I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Forma Ideale
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Registrovana gazdinstva će moći da prodaju svoje proizvode „s kućnog praga“

Mala registrovana poljoprivredna gazdinstva se često žale da ne mogu da plasiraju svoje proizvode. Država im ne dozvoljava da domaće vino, rakiju, sir, kobasice, slaninu prodaju „s kućnog praga“. Mnogi otkupljivači nemaju interes da organizuju otkup sirovina sa malih gazdinstava. Zbog toga je resorno ministarstvo pripremilo pravilnike koji će omogućiti da se tradicionalni proizvodi pravljeni na zanatski način prodaju na lokalnom tržištu. To će, međutim, biti moguće tek kada se usvoji novi Zakon o bezbednosti hrane.

Kada bi mala registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom vina, rakije, sira, čvaraka, kobasica svoje proizvode mogla da prodaju direktno sa imanja, bila bi i ekonomičnija i rentabilnija. Sadašnji zakoni im to ne dozvoljavaju. Zbog toga stalno moraju da pronalaze način kako da plasiraju svoju robu. Kako se to pokazalo kao veliki problem, reagovalo je resorno ministarstvo.

PerSu marketi

„Ministarstvo je pripremilo dva pravilnika koja tretiraju problematiku koju imaju mala registrovana poljoprivredna gazdinstva. Reč je o proizvodnji tradicionalnih proizvoda koji se prave na zanatski način. Želimo da omogućimo našim poljoprivrednicima da na svom gazdinstvu, uz poštovanje minimuma higijensko-tehničkih uslova, mogu da plasiraju te proizvode. Naravno, to je apsolutno u cilju očuvanja zdravlja i bezbednosti našeg stanovništva. Mala registrovana poljoprivredna gazdinstva će moći da proizvode svoje proizvode, kako one biljnog, tako i životinjskog porekla. Te proizvode će moći da ponude i plasiraju na tzv. lokalnom tržištu, s tim što se pod lokalnim tržištem podrazumeva tržište Srbije“, kaže Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Željko Radošević

Mala registrovana poljoprivredna gazdinstva moraju da budu ekonomski održiva

Jedino uz dopunsku delatnost i plasman proizvoda, više faze prerade, mala registrovana poljoprivredna gazdinstva imaju šansu da opstanu.

„Mislim da ova dva pravilnika, mogu slobodno da kažem, imaju nacionalni značaj, jer će omogućiti da mala registrovana poljoprivredna gazdinstva budu ekonomski održiva. Da motivišemo ljude da ostanu na svojim ognjištima, da nastave da se bave proizvodnjom koju već uveliko rade. A imaju problem, na primer, sa plasmanom sirovog mleka, jer mlekarski sektor nema interesa da organizuje otkup tako malih količina, posebno u onim pasivnijim delovima naše zemlje“, objašnjava naš sagovornik.

U iščekivanju novog Zakona o bezbednosti hrane

Iako su pravilnici pripremljeni, još se ne zna kada bi mogla legalno da počne prodaja tradicionalnih proizvoda „s kućnog praga“.

„Ova dva pravilnika su direktno vezana za donošenje Zakona o bezbednosti hrane. Očekujemo da ćemo vrlo brzo nakon donošenja novog Zakona o bezbednosti hrane, koji je sada u fazi prikupljanja neophodnih mišljenja, usvojiti i ova dva pravilnika. Oni će zaista pružiti priliku našim malim gazdinstvima da pronađu svoje mesto na tržištu“, kaže Radošević.

„Teško je proceniti kada će se to desiti. Očekuje se da Zakon o bezbednosti hrane uđe u proceduru, ali se u ovom momentu, ipak, ne zna kada će to zaista biti. Mi, kao ministarstvo, ne možemo da utičemo na dinamiku rada parlamenta. Ono što je do nas, mi smo uradili. Imali smo u tome i podršku drugih insitucija koje su važne za donošenje ovog značajnog pravnog akta. Očekujemo da se taj zakon donese što pre u skupštini i da onda usvojimo i ova dva pravilnika koji će nam zaista mnogo pomoći“, dodaje naš sagovornik.

