijalno-psihološke odgovornosti prema najmlađima. Zato je  “Veliki dobroćudni džin” je, pre svega, potrebna priča o neobičnom prijateljstvu, koja sadrži i višestruke poruke namenjene deci. Ona govori o dečijim strahovima i načinima za njihovo preva zilaženje, o hrabrosti, snovima i rastancima. Ova predstava pomaže sigurnijem odrastanju. Ide u susret onome što crtani filmovi ne mogi i ne žele – komunikaciji i odgovornosti. Sa druge strane, u čisto pozorišnom smislu, Todorovićeva postavka, pomalo kompilacija lutkarskih tehnika, živog izvođenja i tehnoloških izleta, dečijem ukusu nudi zanimljiv i nekonvencionalan pozorišni izraz. Predstava kombinuje živu glumu i lutkarsku animaciju, tako da uspeva da deluje multimedijalno. Koristi se više lutkarskih tehnika kao ona sa senkama, trodimenzionalnim  lutkama i onim  plošnim, što jedino glumcima i animatorima usložnjava posao, dok publici otvara mnogoznačnost doživljaja. Takva raznovrsnost upotrebe lutkarskih veština, u kojoj su neki akteri, naročito Nataša Milišić, naprosto svoj habitus sasvim preneli u ulogu-lik, u dovoljnoj je  bila da spreči latemtnu pojavu dosade koja proizilazi iz ovog prevashodno pripovednog teksta. U predstavi se smenjuju “živi” glumci i lutke koje predstavljaju ljude, dok se, kao deo scenografije, koriste i video projekcije koje doprinose kompletnom doživljaju. I premda bi „klasični“ lutkari verovatno imali zamerke na ovakvo prožimanje tehnika i medija, Todorović je bio u pravu jer je i budućnost pozorišta za decu u nekom sinkretizmu klasičnog lutkarskog pozorišta i savremene tehnološke podrške. Predstava  “ Veliki dobroćudni džin”, tečno je realizovana. Na momente pomalo usporena ali gledljiva, i precizno artistički i pedagoški definisana. Kada je reč o akterima već sam istakao nesvakidašnju spemnost Nataše Milišić da naprosto potone u lik devojčice Sofi.  Andrija Poša joj je, “uživo” bio dobar i dostojan partner ,  dok je Tatjana Barać  nenametljivo ali precizno oživela Kraljicu. Likovni radovi, scenografija i kostimi, Jelene Milić Zlatković -  dobro uklopljeni u  humorno-poetični stil predstave. Ovo izvođenje predstave za decu je iziskivalo napor od najmlađih jer je crni humor na početku bio mali šok. Roditeljima će pak pomoći da smelije otvore neke teme sa svojom decom, dok pozorištu može da posluži kao podsticaj da nastavi sa angažovanim i nekovencionalnim pristupom dečijoj publici. Zoran Slavić, književnik i publicista Foto : Narodno pozorište “Toša Jovanović”

Četvrtak, 4. 4. 20h ZLA ŽENA režija: Egon Savin

Subota, 6. 4. 10h IVICA I MARICA režija: Senka Petrović Ponedeljak, 8. 4. 20h CABARES, CABAREI Zijah Sokolović Četvrtak, 11. 4. 20h PLAVA SOBA režija: Aleksandar Božina Subota, 13. 4. 10h RUŽNO PAČE režija: Irena Tot Subota, 13. 4. 20h

KOKOŠKA režija: Bojana Lazić Četvrtak, 18. 4. 20h SLUGA DVAJU GOSPODARA režija: Boris Liješević Petak, 19. 4. 20h UKROĆENA GOROPAD režija: Kokan Mladenović Subota, 20. 4. 10h ZVEZDAN režija: Irena Tot

Subota 20. 4. 20h KUMOVI režija: Ljiljana Todorović Četvrtak, 25. 4. 20h NE MOŠ´ POBEĆ´ OD NEDELJE režija: Slađana Kilibarda Subota, 27. 4. 10h TVRDOGLAVO JAJE autorski koncept: Jovan Caran

