I love Zrenjanin

  • Hotel Vojvodina
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Kako je uništavano zrenjaninsko kulturno nasleđe – I deo

Proteklih godina, pa i decenija, uništavanje i propadanje graditeljske kulturne baštine u Zrenjaninu je stalno prisutan, gorući problem i uvek aktuelna tema.

Radikalne promene u vizuelnom identitetu koje je grad doživeo od Drugog svetskog rata pa do današnjih dana daju povoda raznoraznim, često oprečnim i suprotstavljenim mišljenjima i stavovima po ovom pitanju.

kulturno-nasledjeGlavna ulica i Trg Slobode sa starom gradskom kućom

Krajem novembra prošle godine, u Maloj sali Kulturnog centra Zrenjanin održano je dobro posećeno predavanje na kom su okupljenima predočene razmere, dinamika i intenzitet uništavanja zrenjaninskog kulturnog nasleđa. Ohrabreni interesovanjem koje vlada za ovu temu, ali i u želji da se razbiju mitovi, urbane legende, zamene teza i pogrešna (pred)ubeđenja i tumačenja koja često prate ovakve priče, urednici ZRikipedije Filip Krčmar i Aleksandar Radlovački izradili su opširan elaborat o ovom problemu, koji će portal I love Zrenjanin preneti u nekoliko nastavaka. U prilogu koji sledi dat je uvodni deo uopštenog karaktera, sa sažetom definicijom uništavanja ovdašnjeg kulturnog nasleđa i njenim osnovnim (pret)postavkama.

I-Taxi

UNIŠTAVANjE ZRENjANINSKOG KULTURNOG NASLEĐA je pojam pod kojim se podrazumeva niz građevinsko-urbanističkih poduhvata i intervencija u kojima je od početka šezdesetih godina dvadesetog veka pa do danas nestao znatan deo zrenjaninske kulturne baštine, a sam grad Zrenjanin pretrpeo radikalne promene u svom vizuelnom identitetu. Ove promene obuhvataju:

1. Rušenje ili zapuštanje nekada važnih i značajnih gradskih objekata, te podizanje stilski neadekvatnih građevina na njihovom mestu.
2. Propadanje, vandalizovanje ili krađu pojedinačnih spomenika kulture.
3. Uništavanje većih urbanističkih celina kao što su ulice i trgovi.
4. Zagađivanje i promenu toka reke Begej.

Iako je pojedinačnih slučajeva uništavanja gradske kulturne baštine bilo i ranije (zatvor „Munkač” 1922, bečkerečka/petrovgradska sinagoga 1941. godine), za početak uništavanja uzima se 1958. godina i usvajanje Direktivnog urbanističkog plana, čiji je autor bio arhitekta Borko Novaković iz Beograda. Ovim planom bilo je predviđeno rušenje većine starih građevina u užem, ali i širem gradskom jezgru. Nekolicina starih građevina imala je da se prilagodi i pronađe svoje mesto u novom, budućem izgledu centra, koji je trebalo da popune višespratnice u duhu tzv. korbizijanske arhitekture, popularne u posleratnom periodu.

Ovakvo viđenje kasnije je ocenjeno kao „nesumnjivo neprihvatljivo”, s obzirom na „neravnopravni tretman različitih elemenata grada i njihove uloge u daljem uobličavanju psihofizičkih komponenti koje utiču na ravnomerno delovanje i međusobno dopunjavanje svega onoga što grad čini jedinstvenom društvenom, humanističkom i tehničkom pojavom”.

Sprovođenjem ovog plana otpočelo je sistematsko uništavanje zrenjaninskog kulturnog nasleđa, koje je, paradoksalno, bilo najintenzivnije u periodu kada je grad doživljavao privredni napredak i razvoj praktično svih industrijskih grana. U procesu uništavanja zrenjaninskog kulturnog nasleđa, najteže su bile pogođene ambijentalne celine u starom jezgru Zrenjanina: glavna ulica i Trg slobode, a u tom periodu nestala su brojna arhitektonska blaga i nekadašnji gradski simboli, na čije mesto su došle nove, radikalno drugačije urbanističke zamisli, koje i dan-danas izazivaju brojne kontroverze i oprečna mišljenja.

Od početka devedesetih godina prošlog veka intenzitet uništavanja je smanjen i u određenoj meri ono je prestalo da se odvija planski, da bi ustupilo mesto postepenom i laganom propadanju objekata i spomenika kulture. Rezultati tog procesa postali su vidljivi tek početkom druge decenije 21. veka, kada je, u veoma kratkom vremenskom roku, nekolicina objekata u užem i širem gradskom jezgru počela da se urušava sama od sebe, usled nebrige, neodržavanja, nedostatka finansijskih sredstava i nerešenih i komplikovanih svojinskih odnosa.

Nastaviće se…

Izvor: Portal Zrikipedija

  • Divider
  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh