I love Zrenjanin

  • Hotel Vojvodina
  • Univer export
  • Sveti Jovan
Aktuelno

Komasacija u Botošu pri kraju

Od 2010. godine u Srbiji je započeto 18 komasacija ili ukrupnjavanja poljoprivrednih parcela. Većina je na teritoriji Vojvodine, čak 15. Do sada je u čitavoj republici završeno 12 komasacija. Od toga u Vojvodini devet, a u ostatku zemlje tri. U Srednjem Banatu komasacija se sprovodi u dve katastarske opštine na površini od 11158 hektara. Jedna od njih je i u Botošu, koja je pri kraju.

Komasacija u Botošu je počela pre skoro tri godine. Uskoro bi trebalo da bude završena. Iako se čini da je sve išlo glatko, u početku je bilo manjih problema.

I-Taxi

“U samom startu ljudi su bili u neverici i strahu. Slali smo im pozive, ali se oni nisu odazivali. Morali smo da ih zovemo 3-4 puta. Znate kako, komasacija se radi jednom u sto godina i ljudi su se plašili. Nisu imali poverenje. Kada su počeli da dolaze pred komisiju počelo je upoznavanje s faktičkim stanjem. Na karti su pokazivali gde su im sve parcele. Prvo smo morali da utvrdimo da li se sve njive koje rade stvarno vode na njihovo ime ili su nešto nasledili, kupili, a nisu preveli na sebe”, kaže Rodoljub Sujić, predsednik saveta Mesne zajednice Botoš i član Komisije za komasaciju.

Rodoljub Sujić

Strah od oporezivanja i oduzimanja imanja

Najveći strah kod poljoprivrednika je bio od dodatnog oporezivanja.

“Ako ja imam 10 hektara, došao sam, video sam i naprvio se zapisnik o onome čime ja raspolažem. Ljudi su se plašili da će to da im donese neke nove namete, poreze, što nije bilo tačno. Kad su shvatili da to nije dodatni porez, nego da se utvrđuje faktičko stanje, počeli su sve više i više da se odazivaju pozivima”, dodaje naš sagovornik.

“Jedno vreme je bilo nedoumica kod ljudi. Ljudima je neko proneo vest, da će im faliti nešto zemlje nakon komasacije tj. da će im se oduzimati deo onoga što imaju. Što kažemo – sto ljudi, sto ćudi. Nikom nije ni pedalj zemlje oduzet. Čak je i preko 100 hektara zemlje pronađeno. Neko ih je obrađivao, a da za to nije plaćao nikakvu naknadu. To je zemlja za koju neki ljudi u selu nisu ni znali da imaju”, objašnjava Branislav Lazić, koordinator za komasaciju u ime grada Zrenjanina.

Branislav Lazić

Komasacija – ukrupnjavanje parcela

Komasacija je u Botošu počela kako bi se imanja povezala i ukrupnila. U vlasništvu poljoprivrednika je 5111 parcela, a prosečna površina parcele je oko pola hektara.

“U našem ataru je jako mnogo usitnjienih parcela. Cilj komasacije je ukrupnjavanje. Kada su to ljudi shvatili, onda su počeli da prihvataju komasaciju. Mi koji smo iz sela, upućivali smo ljude u čitav posao. Ima jedan veći poljoprivrednik koji je rekao “gde ste vi bili do sada, ja vas čekam već 40 godina”. Svi veći poljoprirednici su to odmah prihvatili, jer su im parcele razbacane po ataru”, kaže Rodoljub Sujić.

Besplatna uknjižba u katastar

Nakon što je utvrđeno ko šta tačno obrađuje, krenulo se u rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Komasacija je omogućila poljoprivrednicima da uštede novac za uknjižbu.

“Predsednik Komisije za komasaciju je sudija i sve to što je godinama u nazad rađeno, što je kupljeno i nasleđeno, a nije bilo prevedeno na vlasnika to se u postupku komasacije odradilo. Besplatno. To će biti na kraju uvedno u katastar, ponavljam potpuno besplatno. A znate kakav je sad proces da se nešto uknjiži. Morate da idete kod notara i se sve plaća. Čuo sam da se za jedan hektar plaća 7000 dinara. A ovde je bilo mnogo hektara i to je sve urađeno bez dinara”, dodaje naš sagovornik.

Poljoprivrednici birali gde da im se ukrupne parcele

Kada su sve formalnosti završene, poljoprivrednici su mogli da izraze svoje želje tj. da kažu gde bi voleli da im se parcele ukrupne.

“Po pravilnicima koji postoje o komasaciji najvažnije je da vlasnik zemlje ne može da dobije zemlju dalje nego što je obrađivao i to ne može da bude na više parcela nego što je imao. Naprotiv. Može da dobije samo bliže selu i da to bude što manji broj parcela. To je sigurno ispoštovano”, kaže Rodoljub.

“Problem je malo sa onima koji su dobili zemlju i ne žive u selu. Njive daju u zakup i žele da zadrže u vlasništvu baš tu parcelu koju su nasledili. Uvek se pitalo “da li želite da parcela ostane tu ili da bude približno tu”. Zbog uklapanja i pravljenja novih tabli. Ako on baš želi da zadrži svoju parcelu onda je trebalo pronaći rešenje kako da se uklope te nove parcele. To je razmak 5-10 metara levo, desno. Nije to ne znam koliko dalje iz te table, da bi se sve uklopilo. Tu mogu da budu primedbe”, dodaje naš sagovornik.

Komasacija mora uskoro da se završi

Rok za završetak komasacije je tri godine, što znači da bi uskoro poljoprivrednici trebalo da postanu vlasnici krupnijih parcela.

“Komasacija u Botošu, gledajući papirološki, je završena. Sve je privedeno kraju. Ove godine treba da se uđe u posed. Uskoro će biti izložena i mapa na kojoj će se videti kako je i šta odrađeno. Poljoprivrednici su dolazili, rekli su gde i kako žele da im se formiraju parcele. Botoški atar je podeljen u tri veća dela. Ljudi su gledali da se ukrupne njihovi posedi. Na primer, jedan poljoprivrednik radi preko 1000 hektara zemlje u Botošu. On je imao parcele na 200 mesta. Rekao je gde bi voleo da dobije zemlju da radi, da to bude na dva ili tri mesta. Da to budu parcele od po 300-350 hektara. To je velika stvar. Ljudi čekaju tu kartu s nestrpljenjem”, objašnjava Branislav Lazić.

“Plan komasacije je gotov, očekujemo da se iznese nova mapa i da ljudi vide gde će ko ubuduće imati zemlju. Da li se slažu sa onim što je predloženo. Tek kada to bude izneto moći ćemo da kažemo da je komasacija dobra ili nije. Ako se svi budu složili sa predlogom nove mape seoskog atara, znači da je komasacija uspela”, dodaje Rodoljub Sujić.

Nakon komasacije niko ne bi trebalo da bude oštećen

Da bi se odradila komasacija bilo je potrebno i da se zemlja klasira.

“Radilo se tako da se sva zemlja bodovala. Poljoprivrednicima su se bodovi sabirali i za komasaciju se uzimao zbir bodova. Prilikom nove podele proizvođači treba da dobiju toliko zemlje da imaju isti broj bodova kao i pre komasacije. Moglo je do nekog procenta da se izlazi iz jednog razreda u drugi. Ukoliko je neko želeo da mu se zemlja grupiše u prvom razredu, a imao je drugi, onda on dobija manju površinu nego što je imao. Ili suprotno. Ako je imao zemlju prvog razreda, a želeo je da se grupiše na drugom, onda dobija veću površinu zemlje. Radili su se ozbiljni proračuni, da niko ne bude oštećen”, kaže naš sagovornik.

Umanjenje parcela za zajedničke potrebe

Nove parcele biće umanjene za one površine koje su potrebne za izgradnju atarskih puteva, sređivanje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje…

“To je umajenje za 0,3 posto za tzv. zajedničke potrebe. Mi smo se izborili da ti putevi budu 4 metara širine, a opština je tražila da to bude 7 metara. To bi značilo da bi se još više uzimalo od domaćina. Neko iskustvo je da bi to bilo i do 3-4 posto. Zajedničke potrebe su i kanali za odvodnjavanje i navodnjavanje… To je nekih 30-ak kvadrata po hektaru”, objašnjava Rodoljub.

Projekat puta Botoš-Lukićevo

Ukoliko svi projekti budu realizovani, Botošani bi mogli mnogo brže da stižu do grada.