Subota, 27. 4. 20h REALISTI režija: Slađana Kilibarda Nedelja, 28. 4. 18h MASTER CLASS Koncert finalista – Masterclass opera, vokalni trener: Marcello Bedoni

Premijera “Realista” je pre svega bila jedan društveni događaj. Što bi neki rekli – event! I da se u startu razumemo – na višem nivou od onog koje ova sredina proizvodi kao standard. Ne u kulturi, jer je zrenjaninska kultura u principu bolja nego što je zaslužujemo.

 

Mesto: pozorište „ Toša Jovanović“. Učesnici: glumci i ostali kreatori predstave „Realisti“, zatim publika, što uključuje i zvanice, kao i predstavnike medija. Žanr: na sceni, nešto osavremenjen realizam. U gledalištu: nedefinisana uzdržanost sa dosta kulturnim aplaudiranjem i cvećem!

U kuloarima je međutim vladala atmosfera u kojoj su političko-ideološke kontraverze, na izvestan način, preovlađivale nad uobičajenim premijerskim frivolnostima i finom provincijskom mrzovoljom.

Bio je to skoro zanosan melanž nove političke, gradsko-prestoničke, elite, sa uobičajenom premijernom postavkom, u čemu im je ekstrakt intelektualnog inputa prošle kulturne garniture, davao na neophodnoj oporosti i apsurdnosti. Sve u svemu: izvan umetnički deo teatarskog eventa je nagoveštavao i možda zasluživao adekvatan, izazovan i provakativan scenski doživljaj! Koji je izostao. Što ne znači da izvođenje predstave „ Realisti“, koju je napisala savremena spisateljica iz Beograda Jelena Kajgo a režirala Slađana Kilibarda, nije bilo dobro. Naprotiv. Čak, malo više i manje od toga! Ona jedino nije bila odlična, mislim na predstava. A šta je pisac hteo da kaže , dok je pisao ovaj komad – „predstava kritikuje “nakaradni materijalizam” i potrebu da se sve proda, a kod ljudi razvije želja za nepotrebnim stvarima. To je kritika sistema u kome se s gubitkom posla najčešće gubi i zdravlje i tlo pod nogama”, nameravala je da prikaže J. Kajgo. Sasvim dovoljno, čak i previše, za umereno angažovano scensko izvođenje. Tema aktuelna i kod nas. U životu više nego u pozorištu. Umetnički dovoljno izazovno, ideološki skoro u trendu jer su svetski globalizam i neoliberalizam, poželjno podložni kritici. Međutim, tema je glomazna i suviše opšta. A autorkino spuštanje radnje u domaći ambijent ostalo je bez dovoljno autentičnog, kolokvijalnog i dramatruškog utemeljenja. Zapravo, nedostajalo je u svemu ukus ličnog, pojedinačnog, prepoznatljivog. Srećom, nije bilo ni suviše ideološkog a ni politikantskog.

U prvom delu komada, Jelena Kajgo, kroz duo-dramski disput psihijatra i tipičnog predstavnika agresivne matrice neoliberalog koncepta, budućeg gubitnika, pokazuje kako u sukobu ekonomije i filozofije zapravo pobeđuje – psihijatrija.

Dosta uspešno i efektno pretočen, taj dao drame, zahvaljući pre svega Danielu Kovačeviću, koji glumačkom koncentracijom i strahovitim tempom, otvara mogućnost potencijalnoj scenskoj dramatičnosti. Ta dramatičnost se u drugom činu seli u porodični ambijent, u kome novi protagonisti neoliberalnog kapitalizma, urušavajući sebe, usput ponižavaju bivše, među kojima je i prethodni „jurišnik“ istog ekspanzivnog načina života, Predrag, koga takođe igra Daniel Kovačević, koga je nažalost autorka u ovoj particiji ostavila „bez krvi i mesa“, a glumac joj poverovao da tako treba. Srećom, u tom drugom delu, koji pak pati od nekoliko dramaturških nedovoljnosti, Edit Tot je iskoristila zanimljivo napisan lik Gordane, uspešne, prazne i tragične mlade žene, da vrlo inspirisano, temperamentno, u instant varijanti, predstavi i opravda lik latentne tragičnosti, što predstavi daje interesantnost i dramatičnost koja nadilazi opštu ideje. Dakle, dvoje glumaca, Edit Tot i Daniel Kovačević, on u prvom a ona u drugom delu, nažalost ne i zajedno, drže ovu predstavu živu i vrednu gledanja. Oni su svoj „mali odmor„ unutar velike teme i nedovoljno snažnog teksta valjano iskoristili. Rediteljka, Sjađana Kilibarda je svoje zadatke obavila precizno i čisto. Bez uzleta ali i bez padova. Jedina mana njenog scenskog rada u predstavljanju „ Realista“ je to što je imala suviše vere u inicijalni tekst. I to manje u njegovu misaonu dijagonalu, a znatno više u nedovoljno preciznu dramaturgiju. Nije smela da ne interveniše u dramaturške zablude Kajgove. Tako da se zamišljena „filmska“ režija, što nije loša ideja, na trenutke pretvara u radiodramsku. Iako je u najavi predstave dobro naslutila mogući “krležijanski” disput, Kilibarda ga nije dovoljno želela.

Mirko Pantelić, kao psihijatar Gregor, se baš zaputio da napravi zapaženu ulogu ali mu se nije dalo da se pojavi u drugom delu drame. Milan Kočalović, sasvim adekvatan liku koji tumači – usputan. Sanja Radišić, koja nas je navikla da dominira ili barem briljira, previše rezervisana da bi bila dovoljno autentična pregažena žrtva tranzicije. Scenografija Marije Jović, decentna, odgovarajuća tonu predstave. Uopštena i svedena. Kostimi, Marine Sremac – takođe u okvirima zamišljene scenske verzije. Možda se iz gore navedenog može zaključiti da mi se ova predstava baš i nije svidela. Što nije daleko od istine ali i dalje tvrdim da su „Realisti“ daleko bolji od onog što danas živimo. Zašto i kako? Zato što je sve urađeno vrlo profesionalno i kompetentno. Zato što Edit Tot i Daniel Kovačević igraju na nivou prestonice. Da su ostali glumci vrlo korektni – što je dovoljno za ocenu – “dobar +” , a možda čak i vrlo dobar. Ostalo je bonus : zato što je premijerna publika, bez obzira na motive, bila reprezentativna. Čak i to što pozorište ponovo postalo mesto gde se ideologije, politike i zaslužni pojedinci, kultivisano ne slažu. Kao na malom odmoru od neoliberalizma i tranzicije. Mali odmor u kome kultura dokazuje da još postoji.

Zoran Slavić, književnik i publicista

Na dramskoj sceni zrenjaninskog pozorišta u petak 15.marta premijerno će biti izvedena predstava “Realisti” autorke Jelene Kajgo. Režija komada poverena je rediteljki Slađani Kilibardi.

Scenografija: Marija Jevtić

Kostimografija: Marina Sremac

Izbor muzike: Slađana Kilibarda

Dizajn zvuka: Petar Bursać i Aleksandar Ćuk

Dizajn svetla: Aleksandar Brustul

Scenski pokret: Nebojša Gromilić

Lica:

GREGOR…………………………………………Mirko Pantelić

PREDRAG……………………………………Daniel Kovačević

SONJA…………………………………...Sanja Radišić Subotić

GORDANA……………………………………………….Edit Tot

RATKO…………………………………………Milan Kočalović

ČISTAČ…………………………………… ..Aleksandar Došen

DEVOJČICA………………………………………..Anja Došen

REČ REDITELJKE SLAĐANE KILIBARDE „Znaš, često tako gledam neki film i pomislim život je negde drugde. A u stvari, on može biti čak i ovde, u ovoj zemlji…“. “Realisti” su jedan lep primer Doručka na travi koji je u zemljama tranzicije ponudio novopridošli kapitalizam. A taj kapitalizam melje, otuđuje, razboljeva i oduzima ovdašnjim ljudima čovečnost, empatiju, emotivnost i ljubav. Materijalno (novac) postaje dominanta, a na pijedestal se postavlja neki iracionalni pojam uspešnosti zarad kojeg ljudi u današnjem vremenu gaze preko leševa. I onda, nekako spontano, pomislite ponovo na Krležu i njegove Glembajeve i setite se da je onaj prvi Glembaj do enormnog bogatstva došao krvlju i da je to hereditarno bogatstvo dovelo do jedne opšte propasti koja, usudila bih se reći, polako kuca i na našim vratima…   INTERVJU – JELENA KAJGO, DIREKTORKA „BITEF TEATRA” I AUTORKA KOMADA „REALISTI” Upoznajte nas sa temom i idejom vašeg komada „Realisti”. Jelena Kajgo : Komad “Realisti” je svojevrsna kritika neoliberalnog kapitalizma, i presek stanja generacije koja je rođena u socijalizmu, a sada pokušava da uhvati konce svog života u prilično surovim uslovima tranzicije. To je kritika nakaradnog materijalizma, potrebe da se što više proda, da se kod ljudi razvije potreba za nečim sasvim nepotrebnim. Kritika sistema u kome je gubitak posla najčešće i gubitak zdravlja i gubitak tla pod nogama. Jeste li gledali neku od proba, kako ste zadovoljni scenskom postavkom rediteljke Slađane Kilibarde? Kao dramaturg, da li ponekad dobijete želju da se umešate u rediteljski posao? Jelena Kajgo : Imam zaista veliko poverenje u rediteljku Slađanu Kilibardu, a njena želja je da pogledam probu onda kada se ceo proces primakne kraju. I ja sa nestrpljenjem očekujem taj trenutak. Do sada su moja dva komada postavljena na scenu u režiji Gorčina Stojanovića, i nisam imala nikada želju da se umešam i nešto menjam. U Zrenjaninu će biti praizvedba ovog vašeg komada, a na proleće – Njujork? Jelena Kajgo :  Do postavke Realista u Njujorku došlo je zahvaljujući saradnji reditelja Iana Morgana sa našom glumicom Jelenom Stupljanin, koja već sedam godina gradi glumačku karijeru u Americi. Naime, ovaj poznati njujorški reditelj je ispoljio interesovanje da upozna novu srpsku dramu. Kada je pročitao dvadesetak tekstova srpskih pisaca, odlučio je da organizuje javna čitanja mojih komada Fantomi i Realisti. Pošto su javna čitanja u prestižnoj pozorišnoj instituciji “The New Group” prošla veoma uspešno, Morgan je odlučio da komad Realisti uđe u produkciju. Tako je njegova njujorška premijera zakazana za 11. maj u pozorištu “Here Art Centre” u Sohou. Intervju : List „Zrenjanin”, Lj. Bailović

Petak, 1.3. u 20h                             J. Sterija Popović, režija: Egon Savin Dramska scena                                 ZLA ŽENA Subota, 2.3. u 10h                          Uglješa Šajtinac, režija: Irena Tot Lutkarska scena                               RUŽNO PAČE Subota, 2.3. u 20h                           Žan Klod Dano, režija: Radoslav Milenković Scena „Todor Manojlović“                    RUČNI RAD Petak, 8.3. u 20h                             Dušan Kovačević, režija: Ljiljana Todorović, Dramska scena                                 KUMOVI Subota, 9.3. u 10h                           Igor Bojović, režija: Biljana Vujović Lutkarska scena                               CRVENKAPA Nedelja, 10.3. u 20h                        GUITAR  ART FESTIVAL

PRETPREMIJERA Četvrtak, 14.3. u 20h                   Jelena Kajgo, režija: Slađana Kilibarda Dramska scena                             REALISTI  PREMIJERA Petak, 15.3. u 20h                       Jelena Kajgo, režija: Slađana Kilibarda Dramska scena                            REALISTI  Subota, 16.3. u 10 h i u 12h        Jovan Caran Scena „Todor Manojlović“              HRABRI KONJIĆ Subota, 16.3. u 20 h                   Jelena Kajgo, režija: Slađana Kilibarda Dramska scena                            REALISTI  Utorak, 19.3. u 20h                     Tena Štivičić, režija: Slađana Kilibarda Scena „Todor Manojlović“              NE MOŠ`POBEĆ’ OD NEDELJE Subota, 23.3. u 10h                    Nenad Veličković, režija: Dragoslav Todorović Lutkarska scena                          CAR BUMBAR Subota, 23.2. u 20h                    Nikolaj Koljada, režija: Bojana Lazić Dramska scena                             KOKOŠKA Nedelja, 24.3. u 20h                   Ljubomir Simović, režija: Milica Kralj Dramska scena                           ČUDO U ŠARGANU Ponedeljak, 25.3. u 20h             Karlo Goldoni,  režija: Boris Liješević Dramska scena                           SLUGA DVAJU GOSPODARA Utorak, 26.3. u 20h                     Dejvid Her, režija: Aleksandar Božina Dramska scena                           PLAVA SOBA

Sreda, 27.3. u 20h                         Aleksandar Galin, režija: Kokan Mladenović Dramska scena                               AUDICIJA Četvrtak, 28.3. u 20 h                    Malgožata Mročkovska, režija Ivan Vuković Scena „Todor Manojlović“                 JUSTINA, SESTRA MOJA… Petak, 29.3. u 20 h                         Karlo Goldoni, režija: Boris Liješević Dramska scena                               SLUGA DVAJU GOSPODARA Subota, 30.3. u 10h                       Borislav Mrkšić Lutkarska scena                             TRI PRASETA Subota, 30.3. u 20 h                     Jelena Kajgo, režija: Slađana Kilibarda Dramska scena                               REALISTI 

Izvođenjem klasičnog dečijeg formata „Ružno pače“, koji Hansu Kristijanu Andersenu duguje dugovečnost i metaforički iskorak iz sveta bajki u opštecivilizacijsku umetničku baštinu, pozorište „Toša Jovanović“ kao da započinje neku novu fazu svoje pedagoško-kulturološke, naravno i umetničke, funkcije. Jer, inscenirajući tekst Ugleše Šajtinca, na ovu klasičnu temu za decu, koji unutar ove bajke-basne, preformuliše neke od suštinskih postulata, ne dovodeći istovremeno u dvojbu njegovu nikad potrebniju tezu o pravu na različitost, zrenjaninski „lutkari“ najavljuju ne samo tematski iskorak iz stereotipnog repertoara, već ukazuju i na izmenjenu strukturu pedstava za decu, odnosno  glumačke igre.

Rekao bih, da ova predstava znači iskorak u novo vreme skoro svih radova u mehanizmu predstave za decu. Uglješa Šajtinac, novelista i dramski pisac, unutar Andersenovog klasičnog obrasca, čini tri bitna pomaka. Ideji ravnopravnosti bića, dodaje jasnije iskazanu misao da pojedinac u društvu mora imati pravo na različitost. Unutar te socio-psihološke i etičke konstante, Šajtinac se u svom tekstu zalaže i za pravo tog pojedinca da bude svestan te drugosti. Čak da se i dobro oseća u njoj. Kroz predstavu, takođe, provejava i stav da je obaveza društva da se bori protiv svakojake ksenofobije. Naglašavajući osobenosti i različitosti ostalih u životinjskom svetu ove bajke, pas, mačor i najviše hrčak, pisac aluzivno upozorava na latentne opasnosti unisone stvarnosti. Konačno, u sferi jezika, kombinacijom govornog i poetskog govora Uglješa Šajtinac pruža scenskim umetnicima prliku da razigraju svoju maštu. Rediteljka ovog izvođenja „Ružnog pačeta“, Irena Tot, hrabro je prihvatila piščev izazov. To se ogleda, pre svega u dobro izabranom tempu igre, koji dopušta ansamblu da se izmenjena optika priče tečno razvije. Takođe, Totova je ponovila svoju, već dokazanu spretnost u organizaciji i inicijaciji mikro-lutkarskih bravura, što je većem delu ansambla bilo veoma inspirativno. Njena realizacija ove predstave ima u sebi sve odlike tečnosti i preciznosti. Iz dobro tempiranog ansambla, u kome nije bilo slabog mesta, ipak izdvajam glumačko-lutkarski rad Jovana Carana, koji je imao trenutaka izuzetnog nadahnuća ali je istovremeno i ubedljivo tumačio neke od osnovnih zamisli autora teksta. On je shvatio, a rediteljka podržala, da se kroz tu epizodu, hrčka, zapravo odvija vrlo bitan proces u kome Uglješa Šajtinac dodaje Andersonu duh vremena.

Konačnom utisku izmenjene značenjske dimenzije u igranju ove klasične priče, zapravo njenom scenskom definisanju kao značajnog otklona u lutkarskom svetu, veoma je doprinela i Blagovesta Vasileva. Njene lutke, na kojima se vidi struktura i faktura, pomalo redukovane i ogoljene, stvaraju neophodan kontekst ovom novom čitanju „Ružnog pačeta“. Njeni likovni artefakti nedvosmisleno ponavljaju osnovnu dimenziju predstave – ništa nije baš onako kako na prvi pogled izgleda. Ako se potrudimo – videćemo da je svet mnogo bogatiji! Njihova izmenjena likovnost deluje kao neophodna provokacija ustaljenom lutkarskom mišljenju a unutar strukture ove dobre, korisne i potrebne predstave, predstavlja jedan od nosećih umetničkih stubova.

 Zoran Slavić, književnik i publicista

Desetogodišnjica od ubistva prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića biće obeležena u zrenjaninskom pozorišnom klubu “Zeleno zvono” 26. februara tribinom “Đinđić kao mitski heroj”, a zatim i nesvakidašnjom predstavom “Ubiti Zorana Đinđića”.

 

Na tribini za koju već sada vlada veliko interesovanje svoja viđenja o tragičnom događaju i deceniji koja je usledila izneće eminentni govornici  – Latinka Perović, Mikloš Biro, Zlatko Paković, Jovan Gvero i Željko Bodrožić. Nakon tribine koja će otpočeti u 20 časova, u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović” tačno u 22 časa, biće izvedena predstava “Ubiti Zorana Đinđića” po tekstu Rajka Đurića i Zlatka Pakovića koji se ujedno potpisuje i kao režiser. Paković i nekoliko učesnika  tribine i predstave obratili su se zrenjaninskim medijima kako bi javnost uputili na motive za obeležavanje desetogodišnjice od Đinđićevog ubistva, teške okolnosti u kojima su stvarali predstavu i sve ono što se dešavalo “iza kulisa”. On je pohvalio Studentski kulturni centar u Novom sadu koje je jedino imalo volju i hrabrost da prihvati produkcijsku ulogu u celom poduhvatu. “Ova predstava ne bi mogla da nastane ni u jednom institucionalnom pozorištu, jer pozorišta nisu zainteresovana za takve teme. Dakle, ne postoje mogućnosti, ne postoje resursi za nastanak jedne predstave koja će lučiti tu “đinđićevsku” energiju oporavka zato što je ona u direktnoj suprotnosti sa onom energijom na kojoj danas žive i parazitiraju  današnje institucije”, rekao je Paković. “Možda je ovo jedina ekipa koja je imala volju i sposobnost da izrodi nešto drugačije. Srećna je okolnost da sam sreo ekipu i dobar  tim u Studentskom kulturnom centru koji je predstavu doživeo kao sopstveni kreativni čin”. On je podsetio da je deset godina “ogromno vreme u životu svakog čoveka”. “Ako je deset godina nekakav jubilej onda je to jedan tužan i krvavi jubilej. Jubilej od onog trenutka kada je zemlja počela da se kreće unazad”, kaže režiser. Branislav Guta Grubački, čiji su Pozorišni klub “Zeleno zvono” i Pokret “Novi optimizam” domaćini ovog velikog i značajnog događaja, kaže da je ovo možda poslednji veliki projekat koji će raditi na takav način. “ Desetogodišnjica od ubistva i streljanja prvog srpskog premijera  biće najprimerenije zabeležena. Prisustvovaće značajni ljudi iz Beograda, Novog sada, Zrenajnina, učestvovaće eminentni govornici. Ovo je zaista jedan kompleksan poduhvat koji će rezultirati nečim nesvakidašnjim što Zrenjanin  do sada nije video. Mislim da je ovo možda centralni trenutak mog dvadesetdvogodišnjeg delovanja i verovatno prva i poslednja prilika da smo inicijatori izvođenja jedne predstave, a možda i poslednji veliki događaj koji će “Zeleno zvono”  i “Novi optimizam” uraditi u Zrenjaninu, makar na ovaj način”, rekao je Grubački.

Predstava je vrlo teška i zahteva brojne scenske sposobnosti, od pevanja, dramatizacije, koreografije,  a kako kaže jedan od glavnih glumaca, Igor Filipović, osnovno osećanje koje dominira jeste “izlaženje pred publiku bez kontrole, i sa puno hrabrosti”. Pored Filipovića, u predstavi “Ubiti Zorana Đinđića” igraju i Emina Elor, Jovana Stipić, Milijana Makević, Bojan Dimitrijević i Nikola Đuričko. Na konferenciji su govorili i Jovan Gvero, jedan od učesnika najavljene tribine, i Zdravko Vulin direktor Studentskog kulturnog centra Novi Sad. Predstava je do sada izvedena u Novom Sadu, Beogradu, Subotici i Novom Pazaru. Cena ulaznice iznosi 700,00 dinara, a kako kažu organizatori – vlada veliko interesovanje i vrlo je moguće da zbog toga zrenjaninsko pozorište neće imati mesta da primi sve gledaoce.

Lutkarska predstava “Ružno pače” premijerno če biti izvedena u četvrtak 14.februara u zrenjaninskom pozorištu “Toša Jovanović”. Autor predstave je Uglješa Šajtinac, a u ulozi režisera potpisuje se Irena Tot.

Predstava je inspirisana istoimenom Andersenovom bajkom i ima poučan karakter za najmlađe. Prema rečima Uglješe Šajtinca, “Ružno pače” treba da nauči decu da nije važno “iz kog su gnezda”, već da su važne vrednosti koje nose u sebi, upornost i sticanje prijatelja. Premijera je zakazana za 19 časova, a prva repriza u subotu 16. februara u 10 časova.

Zrenjaninska premijera predstave “Ubiti Zorana Đinđića” u produkciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, biće izvedena 26. februara u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović”, u 22 časa. Izvođenje predstave, pored novosadskog SKC-a, organizuju pokret Novi Optimizam i Radio-televizija Vojvodine.

