I love Zrenjanin

  • aviv park
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Kako da Novu godinu otpočnemo bez neprijatnih emocija?

Zašto je skovan termin (post)praznična depresija?

U odnosu na ostala bića, mi smo bića koja pored potreba imaju i želje. Tako stalno težimo unapređenju kvaliteta života prema sopstvenim kriterijumima lične sreće i zadovoljstva. Kada se fokusiramo na cilj i zadamo rok, postajemo više osetljivi na doživljaj neuspeha, jer pored neuspeha imamo i doživljaj propuštene prilike, gubitak šanse. Kraj godine, kao kraj jednog vremenskog ciklusa aktivira posebno one misaone procese koji se odnose na naša postignuća. Drugim rečima, skloni smo da uvek kada se suočimo sa nekakvim završetkom  – „podvučemo crtu“ i preispitujemo ishode prethodno zadatih ciljeva, odnosno želja i očekivanja. Osobe koje su inače sklone da sebi nameću rokove, u ovom periodu godine mogu biti posebno osetljive. Tada se mogu aktivirati disfunkcionalna uverenja koja se tiču ocenjivanja sopstvenih vrednosti i sposobnosti, na primer. „prošla je još jedna godina, a ja još nisam/nikad neću…“ Takav odnos prema stvarnosti potkrepljuje doživljaj frustracije i anksioznosti. Takođe, oni koji su inače skloni da otpisuju svoje uspehe ili ih zanemaruju ili im umanjuju važnost, imaju veću šansu da se pred kraj stare i početkom Nove godine osećaju anksiozno i tužno. Jer, u godini za sobom pretežno će obraćati pažnju na neuspehe i propuštene šanse.

Rezultati mnogih istraživanja potvrđuju pad raspoloženja stanovništva u različitim delovima sveta na početku Nove godine. Da bi se takva pojava objasnila, služimo se terminima „praznična depresija“ ili „postpraznična depresija“. Svakako nije reč o psihijatrijskoj dijagnozi, već o nastojanju da se mnoge neprijatne emocije često svojstvene depresivnom raspoloženju, objedine u jednu kovanicu koja svojim prefiksom „(post)praznična“ ukazuje na privremeno neprijatno emotivno stanje – depresivno raspoloženje.

Zima je godišnje doba sa najmanje sunčanih dana što svakako utiče na pad energije pa samim tim i raspoloženja. Pri tome, hladni dani utiču i da više vremena provodimo u zatvorenom prostoru i imamo manje socijalnih kontakata, što takođe utiče na pad raspoloženja. Kod jednog dela stanovništva tada može da se javi doživljaj usamljenosti.

Međutim, u decembru većina oseti neku vrstu euforije, jer se bliže Božići, kod nas i dve Nove godine, slave, period godine kada smo češće u prilici da se u društvu opustimo, zabavljamo, osetimo slobodnim i rasterećenim. Euforija je stanje kada su hormoni dobrog raspoloženja povišeni.  Stanje euforije zovemo i „pseudo sreća“. Takvo stanje ne može dugo da traje i čim dodje do pada nivoa pomenutih hormona, osećamo se umorno, iscrpljeno. Nakon praznovanja vraćamo se u svakodnevnicu umorni i od preteranog uživanja u jelu i piću, od češćih porodičnih skupova i druženja nego što smo inače navikli. Ponekad imamo doživljaj da nas je toliko druženja iscrpelo. U tome ima istine jer svako od nas ima potrebu da dnevno provede jedan deo vremena sam sa sobom. Ukoliko duži vremenski period sebi to ne priuštimo, mogu se javiti doživljaji umora, nezadovoljstva, uznemirenosti, praznine. Često i ne prepoznajemo, nemamo uvid zašto se tako osećamo.

PerSu marketi

Nakon praznika i odmora svako se suočava sa svojom realnošću. U zavisnosti od ličnog doživljaja zadovoljstva sopstvenim životom, zavisiće i intenzitet i dužina trajanja svih opisanih emocija. Početak godine je vremenski period kada se suočavamo sa planovima, željama i očekivanjima što nužno sa sobom nosi i veći ili manji doživljaj anksioznosti.

Kako prevazići „postprazničnu depresiju“?

Prvenstveno, poželjno je napraviti listu prijatnih i pozitivnih dogadjaja i ishoda u prethodnoj godini. Važno je pri tome prepoznati i osvestiti lične zasluge za postignuća. Na taj način se podstiče realan doživljaj sopstvenih sposobnosti, veština, odnosno sopstvene vrednosti. Tek tada, uspehe i greške koje smo doživeli i napravili, možemo prihvatiti bez osude, već sa konstruktivnim rešenjima kako dalje ili kako se zauzeti pred novim ili sličnim izazovima.

Koliko i kada sebi tokom godine priuštite odmora i zabave? Da li za odmor i zabavu tražite „posebne“ prilike odnosno povode ili se odmarate i zabavljate kada želite?

Odmor i zabava su nam potrebni i na dnevnom nivou. Često ograničavamo sebe da se opustimo i da se zabavljamo ako sebi namećemo da su za to potrebne posebne prilike, i uslovi, koje se retko dese jer nam životni tempo to ne dozvoljava. Pitajte se kakve užitke sebi tokom godine uskraćujete pod ovom devizom. Napravite u svom nedeljnom, mesečnom planu vreme u kome ćete se posvetiti sebi, osobama i aktivnostima koje vas čine srećnim. Odmor i sitna zadovoljstva su motivaciona snaga da nas svakodnevno podsećaju šta želimo i možemo i tako pokreću na aktivnosti ka našim značajnim ciljevima.

Praznici su samo jedan vremenski okvir koji nam pruža priliku da se više povežemo sa bliskim i dragim osobama i sa sobom, a svakako i mogućnost da  uživamo u svečanoj atmosveri koju nam pružaju.

Radujte se kao deca, i neka Vam je ljubavna, zdrava i uspešna Nova godina!

Piše Aleksandra Golubović, diplomirani psiholog i psihoterapeut  transakcione analize

Pitanja možete postaviti putem adrese psiholog@ilovezrenjanin.com, ili zakazati konsultaciju pozivanjem broja 064/4241016

 

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh