I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
Aktuelno

Zašto je Srbiji potrebna nezavisna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka?

Proizvođači mleka se često žale da im mlekare smanjuju otkupnu cenu mleka pod izgovorom da ono nije zadovoljavajućeg kvaliteta. Problem je što mleko kontrolišu prerađivači, koji ujedno i plaćaju sirovinu koju otkuplju. Godinama unazad i stručnjaci i stočari upozoravaju da je potrebno da proradi nezavisna laboratorija za kontrolu mleka.

Resorni ministar je nedavno najavio da bi to trebalo da se dogodi marta ili aprila ove godine. Brojni njegovi prethodnici su u više navrata najavljivali da će to biti u vreme njihovog mandata. Podsećanja radi, laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka je osnovana pre 13 godina, a od nabavke najsavremenije opreme za nju prošlo je više od godinu dana.

Jugoslav Tomić iz Stajićeva bavi se proizvodnjom mleka dve decenije. Do pre nekoliko meseci mleko je predavao Imleku.

PerSu marketi

“Saradnju sa Imlekom sam završio 1.9.2016. Pošto mi s cenom koju su mi plaćali proizvodnja nije bila rentabilna, ja sam smanjio količine koje sam predavao i oni su meni otkazali ugovor. Od janurara 2016. do septembra iste godine na mesečnom nivou, u zavisnosti od toga kako se povećavala količina mleka, oni su mi uskraćivali između 200 i 400 hiljada dinara. To je negde oko 2 miliona dinara za ovaj kratki period od 9 meseci. Meni fali taj novac za proizvodnju, ja moram da idem u banku da uzmem 2 miliona dinara i da dajem banci kamatu, jer mi je neko uzeo ono što mi pripada, bez objašnjenja”, kaže Jugoslav.

Jugoslav Tomić

“Tražio se način da se obori cena mleka”

Problemi su, objašnjava, počeli pre oko godinu dana.

“Da će dugogodišnja saradnja prestati osetilo se početkom prošle godine, kada je u Imlek došlo novo rukovodstvo. Oni kao da nemaju osećaja za nas proizvođače. Ponašanje sirovinske službe i Imleka je bilo nekorektno. U par navrata sam ih opominjao zbog toga. Jednostavno nije bilo dogovora i nije bilo saradnje kao nekada. Najviše se to osetilo u ceni mleka. Nemoguće je da smo radili 20 godina i da je sve bilo dobro, a da u poslednjih godinu dana hemija mleka uporno ne valja. Čas ne valja protein, čas mlečna mast, čas mikrobiologija, čas somatske ćelije. Uvek se tražio način da bi se oborila cena mleka”, dodaje naš sagovornik.

Mleko koje je isporučeno je bilo ekstra kvaliteta

Interesantno je da na svakom obračunu za isporučeno mleko piše da je ono ekstra klase.

“Meni prezentuju da mleko ne valja, a ustvari mi plaćaju ekstra klasu sa nekim cenovnikom koji niko nikada od nas nije razumeo. Razlika u ceni je bila i do 6-7 dinara po litri mleka. Tri meseca sam im govorio da s cenom koju daju nije isplativo da se radi”, kaže Jugoslav.

Uzorci mleka su nekoliko puta bili izgubljeni

U poslednja tri meseca saradnje navedeno je da mleko sadrži povećan nivo somatskih ćelija.

“Predložili su da testiramo sve krave na somatske ćelije. Ja sam pristao, kako bi se rešio problem. To se uradilo, tako što su krave podeljene u posebne bokseve. Tri dana su uzimani uzorci koji su jednostavno nestajali. Onda sam pitao tog referenta “dobro ko nosi to u laboratoriju kad uzoraka nema” On mi je odgovorio “pa ja”. Ja sam ga pitao ”jesi li ih ti izgubio”, a on mi je odgovorio “nisam”. Moje sledeće pitanje je bilo “ko ih je izgubio”, a on mi je rekao “laboratorija”. Tada sam mu rekao “pa promenite onda laboratoriju, promenite laboranta”. Ne može da se tri dana uzima uzorak mleka i da ga jednostavno nema. Očigledno se tu nešto dešavalo. Tražili su razlog da smanje cenu. Ja nisam proizvođač s 10-15 litara mleka, ja sam u to vreme proizvodio od 1300-1500 litara dnevno”, objašnjava naš sagovornik.

Potpisivanje aneksa ugovora u vreme mlečne krize u Evropi

U vreme kada je u Evropskoj uniji vladala takozvana mlečna kriza, proizvođači iz Srbije su potpisali anekse ugovora sa mlekarama.

“Krajem januara prošle godine pozvali su nas proizvođače da potpišemo neki aneks ugovora koji nikada niko od nas nije razumeo. Tadašnji direktor je pričao da je to ustaljena praksa. Da oni nama u tom trenutku daju višu cenu, a posle će nam davati nižu pošto će cena mleka u Evropi da skače. Da bi oni papirološki bili zadovoljeni. Mislim da smo tada bili prevareni i da taj aneks ugovora nije validan. To je nama nametnuto”, kaže Jugoslav.

Zbog toga ne veruje da smanjenje otkupne cene za isporučeno mleko u prvih 9 meseci prošle godine ima veze sa potpisanim aneksom.

“Ne može da bude u vezi sa aneksom, jer aneks nisam ni u jednom momentu povredio. U stvari, nikada ga nisam ni dobio potpisanog od strane mlekare. Jesam, potpisao sam ga u mlekari, ali smatram da taj aneks nema nikakve veze. To je bio način da nas zaplaše da ne odemo u drugu mlekaru. Oni su bili svesni da kada smanje cenu mleka niko od nas neće to prihvatiti, jer ne možemo da proizvodimo mleko za 30 dinara po litru. Ja ne mogu. Mogu jedan mesec svesno da idem u gubitak, više ne. Ako nekom treba da pomognem to mogu jedan mesec, a ne godinu dana”, dodaje naš sagovornik.

Sudski spor sa bivšim otkupljivačem

Epilog 20-to godišnje saradnje između ovog proizvođača i Imleka traži se na sudu.

“Sudski spor sa Imlekom vodim jer neće da mi plate mleko koje sam im isporučio u poslednja dva meseca. Navodno oni su meni tokom 9 meseci 2016. dali više para nego što je trebalo. Iz priloženog se vidi, iz obračunskih lista, da nisam dobio više novca, samo za mleko koje sam isporučio i to u ekstra klasi”, objašnjava Jugoslav.

Saradnja sa novom mlekarom je za sada dobra

Ovaj stočar danas dnevno proizvodi 2 tone mleka. Sirovo mleko predaje novoj mlekari.

“Za novog prerađivača mleka sam se opredelio iz razloga što su ljudi razumni i što se bave mlekarstvom. Mislim da će biti dobro. Ako budu radili kako smo se dogovorili i ja ću raditi isto tako. Teško je da čovek za jedan dan kaže „neću da se bavim više proizvodnjom kojom sam se bavio do sada“ i da pređe na neku drugu. Ne znam šta bih drugo radio, kad se čitava porodica opredelila da radi ovo. Mi znamo da se bavimo stočarstvom. Ne znamo da proizvodimo traktore, automobile ili nešto drugo. Znamo da proizvodimo mleko. Vide se količine koje sam predavao Imleku, to je 500-600 hiljada litara godišnje. I sad da ti neko, posle 20 godina rada, kaže da to ne znaš da radiš, to je smešno”, kaže naš sagovornik.

Plan je da se proizvodnja mleka na farmi poveća 2,5 puta

“Naš cilj je bio da dostignemo proizvodnju od 5 tona mleka dnevno. Ako bude uspešna saradnja sa ovom mlekarom i ako ne dođe do raspada stočarstva zbog ukidanja prelevmana, mi ćemo ići ka tom cilju. Ako budemo osetili nestabilnost, onda ćemo ugasiti proizvodnju. Nadam se da je neko iz državnog vrha dobro razmislio o ukidanju prelevmana i da je sam ministar o svemu tome razmislio. Mislim da će to jedino da odgovara velikim prerađivačkim kućama, nama neće sigurno”, dodaje Jugoslav.

Proizvodnja je isplativa samo ako se sirovo mleko plaća oko 30-35 evrocenti

Rentabilna cena mleka je oko 40 dinara za mleko ekstra klase.

“To je oko 30-35 evrocenti. Sa premijom od 7 dinara može da se živi. Otkupna cena u novoj mlekari je oko 40 dinara. Ja sam se tu pronašao. Menjati ih neću dok se drže dogovora”, kaže naš sagovornik.

Stočari čekaju da proradi nezavisna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka

Stočarima je svaka pomoć države dobro došla. Ipak, najviše bi im značilo da nezavisna laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka počne da radi.

“Nije cilj u tome da država nas mnogo pomaže. Jeste da nam to treba, ali država treba da natera prerađivačke kuće da kada kupe sirovinu od proizvođača, to adekvatno plate. Država treba da radi na tome da se već jednom završi ta nezavisna laboratorija i da mi možemo da kontrolišemo onog ko uzima naš uzorak sirovog mleka. A to radi mlekara koja otkupljuje i plaća mleko. Ko nju kontroliše da li je to zaista tako kako kažu? Na mojim listama piše da je mleko ekstra kvaliteta, a plaćali su mi kao da je mleko treće klase”, navodi Jugoslav.

“Uporedo sa mlekarama rade i matične službe. Jako je mali broj mlekara u kojima su se poklopili rezultati matičnih službi i onoga što je mlekara platila tj. što je prikazala. U Imleku se 20 godina nisu poklapali rezultati koje je davala matična služba i koje je davala mlekara. Drastična je bila razlika u hemiji mleka”, dodaje naš sagovornik.

Jugoslav Tomić trenutno u muži ima 86 krava, a ukupno 175 grla različite kategorije. Da bi i on, ali i ostali proizvođači povećali proizvodnju, moraju, između ostalog, da imaju poverenje u otkupljivače. Kako bi otklonili i najmanju sumnju u rezultate koje oni daju kada je reč o kvalitetu mleka, potrebno je da nezavisna laobratorija konačno počne s radom. A to se čeka već duže od decenije.

  • Divider
  • Divider
  • Daruši
Na vrh