“Jovana Stipić, Nikola Đuričko, Bojan Dimitrijević Pikac, Emina Elor, Igor Filipović i Miljana Makević igraju i političare i kriminalce, ruše granice pristojnosti i predstavljaju našu realnost. Kroz predstavu se na kratko pojavljuju i svedoci atentata, ali i službenici agencije za privatizaciju koji žele da kupe Aleju velikana. Publika će moći da vidi i Đurička kako gusla, a songovi su tu da ublaže reči koje bi bilo još teže izgovoriti bez muzike.

Predstava “Ubiti Zorana Đinđića” govori o 5. oktobru, periodu malo pre i posle ubistva, odnosno pripremu za ubistvo političara i period posle toga. Planiranje ubistva je uvertira u samu predstavu, kada se sreću Đinđić i Legija, a političar naglas razmišlja – da li smem da mu verujem? Srpska politička kuhinja spremila je za nas ubistvo premijera na brutalan način. Plan je da se meta uspori povredom na fudbalskoj utakmici, pokvare kamere, angažuje snajperista oštrog oka i prazne glave, jer neko mora da obavi prljav posao…” Izvođenju predstave prethodiće tribina u Pozorišnom klubu “Zeleno zvono” -  “Đinđić  kao mitski heroj – 10 godina od ubistva Dr Zorana Đinđića”, na kojoj će govoriti istoričarka Latinka Perović, profesor političke psihologije Mikloš Biro, reditelj predstave Zlatko Paković, a u ulozi moderatora biće producent SKCNS-a Jovan Gvero i urednik Kikindskih novina Željko Bodrožić. Početak tribine je u 20 časova.

Petak, 1.2. u 20 h                                       režija: Filip Markovinović Dramska scena                                           TRI UKRADENA ROMANA  Gostovanje:                                               NARODNO POZORIŠTE KIKINDA Subota, 2.2. u 10h                                     režija: Voja Soldatović Lutkarska scena                                          PATKICA ŽUTKICA Subota, 2.2. u 20 h                                     režija: Ljiljana Todorović Dramska scena                                            KUMOVI

Petak, 8.2. u 20 h                                       režija: Aleksandar Božina Dramska scena                                           PLAVA SOBA Subota, 9.2. u 10 h                                    režija: Jovan Caran  (po motivima Milana Pavlika) Scena „Todor Manojlović“                             HRABRI KONJIĆ Sreda, 13.2. u 20 h                                    režija: Slađana Kilibarda Scena „Todor Manojlović“                             NE MOŠ` POBEĆ` OD NEDELJE PREMIJERA Četvrtak,14.2. u 19 h                                 Uglješa Šajtinac,   režija: Irena Tot Lutkarska scena                                         RUŽNO PAČE

 

Petak, 15.2. u 20h                                     režija: Bojana Lazić Dramska scena                                          KOKOŠKA Subota, 16.2. u 10 h                                  režija: Irena Tot Lutkarska scena                                         RUŽNO PAČE (Prva repriza) Subota, 16.2. u 20 h                                  režija: Slađana Kilibarda Dramska scena                                          ZBOGOM, ŽOHARI! Četvrtak, 21.2. u 20 h                                 režija: Slađana Kilibarda Scena „Todor Manojlović“                             NE MOŠ` POBEĆ` OD NEDELJE Petak, 22.2. u 20 h                                     režija: Ljiljana Todorović Dramska scena                                          KUMOVI Subota, 23.2. u 10 h                                   Dramatizacija i adaptacija bajke braće Grim Lutkarska scena                                         IVICA I MARICA Subota, 23.2. u 20h                                   režija: Boris Liješević Dramska scena                                          SLUGA DVAJU GOSPODARA Utorak, 26.2. u 20h                                   adaptacija teksta i režija: Zlatko Paković Dramska scena                                          UBITI ZORANA ĐINĐIĆA    Gostovanje: SKC NOVI SAD Sreda, 27.2.u 20h                                      režija: Nikita Milivojević Dramska scena                                          ŽIVOTI DRUGIH/PISMA SEBI       Projekat studenata AU Novi Sad