Uskoro pravilnici o raspodeli podsticaja u 2017. godini

Osim što se trude da se pomognu mala registrovana poljoprivredna gazdinstva, nadležni pripremaju i ostale pravilnike.

„Ministarstvo trenutno radi na definisanju svih onih pravilnika koji se direktno tiču sprovođenja agrarne politike za 2017. U ovom trenutku se intenzivno radi na pravilnicima o podsticajima i investicijama u primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju. Sada, početkom marta, oni bi trebalo da budu operativni. Da poljoprivrednici znaju koje su to mere koje će moći da koriste ove godine. Dobili smo više sredstava ove godine u agrarnom budžetu. To će nam omogućiti da kreiramo neke nove mere i da postojeće mere podržimo sa znatno više finansijskih sredstava“, objašnjava Radošević.

Za regresiranje goriva nema novca u budžetu

Najveća zamerka ratara je to što nema regresiranog goriva.

„U ovom momentu mi nemamo finansijske mogućnosti za regresiranje goriva. Sa aspekta budžeta to je jedna od najskupljih mera. U ovom momentu mi smo se opredelili i idejna politika ministarstva jeste da kroz podršku investicijama podignemo nivo konkurentnosti naših poljoprivrednika. Sigurno je da će se mnogi složiti sa mnom da davanja po hektaru nisu dala adekvatne rezultate. Mi čak i nemamo kontrolu utroška tih sredstava“, kaže državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Podsticaji za telad koja ostaju u tovu – 5000 dinara po grlu

Registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se bave govedarstvom od ove godine mogu da računaju na podsticaje za telad. Za svako novooteljeno tele koje je namenjeno za tov subvencija je 5000 dinara.

„Želimo da svako tele stavimo u sistem obeležavanja i da ga stavimo u redovan promet. Imamo neki broj grla koja nekim ilegalnim putevima završavaju van granica naš zemlje. Mi želimo da ta grla ostanu kod nas ili u tovu ili za priplod. Moramo da znamo da ne možemo da razvijamo govedarstvo ako ne povećamo broj plotkinja ili ako ne popravimo genetiku“, objašnjava naš sagovornik.

Iako je tražnja za junećim mesom na svetskom tržištu velika, Srbija jako malo tog mesa izvozi. Podaci pokazuju da je izvoz meda veći od izvoza junetine.

„Mislim da je gotovo polovina grla, kada je govedarstvo u pitanju, do sada bilo van sistema subvencija. Zbog toga što je taj sistem prepoznavao samo umatičena grla. Činjenica je da je ovo nova mera koja će podstaći proizvođače da telad zadrže u proizvodnji kako bismo povećali tov junadi. Kvalitetno juneće meso će sigurno biti traženo u narednim decenijama. Zbog toga i naš sistem subvencionisanja treba da prilagodimo zahtevima tržišta. Da pokušamo da proizvodnju kvalitetnog junećeg mesa razvijemo u našoj zemlji. Imamo potencijale koji u ovom trenutku nisu dovoljno iskorišćeni. Ministarstvo se trudi da stvori uslove da se to kvalitetno juneće meso nađe na velikim tržištima“, kaže Željko Radošević.

Registrovana poljoprivredna gazdinstva moraju da se bore da opstanu na domaćem tržištu. Još teži zadatak pred njima je da se izbore sa konkurencijom van granica Srbije. Pogotovo ako se zna da su u razvijenim zemljama subvencije veće nego kod nas. Zbog toga je finalizacija proizvoda izuzetno važna. Da ne bismo prodavali sirovinu, već gotove proizvode. Pomoć države u tome je u ovom trenutku ključna.

  • Divider
  • Divider
  • Daruši
Na vrh