“Ono što je još dobro to je da je urađen projekat za put Botoš-Lukićevo, dužine oko 13 kilometara. Do Zrenjanina ima još 3 kilometra. Kada bi to bilo urađeno mi bismo bukvalno 15 kilometara smanjili razdaljinu do grada. To bi bilo duplo kraće. Imamo najava da će taj put biti izgrađen. Komasacija je pomogla i spajanje puta Botoš-Orlovat. Ostalo je još nekih 800 metara da se uradi”, kaže Branislav Lazić.

U ataru Orlovata nedostaje zemlja koju obrađuju Botošani

I dok je u Botošu u postupku komasacije pronađeno 100 hektara zemlje za koju vlasnici nisu ni znali da je njihova, u Orlovatu poljoprivrednici iz Botoša ne mogu da utvrde gde se gubi deo njihovog imanja.

“Imamo jedan veliki problem kada je u pitanju zemlja katastarske opštine Botoš. Naša opština ima u ataru Orlovata 1100-1200 hektara zemlje. To je zemlja koju botoški poljoprivrednici obrađuju, a koja se vodi u katastarskoj opštini Orlovat. Dvojici-trojici poljoprivrednika fali po 2 jutra zemlje. Već tri puta su izlazili geometri i svako ko izvede geometra plati taj izlazak, ali zemlje nema. Da li će lokalna samouprava proširiti komasaciju, da li će se raditi i u toj katastarskoj opštini – ne znam. Bilo bi dobro da se to uradi. U suprotnom će pojedini ljudi iz sela biti oštećeni, jer je to zemlja koju naši ljudi rade”, objašnjava naš sagovornik.

Komasacija iziskuje velike troškove

Komasacija je skup proces. Troškovi su različiti i zavise od potrebnih investicionih ulaganja, broja katastarskih parcela uključenih u proces komasacije i dinamike rada, kažu u resornom ministarstvu.

“Na osnovu Programa izvođenja radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomnih pokrajina definisana su investiciona ulaganja za komasaciju koja se finansiraju iz republičke kase i budžeta lokalnih samouprava. U Vojvodini se komasacija finansira iz sredstava lokalnih samouprava i Sekretarijata za poljoprivredu”, navode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Mapa novih parcela uskoro pred poljoprivrednicima

U iščekivanju mape naši sagovornici objašnjavaju kakvu će ličnu korist imati od komasacije.

“Moja majka ima nekih 15 jutara zemlje, ja imam tri jutra i sin ima jutro. To je razbacano na 11 mesta. Sada ćemo mi to dobiti na dva mesta. Komasacija omogućava da čovek ne mora da se šeta, ne mora da luta dok dođe do svojih parcela. Osim toga, na svakoj parceli do komšije gubim jednu brazdu ili kako mi kažemo pola fata. Na tih 20-ak jutara ja sam gubio sigurno pola jutra, možda i više. Ukrupnjavanjem ne samo da ću dobiti tu površinu, već neću morati ni da idem skoro do Lukićeva da bih obrađivao deo svojih parcela. Trebalo bi da dobijem jednu tablu od 11 jutara i jednu od 9. Naš atar je veliki i razmak između dve njive jednog vlasnika je bio i preko 10 kilometara” kaže Branislav Lazić.

“Naš je slučaj specifičan. Mi nemamo mnogo njiva. Imamo dve parcele od po 5 hektara i još nekih 62 ara. Ukupno tri parcele. Mogao sam da kažem da neću ništa da grupišem. Jedna je njiva bliža selu, a druga je dalja i nisu isti razredi. Na jednoj parceli imamo zasejanu lucerku. Parcele na kojima je lucerka bila posejana pre komasacije nisu dirane, ako je vlasnik tražio da mu to ostane. Ipak, teško je doći do novog lucerišta. Meni je odgovaralo da mi to ostane i to je ispoštovano”, kaže Rodoljub Sujić.

Nakon komasacije mogućnost proširenja farme

“Oko sela postoje tzv. vinogradi. To su jako sitne parcele koje niko ne radi. Ja sam tražio da jednu parcelu od 5 hektara prebacim u te vinograde ako bude moguće. To je na putu ka Tomaševcu, odmah iza ciglane. Te parcele imaju izlaz na put i tu ima struje i vode. Pašnjak je na 50 metara. Pošto se bavim stočarstvom, to bi mi baš dobro došlo. Ako to bude prihvaćeno onda bih tu mogao da otvorim farmu i da proširim proizvodnju na 100 grla. Mala proizvodnja nema perspektivu. Ako ne budemo tu dobili parcelu ostaćemo tamo gde već jesmo”, dodaje naš sagovornik.

Zadruga Mladost čeka da stavi sistem za navodnjavanje u funkciju

I u seoskoj zadruzi Mladost od komasacije očekuju mnogo.

“Očekujemo ukrupnjavanje poseda zadruge. Da svih 500 hektara koje imamo bude pod zalivnim sistemom, kako bi se funkcionisanje zalivnog sistema održalo. Sadašnja situacija je takva da imamo oko 400 parcela u proseku od po hektar i po do dva. Zalivni sisitem trenutno nije u funkciji na svim površinama, kaže Jovan Filipović, direktor zadruge Mladost.

Jovan Filipović

“Ako je na jednoj njivi usev pšenica, a na drugoj kukuruz, bez obzira što tu postoji zalivni sistem on ne može da se koristi, jer su to dve različite kulture pod istim sistemom. One ne traže istu količinu vode u isto vreme. A kako vi da odredite nekom drugom šta da seje na njivi koju je uzeo u zakup. Pogotovo ako je stočar, on će da seje kukuruz, neće pšenicu. I onda sistem ne može da radi”, dodaje naš sagovornik.

Odvajanje državnih i privatnih parcela

Problem je što su njive koje su u vlasništvu zadruge izmešane sa državnim i parcelama drugih poljoprivrenika.

“Ide dva hektara naših parcela, pa dva državnog zemljišta, pa 5 hektara našeg, pa 5 hektara državnog zemljišta i sve tako. Nemamo u komadu našu parcelu. Tu gde su naše njive postoji jedna kaldrma i mi očekujemo da sa jedne strane tog puta bude naša zemlja, a sa druge strane neka bude državna zemlja. Mislim da je to najbolje rešenje. Mi smo bili kada je bila komisija i rekli smo kako bismo voleli da se to ukrupni. To bi po brojevima bilo više parcela, ali bi to bio jedan kompleks podeljen kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje”, precizira Jovan.

Od oktobra proizvodnja na ukrupnjenim parcelama

U zadruzi Mladost se nadaju da će se komasacija uspešno završiti kako bi u novoj sezoni počeli da rade ukrupnjene parcele.

“Očekujemo da se do oktobra ove godine uđe u posed i da se vrati funkcija zalivnog sistema na naših 500 hektara. To je imovina koja je vlasništvo zadruge Mladost. Mi imamo 5 sistema koji pokrivaju 900 hektara. 500 je naših, a 400 smo uzimali u zakup od države. Sve možemo da navodnjavamo. Za sada nemamo pravo prečeg zakupa, a da li ćemo dobiti ne znam. Ove godine nećemo raditi državno zemljiše, to su uzeli stočari po pravu prečeg zakupa”, objašnjava naš sagovornik.

Komasacija smanjuje broj parcela za 2,5 puta

Po završetku komasacije u Botošu će se broj parcela smanjiti dva i po puta. To je ujedno i prosek koji se ostvaruje u Srbiji.

“Primer dobre komasacije je na teritoriji Svrljiga u katastarskoj opštini Plužina. Komasacija je završena na površini od 314 hektara. Broj parcela pre komasacije je bio 2783, a posle komasacije je 1283. Prosečna veličina parcela pre komasacije je bila 11,25 ari, a nakon komasacije je 25,11 ari. Koeficijent ukrupnjavanja je 2,16”, navode u resornom ministarstvu.

Stručnjaka za komasaciju ima, ali je neophodno da se njihov broj poveća zbog obima posla u narednom periodu, dodaju u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Inače, komasacija u Botošu poverena je konzorcijumu Geoput. Reč je o geodetsoj kući iz Beograda koja se udružila sa još nekoliko firmi. Stručnjaci ove kompanije, među kojima su i profesori fakulteta, su do sada radili najviše komasacija u Srbiji.

  • Divider
  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh