I love Zrenjanin

  • Hotel Vojvodina
  • Sveti Jovan
Aktuelno

Kako je „zrenjaninski model“ pomogao u donošenju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Predstavnici Radne grupe za sprečavanje i prevenciju nasilja Grada Zrenjanina, sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu Suzana Radaković i javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu Mladen Vujin, obratili su se danas javnosti povodom nedavno usvojenog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici čija će primena početi 1. juna 2017. godine.

U donošenju ovog zakona veliku ulogu imao je takozvani „zrenjaninski model“ odnosno dugogodišnja multisektorska saradnja pre svega Policijske uprave, tužilaštva, Osnovnog i Prekršajnog suda, Centra za socijalni rad.

Radaković i Vujin sa Ljubom Travicom, zamenicom predsednika Skupštine grada

Radaković i Vujin sa Ljubom Travicom, zamenicom predsednika Skupštine grada

-Moj utisak je da su Grad Zrenjanin i sve nadležne institucije koje su uključene u rešavanje problematike nasilja u porodici, zaslužni za izradu ovog Zakona, i s pravom možemo da budemo ponosni. Sva rešenja koja postoje u ovom zakonu jesu faktički rešenja koja mi već uveliko primenjujemo. Ako znamo da od 2007. godine u našem gradu postoji multisektorska saradnja, onda je jasno koliko smo bili ispred vremena i koliko smo pravovremeno uočili postojanje problematike nasilja u porodici i potrebu za njenim rešavanjem, istakao je Vujin pre početka tumačenja odredbi zakona.

Ford

Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici definisana su dva pravca – prvi je preduzimanje svih mera u cilju sprečavanja pojave nasilja u porodici, a drugi pravac je da se, ukoliko već dođe do tog čina, obezbedi pružanje zaštite i podrške samoj žrtvi.

– Posebno treba istaći i za pohvalu je da je zakonodavac uočio da odredbe ovog zakona ne treba primenjivati samo kod krivičnog dela nasilja u porodici, već je taj spisak krivičnih dela na koje ovaj zakon treba da se primenuje daleko širi pa imamo i krivično  delo proganjanje, silovanje, obljube nad nemoćnim licima, nad detetom, obljube zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje. Što se tiče organa i ustanova koje će biti nadležne za primenu ovog zakona, tu su policija, tužilaštvo, osnovni i prekršajni sud, centar za socijalni rad, međutim pružena je mogućnost da i druga pravna lica i, posebno ističem, fizička lica i udruženja, učestvuju u pružanju pomoći žrtvama nasilja u porodici, što svima nama olakšava posao u delu podrške žrtvama, istakao je tužilac.

On je naročito naglasio ulogu specijalizovanog policijskog službenika.

-Specijalizovani policijski službenik će proći posebnu obuku i to lice je na osnovu ovog zakona dobilo posebne ingerencije koje mu dozvoljavaju da osobu za koju se sumnja da je izvršila nasilje, može da zadrži u trajanju od 8 časova, a upravo iz razloga da bi izvršio procenu rizika. Tokom zadržavanja osobe za koje se sumnja da je izvršila neki oblik nasilja, specijalizovani policajac će moći da obavi svoje službene aktivnosti, da izvrši procenu rizika i da izrekne hitnu meru. To je jako dobro jer smo time upotpunili naš manevarski prostor koji je jednim delom bio sužen u situacijama kada smo imali prijavljeno nasilje u porodici i kada je postojala dilema da li to osumnjičeno lice zadržati u trajanju od 48 časova i potom predložiti pritvor, ili smo u tim situacijama zbog bojazni da nemamo dovoljno osnova za pritvor, odustajali od istog i onda se dogovarali da postupak ide u redovnoj proceduri. U jednom broju slučajeva uvek postoji ta nedoumica da li smo dobro postupili. Na ovaj način, donošenjem ovog zakona, ta „zona“ između pritvorskog i običnog predmeta je pokrivena, i zahvaljući specijalizovanom policijskom službeniku imaćemo mogućnost da pokrijemo te slučajeve za koje nismo imali dovoljno osnova da završe kao pritvorski predmeti. Policijski službenik će moći da izrekne iseljenje iz stana lica za koje se sumnja da je izvršilo nasilje, i meru zabrane kontaktiranja i prilaska oštećenom licu, rekao je Vujin.

Pri proceni rizika specijalizovani policijski službenik naročito treba da vodi računa o tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi, da li je pretio ubistvom ili samoubistvom, poseduje li oružje, da li je mentalno bolestan ili zloupotrebljava psihoaktivne supstance, da li postoji sukob oko starateljstva nad detetom ili oko načina održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji je mogući učinilac, da li je mogućem učiniocu izrečena hitna mera ili određena mera zaštite od nasilja u porodici, da li žrtva doživljava strah i kako ona procenjuje rizik od nasilja.

nasilje-porodica

Vujin je istako da se nada da će Zrenjanin i nakon početka primene zakona, biti primer kvalitetne primene istog.

Sudija Suzana Radaković podsetila je da je nasilje u porodici najteži oblik kršenja ljudskih prava.

-Osnov za donošenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici je u jednom delu bio „zrenjaninski model“ što znači da smo mi prednjačili i da je naša praksa postala model koji će se ubuduće primenjivati na teritoriji cele države. Za donošenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici polazna osnova takođe je bila i naša Nacionalna strategija u borbi protiv nasilja u porodici i međunarodne konvencije, dokumenti koje je naša država ratifikovala i time preuzela određene obaveze iz te oblasti. Država je donošenjem ovog zakona preuzela vodeću ulogu u borbi protiv nasilnika, istakla je Radaković.

Tumačeći određene odredbe usvojenog zakona, Radaković je istakla da je veoma značajno to što je položaj žrtve konačno regulisan.

– Žrtva je dobila pravo, a institucija obavezu da bude obaveštena o tome šta je preduzeto radi njene zaštite. Zakon propisuje i besplatnu pravnu pomoć za sve žrtve nasilja u porodici. Zakon je propisao i prekršaje za lica kojima su izrečene hitne mere, pa će tako lice koje prekrši izrečenu meru biti kažnjeno kaznom zatvora do 60 dana, a propisane su i novčane kazne u iznosima od 50 do 150 hiljada dinara za sve one koji ne prijave nasilje, ne reaguju na nasilje i koji opstruiraju prijave nasilja, istakla je sudija.

Ona je dodala i da je ovim zakonom prioritet dat zaštiti ljudskih prava i zaštiti žrtava nasilja u porodici, te da je žrtva stavljena u poziciju da bude zaštićena od momenta kada prijavi nasilje do momenta kada krene postupak procesuiranja.

  • Divider
  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh